NH je konačno poslala kući sve preostale podatke koje je prikupila tokom istorijskog proletanja pored Plutona u julu 2015. godine
Opširnije: Nasin „New Horizons“ kompletirao slanje podataka na Zemlju
Write comment (0 Comments) 
Nesumljivo da je velika slabost ruskog kosmičkog programa istraživanje solarnog sistema. Nakon godina neprestanih odlaganja i revizija, Rusija je od 1991. lansirala svega dve sonde. Čak su se i one – „Марс 96“ i „Фобос-грунт“ – završile neuspehom. Čak je i vrlo skromna kosmička sila sa vrlo mladim kosmičkim programom, kao što je Indija, uspela da pretekne Rusiju na tom polju, lansiravši sonde na Mesec („Chandrayaan“) i Mars („Mangaiyaan“). Ipak, nije sve izgubljeno; Rusija igra bitnu ulogu u misijama „ExoMars 2016“ i, iznad svega, „ExoMars 2020“, gde u obe sarađuje sa ESA-om, pored toga što u mnogim drugim misijama učestvuje preko nekih svojih naučnih instrumenata. Uprkos svemu, Rusija nastavlja da planira lansiranja sopstvenih sond, a sledeći cilj im je Mesec. Naredna ruska lunarna sonda bi trebalo da bude „Луна 25“, sonda koju Роскосмосplanira da lansira 2019. i koja će nositi mali radioizotopski generator (RTG) sa plutonijumom-238.
Opširnije: Sonda „Луна 25“: povratak Rusa na Mesec
Write comment (0 Comments) 
Kompanija Ilona Maska SpaceX odložila je lansiranje prvog kosmičkog broda "Dragon" sa ljudskom posadom sa proleća 2017. na drugi kvartal 2018.
Opširnije: Mask odložio lansiranje "Dragona" sa posadom za godinu dana
Write comment (1 Comment) 
Naučnički tim „ExoMars Trace Gas Orbitera“ je konačno u novembru uživao u mogućnosti da testira svoje instrumente. Letilica je uspešno ušla u orbitu oko Marsa još u oktobru, ali će će joj za podešavanje orbite biti potrebno godinu dana, za koje vreme će nežno uranjati u najviše slojeve Marsove atmosfere smanjivajući tako brzinu i ulaziti u sve nižu i kružniju orbitu. Tokom tog perioda vazdušnog kočenja neće biti moguće izvoditi naučna istraživanja. Da bi ipak nekako utolili apetite naučičkog tima za podacima (i, što je još važnije, da bi proverili da li je sve u redu nakon surovog ulaženja u orbitu), misija je timu odobrila dve orbite tokom kojih su dobili priliku da isprobaju svoje instrumenate.
Opširnije: „ExoMars“ snimio retke slike Fobosa
Write comment (0 Comments) 
Nova krila i za Viduline u sklopu Synergy Moon Teama
Opširnije: Google objavio možda najznačajniju novost na putu ka Mjesecu
Write comment (0 Comments) 
Već dugo godina predlozi misija na Marsove mesece Fobos i Dejmos su nekako u modi. Ovi mali sateliti kriju važne tajne vezane za povest nastanka Crvene planetei možda su jedini preživeli članovi veće porodice satelita. Do sada su radi njihovog proučavanja iz blizine pokrenute samo dve misije, sovjetske sonde “Фобос 1“ i „Фобос 2“ 1988. godine i ruski brod iz 2011. „Фобос-грунт“, koji je čak trebalo da donese i uzorke Fobosa na Zemlju. Sve tri letilice su omanule. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.
Opširnije: „MERLIN“, Nasina sonda za istraživanje Fobosa i Dejmosa
Write comment (0 Comments) 
Sećamo se da je krajem oktobra evropsko/ruski sletni modul neuspešno pokušao da sleti na Mars. Telemetrijski signal, koji je lovio indijski metarski radioteleskop, izgubljen je tokom finalne faze sletanja. Pouzdano se zna da je padobran otvoren i da su kočioni motori proradili, ali ne na pravoj visini. Gde je pao i šta se dogodilo?
Opširnije: Novosti o istrazi u vezi „Schiaparelliju“; mesto pada u boji sa HiRSE-a
Write comment (0 Comments) 
Posle 33 dana provedenih u kosmosu, danas su se na Zemlju vratili kineski tajkonauti ing Hai Peng (Jing Haipeng) i Čen Dong (Chen Dong). Bila je to najduža kineska kosmička ekspedicija.
Opširnije: Završen najduži kineski kosmički let
Write comment (1 Comment) 
Uz malo sreće i puno truda sve je moguće
Opširnije: Teško ali ne i nemoguće
Write comment (0 Comments) 
Evropska kosmička agencija je danas objavila nekoliko planova za okončavanje misije planirano za 30. septembar, samo tri nedelje od danas. 29. septembra, raketni motor će zaustaviti “Rozetino” orbitno kretanje oko komete, i započeti slobodan pad sa visine od oko 20 km. Letilica će pasti na površinu brzinom od oko 90 cm/sec u 11:20 UTC. plus-minus 20 minuta. Nakon pada, letilica će biti automatski “pasivizovana”, prekidajući radio-vezu sa Zemljom i okončati misiju zauvek. (Zašto misija mora da se okonča? Pročitaj ESA's FAQ.)
Opširnije: Završena dvanaestogodišnja misija Rosetta
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
