13. novembra 2020. u 20:32 po našem, raketa 'Atlas V'531 korporacije 'ULA' uzletela je s rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Canaveral (Florida). Bila je to misija AV-090 rakete 'Atlas V', ali zanimljiva stvar bio je teret, vojni satelit NROL-101, poznat i kao USA-310 (tehnički, NROL je oznaka misije a ne satelita). Iako efemeride ovog tajnog satelita nisu otkrivene, čini se da sve ukazuje na to da se nalazio u ekscentričnoj orbiti tipa Molnija(2000 × 38000 km) s periodom od 12 sati i nagibom od 63º. 'ULA' je objavila uspeh misije dva ipo sata nakon poletanja, a verovatno se poklopila s odvajanjem satelita od drugog stepena 'Centaur'. Ovo je bilo peto lansiranje rakete 'Atlas V' 2020. godine i četvrto u konfiguraciji 531 – odn. s tri bustera na čvrsto gorivo – od 2010. godine (prethodno je bilo 2013. godine). Ovo je ujedno bila i prva misija u kojoj su korišteni 'Northrop Grummanovi' busteri GEM-63 umesto tradicionalnih AJ-60A kompanije 'Aerojet Rocketdyne'. Promena se ne odnosi toliko na potisak – GEM-63 ima potisak od 1663 kN, dok AJ-60A doseže 1688 kN – koliko je reč o trošku i činjenici da će verzija ovog bustera, GEM-63XL, s potiskom od 2026 kN, biti korišten u budućoj ULA-inoj raketi 'Vulcan' koja će zameniti 'Atlas V' i 'Delta IV' (usput, 'Delta IV M+' koristi GEM-60).

1
Spektakl brate! Lansiranje 'Atlasa V' 531 sa špijunskim satelitom NROL-101. Amerika je jedina zemlj gde novinari smeju da snime ovakve slike.Naravno, to je samo šminka, jer i dalje niko ne zna ništa o satelitu.

No, vratimo se korisnom teretu. Rekli smo da je zanimljiv jer, uprkos tajnosti koja po pravilu okružuje ovakvu vrstu klasifikovanih misija, stručnjaci gotovo uvek imaju manje-više jasnu predstavu o vrsti satelita o kojem se radi. Ne i ovog puta. NROL-101/USA-310 je satelit nepoznatih ciljeva[1] koji pripada NRO-u[2](National Reconnaissance Office). Karakteristike navodne konačne orbite Molnija i performanse rakete omogućuju određene pretpostavke. Zapamtite da Molnija orbite mogu da budu efikasnije od geostacionarne orbite u održavanju određenog satelita na delu Zemljine površine smeštene na vrlo visokim geografskim širinama, iako je zauzvrat potrebno nekoliko satelita da bi se održalo stalno pokrivanje. Ovu vrstu orbite primarno su koristile tri vrste američkih vojnih satelita: 'Trumpet'[3]'Quasar' i satelite za rano upozoravanje. Opcija satelita za rano upozoravanje nije mnogo verovatna, jer u tu svrhu SAD već održava SBIRS program, a o njemu znamo prilično mnogo zahvaljujući činjenici da neke od njihovih karakteristika nisu tajna.

2
Detalj novog bustera na čvrsto gorivo GEM-63. Proizvode ih 'Northrop-Grumman'. Zameniće bustere
AJ-60A 'Aerojet Rocketdynea'. Dužina – 20,1 m; težina – 49,3 t; vreme rada – 94 sec.

3
Raketa na putu do rampe.

'Trumpet' su ELINT/SIGINT (signals intelligence) elektronički špijunski sateliti teški nekoliko tona posvećeni presretanju signala iz komunikacionih veza, radara i drugih sistema. Molnija orbita ovih satelita bila je posebno korisna za presretanje sovjetskih signala jer su korišćeni za špijuniranje komunikacija izvornih sovjetskih vojnih i civilnih satelita klase 'Molnija' po kojima je orbita i dobila ime i koje je SSSR tada intenzivno koristio[4] umesto geostacionarnih satelita. U svakom slučaju, 'Trumpeti' se i danas koriste na tim orbitama kako bi špijunirali uglavnom ruske i kineske sisteme. Prvi 'Trumpet' je lansiran 1995. godine, a do danas je lansirano sedam jedinica, podeljenih u tri različite klase koje su lansirane raznim vrstama raketa. Poslednje dve 'Trube', lansirane 2014. i 2017. godine, koristile su 'Atlas V541, odn. s 'fairingom' od 5 metara i 4 bustera na čvrsto gorivo (ova dva satelita mogu da se zapravo zovu i 'Raven'). U ovoj misiji takođe je korišćen fairing od 5 metara, ali 12,9 metara unutrašnje dužine umesto fairinga 'Trumpeta' od 10,2 metra.

4
Lansiranje.

Ako je NROL-101 'Trumpet', to bi onda bio novi tip drugačiji od prethodnih, malo veći i lakši (zbog velikih antena?). Ostali američki sateliti smešteni u orbiti Molnija su 'Quasari', posvećeni prenošenju podataka sa svojih špijunskih NRO-ovih satelita smeštenih u niskoj orbiti[5], poput 'Crystala' ili 'Topaza' (do 2013. verovalo se da su se 'Quasari' zvali SDS (Satellite Data System), ali dokumenti koje je onomad objavio Edward Snowden otkrili su njegovo pravo ime). Od 1976. godine lansirana je 21 jedinica 'Quasar', poslednje dve 2016. i 2017. korišćenjem raketa 'Atlas V' 421 (4-metarski vrh i 2 potisne rakete). Međutim, te su jedinice postavljene u geostacionarnu orbitu. Posljednji 'Quasar' lansiran u orbitu Molnija poleteo je 2007. godine koristeći 'Atlas V' 401, pre trinaest godina. Budući da je u ovoj misiji korišćen 'Atlas V' 531, ako je 'Trumpet', to bi bila nova lakša verzija, ali ako je 'Quasar' to bi bila nova teža varijanta. Uz to, ovo lansiranje je takođe moglo da odnese više od jednog satelita u orbitu.

