Džinovske rakete – deo III
Pre puno godina sam napisao priču Koja je najveća raketa na svetu?. Tada je razlog za to bilo što je to oduvek bilo jedno od najčešćih pitanja fanova kosmičkih istraživanja. Nažalost, odgovoriti na pitanje nije tako jednostavan. Nabrojati najveće rakete nije lako, jer to zavisi od mnogih parametara: snage, nosivosti, težine, itd. Ušavši malo u ovu temu sada vidim da sam ovaj serijal trebao da započnem sa ovim textom, ali... šta je tu je.
Najveće ikad napravljene rakete bile su 'Saturn V', nosivosti 118 tona do niske orbite (LEO) 'Energija'(105-110 tona u LEO) i 'N-1' (90-95 tona). No, bilo je i mnogo drugih predloga za čudovišta koja možemo da razvrstamo u dve grupe: one izvodive, zasnovane na tada postojećim tehnologijama i ograničene jedino raspoloživim budžetom, i 'mačke u džaku', stvarne izazove, neki put čak i lude, modernog inženjerstva.
Džinovske izvodive rakete:
- UR-700[1](maksimalni nosivost na LEO od 175 tona): Predlog Čelomejevog biroa iz 60-ih za direktno slanje putničkog broda na Mesec (LK-700). Četvorostepena raketa se bazirala na tehnologiji UR-500 ('Proton') i morala je da koristi hipergolično gorivo (diazot-tetraoksid i hidrazin, ili kako ga Rusi zovu 'heptil').
Pošto je Koroljev predložio svoju divovsku raketu N-1 (11A52) za let do Marsa i Meseca – da, baš tim redosledom – Čelomej nije želeo da zaostaje, te je izneo na sto čitavu porodicu svojih 'УР' raketa
(rus. Универса́льная раке́та, 'Univerzalna raketa').
- UR-900(240 tona): Čelomejevov predlog za naslednika UR-700 za letove na Mars. U I i II stepenu je imala 15 bustera sa najjačim motorina u SSSR-u (RD-270) za razliku od 9 koliko je imala UR-700.
'Univerzalna raketa', ili UR-900, imala je težinu 8000 t i visinu od 90 m. Da je tada Čelomej pobedio Koroljeva, da li bi danas viorila crvena zastava na Mons Olympusu?
- R-56: Teška lunarna četvorostepena raketa koju je predložio Jangelov biro, konkurent Koroljevoj N1 i Čelomejevoj UR-700. Iako je njen kapacitet bio znatno manji (samo 46 tona u LEO), snažnije verzije su obećavale da će dostići 100 tona. Bezuspešno je predlagao da on napravi raketu za Mesec, Koroljev putnički brod, a Čelomej bespilotni brod.
Napravivši klaster od raketa R-16 (prvi uspešni sovjetski interkontinentalni projektil), Jangelov biro je napravio svoju prvu superraketu koja je mogla da ponese 40 tona nuklearnog tereta u polarnu orbitu visine 200 km radi prvog udara.
- 'Nova'– Čitava porodica američkih (Fon Braunovih) raketa predloženih 60-ih godina, pre nego što je predlog 'Saturna V' počeo da donosi rezultate. Bilo je predloga za sve ukuse (čak i nuklearnih predloga), ali se uopšteno raspon korisnog tereta u LEO kretao između 100 i 200 tona.
Razvoj Nasine rakete 'Nova'. Trebalo je da nasledi 'Saturna', ali je posle Meseca NASA izgubila svali interes za tako velike rakete.
- 'Saturn C-5' (100-500 tona) - verzijamoćnog 'Saturna V' za sve ukuse.
- RLA-150(250 tona): Gluškovljev kandidat za slanje ljudi na Mars do 1983. Vlada je odbila koncept, ali je on doveo do rakete 'Energija' 80-ih. Imala je 6 bočnih bustera.
