Krenitu uveče oko 21 sat Mlečnim putem ka jugu i tik nad horizontom naći ćete sazvežđe Strelac (Sagittarius). Ono se najbolje vidi baš u avgustu i zatim u septembru; ovo je njegovo vreme. Ali mi ne možemo da vidimo celo sazvežđe jer se iz naših krajeva njegov južni deo nalazi ispod horizonta. 

Na starim zvezdanim kartama Strelac se prikazuje kao kentaur koji samo što nije odapeo svoju strelu.

Sazvežđe sadrži 115 zvezda vidljivih golim okom i 15 Mesijeovih objekata (M8, M17, M18, M20, M21, M22, M23, M24, M25, M28, M54, M55, M69, 70 i 75). Ono je prava riznica za astronome osmatrače. Kad biste krenuli u pravcu Strelca brzinom svetlosti posle otprilike 27.000 godina stigli bi ste u sam centar naše galaksije. Taj centar, jezgro Mlaćčnog puta, mi ne vidimo jer se između njega i nas isprečio ogroman oblak gasa i pašine. Ali ako ne možemo da ga vidimo u vidljivom, možemo u radio i infracrvenom delu spektra. Što profesionalni astronomi i rade. 

Od M objekata među amaterima astronomima, posebno među astrofotografima možda je najpopularnije, emisiona maglina M8, poznata i pod imenom Lagoon. Lagunu je prvi uočio Guillaume Le Gntili 1746. godine. Charles Messier ju je u svoj katalog ubacio 23. maja 1764. godine. Od nas ova maglina je udaljena 5200 svetlosnih godina. Kroz teleskop ćete je videti kao predivnu bledunjavu pegu, ali za detalje treba vam kamera i moćan teleskop.

Pogledajte svakako i M 17. To je rasejano jato zvezda sa emisionom maglinom. Jako lep objekat. Ili NGC 6537, maglina Crveni pauk. U njenom središtu je beli patuljak, ostatak jezgra zvezde iz kojeg struji vreo vetar temperature 10.000 Kelvina, brzinom od 2000 do 4500 kilometara u sekundi i koji stvara talase visoke 100 milijardi kilometara. 

Tu u Strelcu je i čuvena Trifid maglina. Ne možete da postanete astrofotograf dok ne snimite ovu maglinu, nekoliko puta. 

I tako dalje, detalje ovog sazvežđa možete naći u tekstu Milana Miloradovića.