6
Mogući izgled neindentifikovane generacije 'Quasara'. Iako se to i danas krije, veruje se da su šatlovi lansirali makar nekoliko ovih satelita starijih generacija.

7
Raketa 'Atlas V' 531Nedavno sam pisao o drugačijoj konfiguraciji, pa ko voli može da uporedi.

8
Neki tipovi 'Atlasa V'.

9
Raketa na putu ka mestu lansiranja. Bila je to 29. misija NRO-a i 17. takva misija lansirana 'Atlasom V' (ostalih 12 lansiranja obavljeno je 'Deltom IV').

Radarski izviđački sateliti 'Onyx', koji su sada zamenjeni novom generacijom 'Topaz', i misteriozni 'Misty'[6], nisu bili smešteni u orbiti Molnija, već u orbitama lociranim između 57° i 68°, pa se sugeriše da je NROL-101 možda neka nova vrsta radarskog izviđačkog satelita, iako je to malo verovatno. Jedina informacija koju je NRO otkrio o svojoj letilici jeste amblem misije, koji se sastoji od globusa centriranog na Bliski Istok i Aziju – gde bi trebali da budu glavni ciljevi američke špijunaže – s četiri ortogonalna zraka i četiri zvezde – moguća referenca na četiri satelita? – okruženog zlatnim obrubom gde se ističe moto napisan u jednom od Tolkinovih sistema pisanja iz njegovih dela smeštenih u Srednjoj zemlji ('Gospodar prstenova''Hobiti' itd.). Moto je na engleskom i znači 'Dobrota Traje' ('Goodness Persist'), ali napisana tengwarom (slovima) sistema pisanja koji vilenjaci koriste u svojim jezicima. Kao zanimljivost, korišten je stil tengwara koji odgovara sindarinskom jeziku, s manje 'prestiža', a ne Quenya (oba načina razlikuju se po položaju samoglasničkih znakova). Razlog za odabir ovog vilenjačkog sistema pisanja podložan je raznim interpretacijama, ali zasigurno nema nikakve veze sa stvarnom misijom NROL-101, već je to jednostavno šala koja se odnosi na zlatnu borduru amblema, koja izgleda kao prsten.

10
Amblem misije NROL-101 sa motom 'Goodness Persist' na 'elvishu'.

11

 

[1] Kad god naletim, pratim lansiranja ovih monstruma. Koga interesuje neka pregleda ovdeovdeovde itd.

[2] Onomad sam napisao jednu od meni najzanimljivijih i najedukativnijih e-knjiga. Često joj se vraćam...

[3] Od 1994. do 2017. lansirano je 7 ovih NRO satelita. Prvi je koštao preko $2,6 milijardi današnjih dolara! koliko košta recimo naj-naj Marsov rover 'Perseverance'. Prvi sateliti su imali prijemnu mrežu antena prečnika 150 m a špijunirli su sovjetske komunikacije i nuklearne testove.

[4] Od1965. do 2004. lansirano je 164 ovih satelita (do danas radi samo 38). Treći satelit serije je prvi u istoriji načinio snimke čitave Zemlje. Imali su dimentije 4,4×1,4 m i težinu oko 1600 kg.

[5] Protivsatelitski sistemi lako mogu da skidaju satelite na LEO orbiti, pa se zato vodi borba za što više orbite, 10-20 puta više od LEO. Svi strateški vredni sateliti su jako visoko, nedostižni za zemaljsko oružje. Lek je satelitsko oružje, ali je ono skupo i komplikovano, i ograničeno (za sada) međunarodnim 'dogovorima'.

[6] Tajanstveni NRO stelt špijunski sateliti. Pre 15 godina je procenjeno da će program koštati 13 milijardi(!) današnjih dolara. Prvi satelit, lansiran šatlom još 1990, imao je 19,6 tona. Iako su direktori CIA i neki kongresmeni snažno podržavali projekat, on je ipak 2007. otkazan jer su direktor Nacionalne obaveštajne agencije (DNI), senatorka Kalifornije i senator Rokfeler IV bili protiv. Protiv njih nije mogao ni superjaki proizvođač 'Lockheed Martin'.

ATLAS V 85E-knjiga D. Dragovića: Atlas V 551
 

 

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Neđo
0 #1 Neđo 18-11-2020 15:21
Procitah sad i knjigu koju si pomenuo u fusnoti 2, ali me tu zanima jos detalja koji bi spadali pod pasus "Tehnologija".

Recimo, tema iz klasicnih kafanskih rasprava "sta sve Amerikanac moze da vidi sa svojim satelitom", da li moze procitati tablicu auta ili ne, moze li detektovati lice covjeka sa novim softverima, te koliko je vojna i spijunska tehnologija ispred civilne i slicno.

Ovo o teleskopima koji su superiorniji od Habla nisam cuo do sad...je li koristila NASA ta dva teleskopa kad ih je dobila?

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži