U predelima u kojima mi živimo sazvežđe Škorpije na primer nikada ne postiže neku veliku visinu da bi bilo posmatrano sa minimalnim uticajem atmosfere odnosno refrakcije. Dosta objekata koji izgledaju prilično fascinantno se nalazi na toj strani neba i sve se to može posmatrati relativno malin amaterskim instrumentom pogotovu u letnjim mesecima. Moje viđenje sjajnijih Messier objekata (u ovom slučaju globularnih jata) koji se mogu posmatrati i iz neke umereno osvetljene gradske sredine je pred vama. Ograničio sam se na sazvežđe Ophiucus koje možda i nije najspektakularnije ali je sigurno najbogatije onim objektima koje mogu posmatrati i totalni početnici sa manjim refraktorima. Njima zapravo je i namenjen ovaj prikaz globularnih čudesa na jugu, mada je minimalna apertura za viđenje većine stvari o kojima pričam refraktor 100 mm odnosno njutn 130-150 mm.

Jedan savet: sačekajte da svi objekti budu na najvišoj mogućoj visini, zapravo tačno na jugu.

 

M5
m5
Llepo se razlučuje. Spektakularniji, sjajniji i lepši u malom teleskopu od M13. Gomila zvezda se razlučuje po obodima gde se zapaža prilična gustina. Slobodno pustite uvećanje do daske! Ukoliko nije vrlo nisko na nebu moguće je i manjim teleskopom pronaći pojedinačne zvezdice od kojih su najsjajnije 11 magnitude; to znači da i vlasnici manjih refraktora imaju razlog za veselje. Kada bi smo sagledali pravu veličinu ovog objekta (samo na astrofotografiji) videlo bi se da je upola manjeg prečnika od Meseca.
M12
m12

Veliki i sjajan objekt. U manjim teleskopima i na manjem uvećanju u kombinaciji sa lošim uslovima liči na kometu. Istočna strana je bogatija zvezdama koje se vide pojedinačno i koje su razvučene na manjem prostoru. Oblik nije klasično globularan a ni kompresija jezgra nije dovoljno izražena ali baš zbog toga ovo globularno jato spada u jedan od interesantnijih ciljeva. Uvećanja od 90 i 180x pokazuju sasvim dobro razlučivanje pojedinih (pogotovu perifernih) članova ovog skupa koji je 6.6 magnitude.

Na pola puta između M12 i Yed prior/posterior u Ophiucusu se nalazi interesantnta optička varka. Zvezde su kroz prostor nešto veći od jednog stepena poređane u jednoj liniji; izbrojao sam ih 8-9. Magnituda 8-12, znači vide se u ogromnoj većini amaterskih instrumenata.

M14
m14

Za ovo treba bar 200mm. Kod manjih instrumenata se vidi ono što bi Messier rekao „maglina bez zvezda". Zapravo zvezde su tu, samo su ispod 14 mag i prilično su nagurane u ovaj lepi globularni klaster sa sjajnim jezgrom. Prelaz između jezgra i periferije je tako pravilan i simetričan da podseća na Rembranta.

M107
m107

Objekt slabijeg sjaja od prethodnih (8.1 mag) razvučen na, za zbijena jata uobičajenih tačno 10 minuta koji je na manjem uvećanju i u uslovima umerenog LP-a moguće i prevideti. Najlakše je naći Zeta Ophiucus koja je 2.5 mag pa 3 stepena dole. U manjim instrumentima takođe ostavlja utisak magline bez zvezda.

M4
m4

Jedan od nezaboravnih objekata. S obzirom da je dosta nisko i da trpi uticaj atmosfere i za vreme najboljih noći vrlo je verovatno da će izgledati kao mala i vrlo svetla mrljica. Zapravo je jedan od vizuelno največih klastera; prostire se na herojskih 26 minuta tj za 20% je manji od Meseca. Naravno da samo vlasnici gigantskih dobsona mogu uživati u punom pogledu na to čudo jer se u nekom refraktoru od recimo 80mm može videti upadljivo svetlo jezgro i nešto njegove okoline. Generalno ostavlja zbog toga utisak malog ali izuzetno sjajnog klastera. Sa aperturama iznad 120mm potražite desetak zvezda koje su raspoređene u liniji, u zavisnosti od rotacije tubusa kod njutna kod mene su bile skoro horizontalno. Svakako da je premija razlučiti svih desetak ali se vide zrakaste linije od jezgra i moguće je sa npr 130mm donekle nazreti ekstremno zbijenu strukturu jezgra zbog čega redovno poželim da živim malo južnije. Uzmite u obzir da krajem maja ovo čudo od klastera obično postiže 10-15 stepeni visine na jugu.

M80
M80

M80 - pet stepeni severozapadno od Antaresa možete videti malo i neugledno jato za koje se zna da je poprilično gusto zbijeno. Razlučiti pojedine elemente ovog skupa sa manjom aperturom je nemoguće što ne znači da ga treba izbegavati. Nešto niži položaj na nebu govori da najsjajnije zvezde ovog globulara koje su 14 magnitude traže 8-10" ali nama sa manjim kalibrom ostaje nešto svetlije jezgro i pravilno razmazana mrljica skoro idealnog kružnog oblika.

Vedro nebo!

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži