Šta ima novo u solarnom sistemu, majsko izdanje: dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“
Maj 2016. će biti još jedan mesec pun akcije za rutinske operacije širom Sunčevog sistema – ako uopšte može da se upotrebi reč “rutina” za opisivanje autonomnog robotskog istraživanja drugih planeta. Trenutno 19 letilica učestvuje u 17 aktivnih naučnih misija.
Pogledajmo o kojima se radi.
To su sledeće misije: “Akatsuki”, “Lunar Reconnaissance Orbiter”, “Chang'e 3”, verovatno i “Chang'e 5 T1”, “ARTEMIS”, “Mars Odyssey”, rover “Opportunity”, “Mars Express”, “Mars Reconnaissance Orbiter”, rover “Curiosity”, indijski “Mars Orbiter Mission”, “MAVEN”, “Dawn”, “Rosetta”, “Cassini” (u kosmosu već 19 godina!), “New Horizons” i veterani “Voyageri” (rade već 39 godina!). U isto vreme, “Hayabusa 2”, “ExoMars TGO” i “Juno” nastavljaju krstarenje ka svojim udaljenim destinacijama. Posle dramatičnog starta[1], “ExoMars 2016” nastavlja glatko da jezdi ka Marsu, dok se “Juno” nalazi na samo dva meseca od ulaska u Jupiterovu orbitu, događaj od najvećeg značaja za nas tokom ovog leta. Mi koji smo izgleda trajno nasukani kod kuće na rodnoj planeti imaćemo mogućnost (bar neki od nas) da pratimo tranzit Merkura preko Sunca koji se očekuje u ponedeljak 9. maja[2]. A nešto kasnije, svet će ugledati prve zvanične podatke vezane za prošlogodišnji prolazak “New Horizonsa” kroz Plutonov sistem.
Pre bilo koje dalje priče, pogledajmo dijagram:
Šta je novo u Sunčevom sistemu. Veća ilustracija
Lansiranja i sletanja na Zemlju
Maj predstavlja poslednji pun mesec boravka Tima Kapre, Tima Peakea i Jurija Malenčenka, trojicu članova posade „Ekspedicije 47“ koji su lansirani na Međunarodnu orbitnu stanicu još prošlog decembra. Trio je dobio dozvolu za dvonedeljno produženje misije do 18. juna. Trenutno im društvo prave Nasin astronaut Jeff Williams i ruski kosmonauti Oleg Skripročka i Aleksej Ovčinin. Posada je već počela da pakuje neke stvari i opremu u „SpaceX“-ov brod CRS-8 „Dragon“, koji je gore stigao 10. aprila. „Dragon“ će se odvojiti od stanice 11. maja i posle nekoliko sati pašće u vode Tihog okeana. Takođe postoji šansa da se od ISS otkači i „Orbitalov“ teretnjak OA-6 „Cygnus“, koji je stigao tamo 26. marta. Nakon otkačinjanja „Cygnusa“, započeće eksperiment „Safirre-1“ koji će na „Cygnusu“ zapaliti najveću kontrolisanu vatru ikad zapaljenu u kosmosu pre nego što brod 7 dana kasnije izgori u atmosferi. Možda će krajem meseca ili pojetkom juna kontrolori pokušati da naduvaju „BEAM“, privatni boravišni modul na anduvavanje koji je prošlog meseca prikašen za ISS modul „Tranquility“.
Posada „Ekspedicije 47“. U poslednjoj fazi leta veteran Malenčenko (leteo još na stanici „Mir“!) morao je ručno da upravljaju „Sojuzom TMA-19M“ i prikači ga za ruski ISS-ov modul „Rassvet“.
Američki pilot i kosmonaut T. Peake vezba u kosmosu. To nije samo hir već medicinska neophodnost za svakog ko boravi u orbiti.
Eksperimentalni modul na naduvavanje „BEAM“ težak je 1,4 tone. (Video klip).
ГЛОНАСС, ruski pandan američkom GPS-u. Do sada ih je lansirano 42. Oba navigaciona sistema imaju prvenstveno vojnu namenu i predmet su strogih pregovora dve zemlje.
U maju su planirana najmanje tri međunarodna lansiranja, ako je verovati rasporedima objavljeni na Spaceflight Now i RussianSpaceWeb. Raketa “Sojuz” bi trebalo da 21. maja sa Plesecka ponese u orbitu jedan ruski navigacioni satelit “ГЛОНАСС-M”, a tri dana kasnije još jedan “Sojuz” bi trebalo da poleti – ovog puta iz Francuske Gijane – i ponese par evropskih navigacionih satelita “Galileo”. Konačno, 28. maja, raketa “Proton” bi trebalo da sa Bajkonura ponese jedan veliki komercijalni komunikacioni satelit.
Unutrašnji Solarni Sistem
„Akatsuki“ („Planet-C“) konačno je ušao u naučnu orbitu oko Venere[3] i obavlja zadatke! Ako uspem da na vreme završim svoju adaptaciju kuhinje, planiram da detaljnije napišem čime se trenutno bavi robotizovani Japanac; do tada, nudim ovu lepu sliku oblaka na noćnoj strani slikanu infracrvenom kamerom. Sa svoje izdužene orbite, „Akatsuki“ će moći da napravi brojne slične slike, na kojima će se pratiti dimanika Venerinih oblaka.
Venerina blještava noćna strana gledana sa „Akatsukija“. Sonda je napravila ovu fotku 25. marta 2016. sa oko 100.000 km. Kamera IR2 snima na talasnoj dužini od 2,26 mikrona, dužini na kojoj zrače Venerini donji slojevi vrele atmosfere. Ta infracrvena svetlost je na nekim mestima blokirana oblacima a na nekima ne.dajući slike oblaka u obliku senki. Kada se kombinuju sa podacima na drugim talasnim dužinama i drugim slikama slikanim tokom vremena, snimci daju naučnicima mogućnost da prate trodimenzionalno kretanje oblaka u Venerinoj atmosferi.
Zemljin Komšiluk
„Lunar Reconnaissance Orbiter“ (LRO) još uvek aktivno istražuje Mesec – već 7. godinu!. Prošlog meseca objavljeno je saopštenje o podacima koje je prikupio LRO, među kojima se izdvaja onaj o tome na koji način namagnetisana lunarna kora reaguje na solarni vetar. Najzanimljiviji su radovi dve žene – Bret Denevi i Amande Hendrix – koje su u branši poznate po radovima o drugim svetovima (Bret o Merkuru, a Amanda o Saturnovim zaleđenim mesecina). Izgleda da je to u planetnim naukama prilično jednostavno – prebaciti se sa nekih fizičkih ili osmatračkih tehnika na totalno drugi deo solarnog sistema.
Nema novih apdejtova o misijama “ARTEMIS”, kao ni o kineskim “Chang'e 3” ili “Chang'e 5-T1”.
Near-Earth Asteroidi
22. marta, “Hayabusa 2” je započela kontinuiran rad svojih jonskoh motora na električni pogon da bi podesila svoju orbitu tako da se susretne sa asteroidom Ryugu. Očekuje se da bi prvi period jonskog potiskivanja (u trajanjo od ~800 sati[4]) trebalo da se okonča sredinom meseca. Dva naredna kontinuirana rada motora očekuju se da budu raspoređeni u periodu do juna ili jula 2018., kada se očekuje ulazak u asteroidsku orbitu. Malo više informacija o misiji ima na JAXA-inom "fanfun" sajtu.
Četiri jonska motora „Hayabuse 2“. Do sada su najveći teret podneli A, C i D.
„Hayabusa 2“ – uočljive su dve karakteristične ravne antene na vrhu. Dva „nosa“ na desnoj strani su kamere za navigavanje uz pomoć zvezda.
Pravac japanske sonde gledano sa Zemlje. Trenutno je daleko oko 28 miliona km od kuće, a u martu je u odnosu na Sunce letela brzinom od 30,01 km/s.
Takođe, na ovom lepom interaktivnom alatu za vizuelizaciju možeš da pratiš “Hayabusin” položaj u Sunčevom sistemu. “Hayabusa 2” je trenutno na više od 25 miliona km od Zemlje (i sve više se udaljava!); i manje od 106 miliona kilometara od Ryuge (i sve mu je bliži). Trenutno se distanca u odnosu na Ryugu smanjuje brzinom od oko 6,5 km/sec. Kako se “Hayabusa 2” udaljava od Sunca i kako počinju pripreme za usklađivanje sa asteroidskom orbitom, relativna brzina približavanja će se sve višer smanjivati.
Na Putu ka Marsu
Do sada, „ExoMars Trace Gas Orbiter“ ima prijatno krstarenje. Pre par nedelja ESA je raportirala da su svi navigacioni i komunikacioni sistemi konačno provereni i da su sada u punoj funkciji. Kamera visoke rezolucije, CaSSIS (Colour and Stereo Surface Imaging System), uključena je 7. aprila, i snimila par "first light" slika proizvoljnog dela neba. Plan je da se korekcija trajektorije obavi u julu. Ulazak u orbitu očekuje se 19. oktobra; lender “Schiaparelli” će sleteti istog dana. Ovda je plan šta nas očekuje tog dana. ESA je pre neki dan objavila sledeći video:
Prva slika iz kosmosa ESA-Roskosmos misije „ExoMars 2016“. Kamera je okrenuta proizvoljno negde ka južnom nebeskom polu. Vidno polje je 0,2° u horizontalnom pravcu.
Mars
„Mars Odyssey“ je u aprilu „proslavio“ 15-godišnjicu lansiranja.; 15-godišnjica sletanja će se slaviti 24. oktobra. Ako stignem, napisaću priču o novim slikama jutra na Marsu napravljenih „Odysseyevom“ kamerom „THEMIS” (Thermal Emission Imaging System).
 |
 |
Sistem „THEMIS“ i jedna od slika Marsa.
Ovog meseca nema mnogo vesti o “Mars Expressu”. Kamera Mars Webcam je bila aktivna, a najnovije slike su objavljene 28. aprila.
“Mars Reconnaissance Orbiter” je takođe bio miran.Poslednji vremensi izveštaj od MARCI-ja (MARs Color Imager, MARCI) pominje "lokalne peščane oluje uočene širom brojnih regija južne polulopte" i "Na nižim visinama, svakog popodneva će se formirati difuzni oblaci vodenog leda udruženi sa afelskim slojevima oblaka”. Koga interesuje, ne treba da zaboravi da redovno proverava sajt sa slikama instrumenta HiRSE. Ima puno divnih slika, uključujući i dramatične slike nekih vododerina, kao i strašne slojeve vidljive na zidovima nekih urušenih pećina.
Nema novih podataka o indijskom orbiteru “Mars Orbiter Mission”. Poslednje što je procurelo preko Twittera i Facebooka bilo je još u decembru. Bilo bi lepo videti nešto iz arhive kolor-kamere!
“MAVEN” je izvršio manevar podešavanja orbite 10. aprila, prvi put u 77 dana. Njegov periapsis je povećan na 164,5 kilometara – još uvek mnogo niži nego kružne orbite drugih Nasinih orbitera. Na toj visini, gustina Marsove atmosfere iznosi 70 grama po kubnom kilometru, što je prilično retko, ali dovoljno da se orbita kosmičke letilice polako snižava. “MAVEN”-ove nsledeće dve kampanje snižavanja orbite planirane su za početak juna i kraj jula ove godine.
“MAVEN” je zaključio da je u poslednjih nekoliko miliona godina oko 99% Marsove atmosfere oduvano solarnim vetrom, što je biulo izazvano gubitkom zaštitnog magnetnog polja.
U prvoj polovini aprila, naučni i inženjerijski tim rovera „Opportunity“ sproveli su „mini obilazak“ Maratonskog polja, ispitujući lokacije za istraživanje na licu mesta. Trenutno istražuje prvu lokaciju, „Pierre Pinaut“, ali se sve odvija malo sporije zbog nekih anomalija na mikroskopu. Izgleda da će se situacija dobro završiti, a vrlo je dobro i napajanje energijom, jer se svakog meseca nakupi preko 600 vat-časova. Najnoviji podaci govore da se providnost atmosfere povećava i nadamo se da u maju neće biti peščanih iznenađenja. Proveri ove i druge apdejtove na websajtu “Opportunityja”.
Na drugoj strani Marsa, “Curiosity” još uvek nije do kraja prešao Naukluft Plato jer je tim odlučio na izvrši bušenja u silicijumu bogatoj okolini Stimsonove stene na lokaciji zvanoj Lubango pre nego što završi prelazak. “Curiosity” je probušio prošle nedelje 10. rupu na Marsu, i sada se kreće ka novoj lokaciji nazvanoj Ovitoto da bi uzeo uzorke i van okoline Stimsonove stene. Čim završe bušenje sledeće rupe, rover će se vratiti na svoju trasu.
Iza Marsa
Što duže prati promene komete Čurjumov-Gerasimenko, sonda „Rosetta“ obavlja sve kvalitetnije naučne zadatke. Prošlog meseca, misija je objavila pojedine mape koje prikazuju promenu boje komete između avgusta i novembra 2014. Nijedna prethodna misija nije ušla u orbitu oko neke komete, niti je ijedna kometa bila slikana s neke letilice više od dvaput, tako da je “Rosettino” dugotrajno istraživanje s naučne tačke baš revolucionarno. U međuvremenu, brojne slike Navcama su polako ali redovno objavljivane na sajtovima, a najnovije Navcam fotografije nisu starije od 6 nedelja. Misija “Rosette” će se završiti za samo 5 meseci, negde krajem septembra.
„Dawn“ kruži oko Ceresa na najmanjoj visini ikad postignutoj: u proseku 385 kilometara. Prošlog meseca, glavni naučnik misije Chris Russel je izjavio da misija razmatra neke ciljeve nakon Ceresa radi produžetka misije, što je iznenadilo mnoge, uključujući i moju malenkost. Poslednji ovomesečni raport o stanju sonde akcentirao je da preostala dva reakciona točka nastavljaju lepo da rade i da misija uspeva da prištedi hidrazin, ali da i pored toga očekuju da će gorivo potrajati samo do 2017. godine čak i ako točkovi ostanu u 100% dobrom stanju. Obavezno pogledaj Foto-žurnal poslednjih fotografija! Sledi divan foto-mozaik kratera Haulani:
Slika predstavlja mozaki koji je snimila Nasina sonda „Dawn“ sa niske orbite za mapiranje (LAMO) sa visine od 385 km. U centru je krater Haulani, prečnika 34 km.
Sonda „Juno“ (JUpiter Near-polar Orbiter)je lansirana 2011. Teška je 3.625 kg i začudo koristi solarne panele, iako je uobičajeno da se na tim udaljenostima koriste radioizotopski izvori. To su najveći Nasini paneli ikad poslati tako daleko.
„Juno“ (to je ustvari Jupiterova žena, Junona) udaljena je samo 60-ak dana (4. VI) i oko 38 miliona kilometara od Jupitera. Astronomi amateri nastavljaju da zasipaju svojim slikama bazu podataka kamere JunoCam, pomažući timu da planira buduća slikanja. Jupiter je bio u opoziciji u martu, tako da su tadašnje amaterske slike bile dobrog kvaliteta; one su i dalje dobre, ali kako nastupa leto, kvalitet slika sa Zemlje će polako opadati. Junocam nije baš kamera velike rezolucije, ali nakon ulaska u orbitu za par meseci biće bolje od bilo koje koju možemo da napravimo sa Zemlje.
„Cassini“ se nalazi negde oko periapsisa[5], i ide ka 120-on „fly-byu“ pored Titana. Tom prilikom biće sproveden eksperiment radio-okultacije, gde će „Cassini“ očekivati radio-signal poslat sa Zemlje kroz Titanovu atmosferu. Najmanja visina prilikom preleta biće oko 971 km. („Cassini“ sprovodi preletanja iznad ostalih satelita i na manjoj visini, ali Titanova atmosfera zahteva let na malo većoj visini.) Ovaj fly-by će povećati nagib „Cassinijeve“ orbite sa 27,8 na 35,3 stepena. Websajt „Cassini“ misije je nedavno osvežen i postavljene su nove verzije sirovih fotografija.
„New Horizons“ je prošlog meseca poslao dobar deo slika kamere LORRI snimljenih tokom „špic faze“ preleta pored Plutona, uključujući i nove poglede na Hydru i Nix, a sve filovano slikama Plutona i Charona napravljenim tokom prošlogodišnjeg prilaska.Ovo je jedna od njih koja pokazuje Pluton i Charon u istom LORRI kadru, lice Plutona u visokoj rezoluciji koje nismo mogli da vidimo tokom preleta na maloj visini. Ko voli nek’ pogleda ova dva bloga o geološkom mapiranju Plutona objavljena prošlog meseca, jedan Olivera Whitea jedan Rossa Beyera. Pregledaj njihove galerije naučnih slika radi najnovije interpretacije slika “New Horizonsa”!
Konačno, “Voyageri” i dalje lete, lete, lete …. “Voyager 1” je udaljen 134,9 AJ od Sunca, a “Voyager 2” 111,1 AJ.
[1] Čitali smo na sajtu. Odmah posle lansiranja 14. marta ove godine alarmantno je javljeno da je ruski četvrti raketni stepen Бриз-M“ eksplodirao, ali rusko-evropska sonda nije bila ugrožena već je započela put ka Marsu.
[3] Ko redovnije čita sajt seća se ove famozne misije! u maju 2010. japanska sonda zbog kvara motora nije uspela odmah da uđe u orbitu oko Venere pa su kontrolori morali da sačekaju novu šansu koja se ukazala tek 5 godina kasnije. Za to vreme sonda je prešišala sve svoje tehničke limite ali su ipak uspeli da je ožive i serijom impulsa obavljenih trasterima uvedu je u orbitu u decembru prošle godine.
[4] Do sada su „Hayabuini“ motori najduže radili 409 sati, tako da će ovo biti vrlo zahtevan posao za sondu.
[5] Za eliptične orbite oko većeg tela, postoje dve apside (ekstremne tačke), sa prefiksima peri- (što znači „blizu“) i ap-, ili apo- (što znači „daleko“). Za tela koja se okreću oko Sunca, tačka sa najmanjom udaljenošću zove se perihel, a ova druga afel. Ako se neko okreće oko neke zvezde, koriste se izrazi periastron i apastron. Za objekte koji se okreću oko Zemlje ili Meseca koriste se izrazi perigej i apogej. I na kraju, svako telo koje se okreće oko nekog centra mase nazivaju se pericentar i apocentar, a može i periapsis i apoapsis.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
