Džinovske rakete – deo I
'Boeingov' LMLV s kraja 60-ih

Bilo je mnogo projekata džinovskih raketa kroz kratku istoriju kosmičkog doba, iako velika većina nije prošla dalje od idejnog projekta (ili kako se danas kaže fazu power pointa). Jedan od najpoznatijih projekata džinovskih raketa bio je 'Sea Dragon', nedavno popularisan u TV seriji 'For All Humanity' (o tome u delu II). Ali 60-ih i 70-ih ljudi su sanjali velike snove, i 'Sea Dragon' nije bila jedina mega-raketa koja se rodila u to vreme. Možda najspektakularniji primer je 'Boeingova' veliko višenamensko lansirno vozilo (LMLV), dizajnirano 1968. u sklopu studije koju je financirala NASA, sa ciljem da naprave raketu koji će u orbitu odneti što više tereta.

1

LMLV (Large Multipurpose Launch Vehicle) je krenuo od centralnog stepena koji bi bio sposoban da samostalno stigne do orbite, odnosno dizajna SSTO (Single Stage To Orbit). Ovo je samo po sebi bila intrigantna osobina, jer ne zaboravimo da nijedna raketa u službi nikada nije uspela da dosegne orbitu samo s jednim stepenom (iako se 'Atlas' jako približio). Centralni stepen je trebalo da koristi tečni vodonik i kiseonik – najsigurnija i najefikasnija hemijska goriva – kao i brojne motore u aerospike konfiguraciji (čime bi se izbegla gnjavaža s optimizacijom motora za nivo mora ili vakuum). Ovaj monstrum je trebalo da ponese u nisku orbitu ni manje ni više do 450 tona. Neverovatno, ali ovaj podatak nije bio nešto posebno upečatljiv, jer su 60-ih godina postojala brojna slična istraživanja raketa sa SSTO sposobnostima, neke u programu 'Nova' ili njegovim derivatima. Ali, pažnja, najspektakularnija stvar je da je LMLV bio osmišljen s ovom nosivošću kao početnom tačkom.

2
Veličina u poređenju sa 'Saturnom V' i sa debelim Sašom.

Konstrukcija lansera je bila tako zamišljena da je dozvoljavala dodavanje nekoliko ogromnih raketa na čvrsto gorivo i gornje stepene koji bi povećali njegovu nosivost. Već krajem šezdesetih godina rakete na čvrsto gorivo – SRB (Solid Rocket Boosters) ili SRM (Solid Rocket Motors) – pojavljivale su se kao mogućnost povećanja sposobnosti tradicionalnih hemijskih raketa, iako su bile manje efikasne zahvaljujući svojoj relativno niskoj ceni. Deo tih studija ostvario se u ogromnim SRB-ima spejs šatlova. Jedna od mogućih proširenih verzija LMLV mogla je da ukomponuje do 12 raketa na čvrsto gorivo prečnika 6,6 metara. Drugi stepen, takođe kriogen, bio bi kompaktnog oblika i imao bi toroidne rezervoare (ruski dodatni stepen 'Blok D' ima donekle sličan dizajn). S ovim bočnim busterina nosivost bi skočila na 1600 tona (!), ali 'Boeing' je zamislio verziju s 10 raketa na čvrsto gorivo prečnika 9,5 metara, koje bi nosivost izbacile na gotovo 2000 tona (!!). Zahvaljujući ovim brojevima iz naučne fantastike, misija na Mars sa jednim lansiranjem bila bi jednostavna stvar.

3
Karakteristike osnovne verzije rakete (levo) i sa busterima na čvrsto gorivo.

4
Karakteristike elemenata rakete.

Da bismo dobili ideju o bestijalnosti koncepta, setimo se da je moćni 'Saturn V' mogao da ponese 118 tona u nisku orbitu oko Zemlje, dok je 'Sea Dragon' dosezao do 500 tona. Sitnica pored ovog čudovišta. S druge strane, planirano je da snažnija verzija LMLV-a ima lansirnu težinu od oko 30.000 tona (!), a njeni motori bi pri lansiranju generisali potisak od 49.000 tona. Takva zver nije mogla da bude lansirana s kopna iz bezbednosnih razloga, pa je predloženo stvaranje baze za lansiranje na moru (bilo plutajuće, na velikoj udaljenosti, bilo blizu obale). Različiti elementi lansera stizali bi šlepovima do ove morske baze. Da bi se do maksimuma povećala nosivost, niti jedan element nije mogao ponovno da se upotrebi (krajem 60-ih gotovo svi projekti raketa sadržavali su tu ili neku drugu vrstu ponovne upotrebe kako bi se smanjili troškovi). Te su džinovske verzije bile poznate i pod nazivom ALMLV (Advanced Large Multipurpose Launch Vehicle).

5
Lansirna rampa na okeanu.

'Boeing' je planirao da iskoristi neke ideje iz studija LMLV / ALMLV za svoje projekte lansiranja SSTO da u orbitu odnese ogromne gigavatne SPS solarne panele za koje se u to vreme smatralo da su rešenje energetske krize[1]. LMLV će ući u istoriju kao jedno od 'ozbiljnih' vozila – takođe rođenih iz Nasine studije – s najvećom ikad stvorenom nosivošću. Pola stoleća kasnije u toku je nekoliko projekata džinovskih raketa, premda nijedna nije toliko ambiciozna kao ova. Hoće li čovečanstvo jednog dana ipak uspeti da stvori nešto poput ovoga? Ja lično sumnjam…

6
Jedan od 'Boeingovih' predloga za lansiranje velikih solarnih ogledala.


https://youtu.be/EgtmR9IRalQ

Reference:

 

[1] Da, 'Boeing', jedan od najvećih proizvođača i izvoznika oružja na svetu (zapravo, drugi je), bio je i ostao poznat po tome što razvija i realizuje projekte za dobrobit napaćenog čovečanstva.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

ddragovic
+2 #3 ddragovic 13-12-2020 22:59
Videćeš Vukašine u drugom nastavku da su inženjeri imali sasvim drugi pravac razmišljanja. Velike i jeftine i motore i rakete. Nisam siguran da bitakva praktičnost bila ono što bi vodilo Ameriku ka superiornosti ne samo na tom polju
dragant
+3 #2 dragant 13-12-2020 22:56
Ovaj Boingov monstrum me podseti na dinosaure. Dobro da nije pravljen niti će. Mislim da bi to bila propast i ekološka katastrofa. Bolje je tražiti pametna rešenja nego monstruozna rešenja. Npr, ideja montrum rakete za iznošenje velikog ogledala. Bolje tražiti rešenje koje će zameniti ogromno ogledalo npr. segmentima koji bi bili izneti normalnim raketama. A videli smo kako je kod svemirskog teleskopa Džejs Veb nađeno rešenje iznošenja u orbitu velikog ogledala.
Vukašin
+3 #1 Vukašin 13-12-2020 20:19
Pitam se šta bi bilo isplativije, lansiranje jednog ovakvog monstruma ili nekoliko raketa velike nosivosti, tipa Saturn V? Ovakva grdosija bi sigurno bila ekstremno skupa i bez mogućnosti ponovnog korišćenja nekih delova za razliku od drugih raketa sa kojih bi nešto moglo ponovo da se iskoristi.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži