Astronautika: misije

Od novih nadahnuća Žarki i sumorni, Sa novim Slovom I novim slikama U ceptećem srcu, Prodresmo daleko U neznanu zemlju Našeg sna, naše Volje, Dođosmo bliže Velikom Suncu Koje nas draži, privlači, opija. Todor Manojlović

Posle armade svemirskih solarnih teleskopa koji u poslednjih 30 godina proučavaju Sunce NASA planira da prema našoj zvezdi uputi solarnu sondu koja će ući u područje prostora koji nikada ranije nije istražen. Solarna sonda nosi ime Eugena Parkera, naučnika koji je prvi postavio teoriju o solarnom vetru.

Eugen Parker je 1958. kao mlad profesor na Enriko Fermi institutu objavio članak u Astrophisical Journal-u pod nazivom „Dinamika interplanetarnog gasa i magnetnog polja.“ Parkerov rad je postao osnova za naše razumevanje interakcije zvezda i svetova koji ih okružuju. Postojanje Sunčevog vetra je dokazano direktnim posmatranjem. Ova prva misija čovečanstva prema jednoj zvezde biće pokrenuta u leto 2018. 

Da bi se približila Suncu sonda će kao pogon koristiti gravitaciono polje planete Venere.

Solarna sonda Parker treba da donese revoluciju u našem razumevanju Sunca. Kao ni jedna letelica do tada, ona će putovati kroz atmosferu Sunca, na 6.4 miliona km od njegove površine, u uslovima veoma jakog zračenja i visoke temperature.

Njen let kroz koronu, proširiće naše poznavanje i razumevanje ovog krajnjeg dela atmosfere Sunca kao i poreklo i evoluciju solarnog vetra. Doprineće našem razumevanju i povećaće nam sposobnost da predvidimo promene u svemirskom okruženju Zemlje koje utiču na život i tehnologiju na Zemlji.

Tokom najbližeg pristupa Suncu, prednji deo sonde, ugljenični-kompozitni štit debljine 11,43 cm će biti izložen temperaturi od 1 377 ºC.

Solarna sonda Parker će nositi instrumente namenjene za proučavanje magnetnog polja, plazme, visokoenergetskih čestica i solarnog vetra.

Zašto proučavamo Sunce i sunčev vetar?
Sunce je jedina zvezda koju možemo proučavati izbliza.     Proučavajući zvezdu oko  koje živimo, učimo više o zvezdama širom univerzuma.
Sunce je izvor svetlosti i toplote za život na Zemlji. Što više znamo o tome, više možemo razumeti kako se život na Zemlji razvio.

Sunce utiče na Zemlju i na manje poznate načine. Ono je izvor solarnog vetra, struje jonizujućih gasova koji prolaze pored Zemlje brzinama i do 1 000 km/s. Solarni vetar oblikuje Zemljino magnetno polje i pumpa energijom radijacione pojaseve. Kreira u prostoru oko  Zemlje svemirsko vreme koje utiče i ometa rad veštačkih satelita.

Detaljnije: Parker Solar Probe

SVE JE FIZIKA Miša Bracić