Početkom 2015. relevantni izvori su javili da je ruska armija uspešno kompletirala početnu fazu testiranja nove generacije robotskih letilica konstruisanih za inspekciju i uništavanje neprijateljskih satelita u orbiti. Značajno sofistikovaniji od prethodne generacije protivsatelitskih sistema, znanih kao ASAT, nove „ubice satelita“ mogu da priđu jako blizu svom cilju i njegovu sliku pošalju kontroli na Zemlji. Međutim, njihov glavni cilj je da uništavaju predmete, prvenstveno američke vojne satelite. Nakon lansiranja dva probna satelita pod tajanstvenim oznakama „Kosmos-2491“ i „Kosmos-2499“, poslednja letilica iz te serije, „Kosmos-2504“, ušla je u orbitu 31. marta 2015. i posle serije manevara gađala probnu metu 16. aprila. Orbitni manevri su se nastavili i u julu. Nakon toga – tajac.
Lansiranje „Kosmosa-2504“ raketom „Rokot/Briz-KM“ sa kosmodroma Pleseck 31. marta 2015. zajedno sa tri mala standardna komunikaciona satelita klase „Gonec“.
Sistem nove generacije
Prema nekim izvorima, pričalo se da je početkom 2015. godine, ruski „ubica satelita“, najverovatnije „Kosmos-2499“[1], prošao pored jednog američkog vojnog satelita i poslao njegove slike! Do sada, američka vlada nikad nije prijavila nijedan ovakav slučaj. Iako se orbitni parametri američkih satelita nikad službeno ne objavljuju, podaci amatera-osmatrača omogućavaju da se eliminišu praktično svi poznati ne-ruski sateliti koji lete u blizini orbite „Kosmosa-2504“ ili njegovih „rođaka“, kaže Jonathan McDowell, naučnik Harvard-Smitsonijanovom centru za astrofiziku i iskusni kosmički istoričar. Kao rezultat, letenje u formaciji ili nekakav randevu pri relativno maloj brzini između ruskog i bilo kog stranog satelita, poput onoga što se dogodio između „Kosmosa-2499“ i njegovog stepena „Briz-KM“[2], nije moguće. Međutim, „brzo proletanje pri velikoj relativnoj brzini svakako je moguće, i to ne mogu da poreknem,“ napisao je McDowell u jednom e-mailu novinarima.
Ako bi bile dovoljno pokretne, nove ruske antisatelitske letilice bi mogle da uz pomoć lasera ili malog kinetičkog topa a ne eksploziva i šrapnela onesposobe svoju metu. Minijaturna letilica bi bi potom mogla da se premesti i napadne drugi satelit. Međutim, obzirom na uočene male dimenzije ruskih satelita, njihove manevarske sposobnosti su verovatno limitirane. Ipak, oni bi možda mogli da budu samo prethodnica mnogo većih, a s time i opasnijih letilica.
Poslednji testovi ruskog antisatelitskog sistema obavljeni su u visokoj tajnosti i koincidirali su sa pogoršanjem odnosa između Istoka i Zapada izazvanih krizom u Ukrajini. Osim toga, propale su godine zajedničkih ruskih i kineskih nastojanja u Ujedinjenim nacijama da se zabrani raspoređivanje oružja u kosmosu zbog američkog stava da bi takav ugovor bio nesprovodiv i besmislen. Ironično, i Kina i SAD su to dokazale uništavanjem orbitnih meta projektilima lansiranim sa Zemlje.
Ovaj radio-potpis je bio tipičan za sve satelite baziranje na platformi „Jubilejni“ – još jedna sličnost između „Kosmosa-2499“ i potencijalnih civilnih satelita.
Eksperimentalni satelit „Jubilejni“, koji je leteo u misijama „Rokot“, možda može da nam da uvid u veličinu, masu pa možda i dizajn „Kosmosa-2491“ i „Kosmosa-2499“.
Lansiranje „Kosmosa-2504“
Raketa „Rokot“[3] je tada ponela tri satelita „Gonec-M“, označena kao №21, 22 i 23, i jedan tajni vojni objekat.
Prema zvaničnim medijima, „Rokot/Briz-KM“ je poleteo 31. marta 2015. u 16:47:56 po moskovskom vremenu sa Plesecka. Rusko Ministarstvo odbrane je potvrdilo vreme lansiranja i prisustvo vojnog satelita na raketi, koji je odmah dobio zvaničnu oznaku „Kosmos-2504“, odn. 14F153. Sekcija sa teretom se odvojila od drugog stepena rakete u 16:53 a očekivalo se da će vojni satelit dospeti u orbitu u 18:45 po moskovskom vremenu.
Orbitni manevri
Zapadni radari su uredno detektovali pet objekata (četiri satelita i njihov dodatni stepen „Briz-KM“) na orbiti 1172×1506 km sa nagibom od 82,5° prema ekvatoru. U javnom katalogu američke Strateške komande objekti su zavedeni kao 2015-020A, 2015-020B, 2015-020C i 2015-020D.
Nekoliko časova posle lansiranja, holandski radio-amaterski enuzijasta Cees Bassa je otkrio neke radio-signale sa „Objekta 2015-020D“, koji su bili identični signalima sa prethodnih manevrošućih satelita – „Kosmosa-2491“ i „Kosmosa-2499“.
Na osnovu parametara orbite „Objekta D“, bilo je jasno da se „Kosmos-2504“ odvojio od „Briza-KM“ nakon što je ovaj stepen manevrisao po “graveyard“ orbiti, umesto da bude odbačen zajedno sa triom „Gonec“ satelita.
Podaci zapadnih radara su pokazali da je 9. aprila 2015. „Kosmos-2504“ izveo nekoliko malih manevara, transformišući orbitu 1171×1505 km u orbitu 1173×1508 km. Naredna serija manevara započela je 13. aprila, kulminirajući randevuom sa dodatnim stepenom „Briz-KM“ koji ga je i doneo u orbitu. U jutro 15. aprila, procenjeno je da su dva objekta međusobno bila udaljena samo 4,4 km a sledećeg dana svega 1,4 km.
Međutim, 16. aprila uspavani stepen „Briz“ je iznenada počeo da pokazuje znake polaganog porasta orbitne visine izazvanog namernim guranjem na višu orbitu ili kao rezultat fizičkog sudara prilikom susreta.
Mađutim, krajem 17. aprila dva objekta su se ponovo razdvojila, sa „Kosmosom-2504“ na originalnoj orbiti i „Brizom-M“ na uočljivo višoj orbiti oko Zemlje.
Novi manevri u julu 2015.
Između 2. jula i 3. jula 2015, „Kosmos-2504“ je iznenada izveo manevar dizanja za 53 kilometara, što su raportirali posmatrači sa foruma magazina „Novosti Kosmonautiki“. Orbita je promenjena sa 1181×1528 km na1224×1476 km. Orbitni nagib se neznatno promenio sa 82,49° na 82,68°.
- oktobra 2015. „Kosmos-2504“ je skrenuo ka dodatnom stepenu „Briz-KM“ i ostao u njegovoj blizini do kraja meseca.
„Kosmos-2504“ se vraća u život 2017.
Skoro dve godine od kako se skinuo sa naslovnih strana svetskih medija, misteriozni ruski vojni satelit „Kosmos-2504“, iznenada se ponovo probudio. Prvi manevar nakon 2015. uočen je 27. marta 2017. Na iznenađenje svih, 20. aprila, „Kosmos-2504“ je prošao na samo 1183 metra od „Objekta 1999-025DPP“, koji predstavlja deo ostataka kineskog meteorološkog satelita „Fengyun-1C“, uništenog 11. januara 2007. prilikom testiranja kineskog protivsatelitskog oružja. Prema NORAD-u, ta krhotina kineskog satelita kruži oko Zemlje u orbiti 848×736 km sa nagibom od 98,87°. Krhotina je samo jedan krupniji komad od stotina delova koji su ostali nakon eksplozije i koji se prate radarima.
Kineska protivsatelitska raketa gađa stari meteorološki satelit.
Ruska letilica je izvela još jedan manevar između 18. i 19. aprila 2017. 20. aprila perigej satelita je snižen sa 1145 km na 627 km. Tokom istog perioda apogej je neznatno snižen sa 1502 na 1507 km.
Da čudo bude veće, u isto vreme je i prethodni satelit, „Kosmos-2499“, izveo neko manevrisanje!
[1] Satelit je lansiran krajem maja 2014. na orbitu 1156×1514 km i nagiba 82,44°. Pretpostavlja se da satelit nosi eksperimentalne plazmene motore za menevrisanje nove generacije, koji trše samo delić goriva u odnosu na konvencionalne satelite.
[2] 25. novembra 2014. „Kosmos-2499“ je prišao na 526 m od „Briza-KM“ pri relativnoj brzini od samo 0,064 m/sec. Posle nekoliko dana provedenih na 20-30 m iza „Briza“, vojni satelit se popeo dvadesetak metara iznad, dok su radio-amateri širom sveta hvatali telemetriju
[3] S krajem Hladnog rata 1991, raketa UR-100NU (15A35) se zatekla kao najbrojnija u sovjetskom arsenalu nosača bojevih nuklearnih glava. Noseći po 6 glava, raketa je počela da leti 1977, a do 1991. oko 360 projektila, poznatih na Zapadu kao SS-19, proizvedeno je u moskovskim fabrikama „Hruničev“. Njihova komercijalna upotreba je započela kada su deo sovjetskih rezervi otkupili Nemci i osnovali kompaniju „Eurokot“. Do sada je lansirano 30 komada.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