- 'Vulkan'(oko 100 tona): Prethodnik 'Energije' ('Energija' je uzela centralni stepen i bustere od 'Vulkana'). Sredinom 70-ih je otkazana kada je započeo razvoj 'Energija'/'Buran'. Predložena je i varijanta 'Energije's istim imenom nosivosti 200 tona.
Sovjetski 'Vulkan' (133GK) iz 1982. Prvi stepen je imao 4 para bustera ('Bloka A') rakete 'Energija', a centralni stepen ('Blok C') je odgovarao centralnom stepenu 'Energije'. Lansirna težina rakete je iznosila 4747 t. U orbitu je mogla da povuče 200 tona, a na Mesec 43 tone.
- 'Shuttle-C'(77 tona): 'Marshallov' dizajn teretne verzije spejs šatla. Radovi su napušteni kada je shvaćeno da neće moći da se uštede pare, jer je šatl bio mnogo skupli od 'Titana IV'. Lansiranje po kg bi koštalo preko $10.000.
Šatl-C se pokazao kao nerentabilan. Godišnje je trebalo da bude lansirano 14 šatlova i 10 šatlova-C a to je zahtevalo stotine miliona za opremu i motore.
- 'Ares V'(188 tona): Dvostepena kargo komponenta otkazanog Nasinog programa 'Constellation', koji je trebalo da zameni šatlove posle 2011. Trebalo je da snabdeva ljudske naseobine na Marsu, kao i da nosi lunarne lendere 'Altair'.
Da je tada napravljena, raketa bi bila najjača ikada napravljena, jača i od 'Saturna V', sovjetskih N-1 ili 'Energije'. Trebala je da bude visoka 116 m, sa prečnikom od 10 m.
- 'Ares VII-X'(190-260 tona): Nezvanični predlozi za povećanje budućeg 'Atlasa V'.
'Mačke u džaku'
- 'Jupiter-III' (200-700 tona): Teška raketa proizašla iz šatlova, konstruisana da ponese stotine tona u orbitu. Raketa je trebala da kao jezgro ponese prvi stepen 'Saturna V', a da bustere i spoljnje tankove iskoristi one koje su koristii šatlovi.
'Saturn V' je ka Mesecu mogao da pošalje 47 t, 'Ares V' 64,8 t, a 'Jupiter III' makar 160 tona.
- UR-700M(750 tona): 1969. SSSR je započeo projekat 'Aelita'[2], da bi nekako pretekli Amerikance u slanju ljudi na Mars. Čelomejev tim je došao do zaključka da bi ekspediciju na Mars najbolje bilo pokrenuti džinovskom raketom, što bi omogućilo njihovom brodu MK-700 sa posadom za Mars sastavljanje u Zemljinoj orbiti sa samo dva lansiranja. Predložena raketa-nosač UR-700M imala je 68 (!) motora u I stepenu, lansirnu težinu od 16.000 tona i mogla je da onese 750 tona u orbitu. 1972. Niksonova administracija je otkazala Nasine planove za misije na Mars sa posadom. Možda ne slučajno, ali sovjetska stručna komisija je iste godine zaključila da su Marsov projekat– i raketa UR-700M – van tehničkih i ekonomskih mogućnosti Sovjetskog Saveza i da ih treba stornirati na 'neodređeno vreme'.
- 'Sea Dragon'(550 tona: O ovoj revolucionarnoj raketi sam detaljnije pisao u prethodnom delu ove storije.
- 'Boeing' SPS SSTO(227 tona): Kompanija 'Boeing' je tokom 70-ih planirala da napravi jenostepenu raketu 'Leo' koja bi odnosila elemente platforme za kosmičku solarnu elektranu (SPS) u orbitu.
 |
 |
Džinovska raketa 'Leo' bi bila lansirana sa vode iz veštačke lagune, a tu bi i vertikalno sletala. Koristila bi i vodom hlađeni termoštit prilikom povratka kući. Desno: povratak kući.
- 'Pegasus' VTOVL(oko 100 tona): Ili kako koristiti raketu za transport putnika u 60-im. Mogla je da ponese u orbitu teret sličan kao 'Saturn V', ali i 170-260 putnika i njihov prtljag od Amerike do Singapura za samo pola sata. Jedan od mnogih inovativnih projekata Philipa Bona iz 60-ih, koji je sanjao da će moći da za manje od 45 minuta pošalje putnike (ili trupe) na bilo koju tačku na Zemlji, a zašto ne, i na Mesec i Mars.
Višekratna jednostepena raketa sa vertikalnim uzletanjem i sletanjem.
- 'ROMBUS'('Reusable Orbital Module-Booster & Utility Shuttle', 450 tona): Revolucionarni dizajn iz 70-ih. Iz ovog projekta, tim Bono i Ted Brown iz kompanije 'McDonnell-Douglas' razvili su još nekoliko: 'Ithacus' – interkontinentalni vojni transporter; 'Selena' – 'ROMBUS' za Mesec; 'Deimos'– 'ROMBUS' za Mars, itd.
Bonov dizajn SSTO (Single-Stage-To-Orbit) je bio višekratan, jer je imao aktivni sistem za hlađenje mlaznica i termoštit. Visina – 29 m; prečnik – 24 m; apogej – 185 km.
'Ithacus' – trebalo je da nosi 1200 marinaca na bilo koju tačku na planeti. Imala je 8 vodoničkih tankova na odbacivanje, a najveći problem je bio kako vratiti 500 tona nazad u bazu.
- Projekat 'Icarus', ili kako odbraniti Zemlju od asteroida. Normalno, amerika se odlučila za nuklearni prilaz – bombu od 100 megatona koju bi poneo jedan 'SaturnV'. Bio je problem, jer je tada Amerika imala najjaču bombu od samo 25 Mt. Sovjeti su imali veću, od 58 Mt, ali je čak i ta bila teža od nosivosti III stepena rakete.
- DAC 'Helios'(545 tona): Još jedan Bonov koncept iz 1963. Raketa je imala minimalni prvi hemijski stepen, a gornji stepen je bio nuklearni (motor NERVA). Postojala je još jedna verzija rakete pod istim imenom, ali ju je za 'Convair' konstruisao nacistički inženjer Krafft Ehricke, koji je posle rata sa Fon Braunom i ostalima 'došao' u Ameriku.
Bonova raketa DAC 'Helios'. Visina – 52 m; prečnik – 24,4 m; apogej – 325 km.
- 'PARIS VII'(700 tona): Apsolutno lud nezvanični predlog uvećane Nasine rakete 'Ares V'. Za to su trebale da se iskoriste rakete 'Delta IV Heavy'. PARIS je zapravo skraćenica od Parallel Rocket Integration System.
Prvi stepen rakete je imao 7×7 motora. Raketa je pravila 7 puta jači potisak od 'Saturna V', pa je imala nosivost od oko 700 tona.
I posle dugog većanja komisije, pobednik je ... UR-700M sa svojih 750 tona korisne težine do niske Zemljine orbite! Za razliku od projekata 'Ares X' ili 'Jupiter III', UR-700M nije predložio amater, već sam sovjetski genije Vladimir Čelomej, odnosno bio je to ozbiljan predlog za slanje letlice na Mars bez potrebe za više lansiranja. Nepotrebno je reći da sovjetske vlasti ovaj predlog nisu shvatile preterano ozbiljno.
I tako, ovde bi priču mogao da završim. Šteta, jer materijala ima još... Našao sam divne slike pa ću da vam pokažem neke.
[1] Pošto me je ova tema oduvek interesovala, o ovoj raketi, kao i o tri prethode, napisao sam e-knjige.
[2] Davno sam napisao e-knjigu 'Rusi na Marsu'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
