'Роскосмос' je za manje od četiri meseca lansirao svoj drugi modul na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS), iako bi mogao biti i poslednji. 24. novembra 2021. u 16:06 po moskovskom vremenu, raketa 'Союз-2.1б' uzletela je s rampe ПУ-6 kosmodroma Bajkonur sa specijalno modifikovanim bespilotnim teretnim brodom 'Прогресс М-УМ'. Brod je nosio mali modul 'Причал' (УМ) koji se 26. novembra u 18:19 automatski prikačio za nadirski port modula 'Наука'. 'Прогресс М-УМ' je modifikovani teretnjak 'Прогресс' iz kojeg su izbačeni teretni modul pod pritiskom (ГрО) i odeljak za gorivo (OКД) i koji se stoga sastojao praktički samo od pоgonskog modula (ПАО ) za koji je bio prokačen modul 'Причал'. Nakon što se spojio sa modulom 'Наука', 'Прогресс' ПАО se odvojio i ubrzo ušao u atmosferu. Dužina 'Прогрессa М-УМ' pri lansiranju iznosila je 7,23 metra, a težina 8,18 tona, od čega je 4,65 tona odpadalo na težinu 'Причала', koji je u svojoj unutrašnjosti nosio 700 kg tereta za stanicu.
Моdul 'Pričal' u Bajkonuru pre integracije sa teretnjakom 'Progress M-UM'.
'Pričal' ('Причал', 'mol', 'pristan' na ruskom), takođe se naziva UM (Узловой Модуль, 'vezni modul') ili 573GK № 1L, predstavlja modul od 3890 kg, konstruisan kao univerzalni spojni čvor za ruski segment ISS-a. Gotovo je sfernog oblika, promera 3,6 metara i unutarnje zapremine od 19 kubnih metara. Ima šest priključnih portova: četiri bočna, jedan aktivni prednji za spajanje sa modulom 'Nauka' i pasivni stražnji koji će biti oslobođen nakon uklanjanja PAO modula sa 'Progressa M-UM'. Aktivni prednji port je hibridnog tipa (ASA-GT) i može se po potrebi rekonfigurisati u pasivni port (sve dok je spojen sa 'Naukom', što će verojatno biti zauvijek, neće biti potrebe). S druge strane, stražnji port, ili nadirni port, pasivnog je tipa ASP-K, sličan nadirnom 'Nauke', ali ima adapter koji omogućava spajanje sa 'Sojuzima' i 'Progressima'. Četiri hibridna ASP-GB bočna priključka dizajnirana su za držanje modula od dvadeset tona kao što je NEM s unutarnjim prečnikom otvora od 1,1 metar (tradicionalni, nehibridni, ruski segmentni otvori na 'Sojuzima' i 'Progressima', imaju unutrašnji prečnik od 0,8 metara).
Teretnjak 'Progress M-UM' koji je nosio modul 'Pričal' na ISS. Predstavljao je modifikaciju broda 'Progress M' serijskog broja 448.
Modul 'Pričal' sa šest spojnih portova.
Amblem misije. Petougao sugeriše da modul ima pet novih portova.
'Pričal' je prikačen za nadirni hermetički adapter modula 'Nauka', a 26. novembra u 22:39 po moskovskom vremenu kosmonauti A. Škaplerov i P. Dubrov su ušli u novi modul. Ruski segment sada ima 6 modula, ali jedan od njih ('Zarja') vlasništvo je Nase. Segment (zajedno sa 'Zarjom') čini oko 17% težine stanice (76,4 t) i oko 27% po hermetičkoj zapremini (265,4 m3). Njegovi solarni elementi daju oko 25% ukupne proizvodnje energije ISS.
'Pričal' uključuje sistem za prenos gasa i goriva između teretnih brodova 'Progress' i modula 'Nauka', te različitih brodova koji će pristajati na preostale potrove. Sa spoljnje strane postoje dva prjemnika za varijantu starog sovjetskog GMP sistema za priključivanje koji omogućava spajanje velikih modula na bočne priključke uz pomoć male robotske ruke, sistem neformalno nazvan 'Ljappa', iako to nije ruska reč (to je sistem koji je korišten u stanici 'Mir' za spajanje četiri prednja modula, a zanimljivo je da istu šemu danas koriste i Kinezi).
'Pričal' spojen sa 'Progressom M-UM'.
Faze lansiranja.
'Progress MS-17' se odvaja od 'Nauke', odnoseći sa sobom adapter za te tipove brodova i ostavlja hibridni ASP-K port koji će koristiti 'Pričal'.
Modul je konstruisala i izgradila korporacija RKK 'Energija', slavni proizvođač brodova 'Sojuz' i 'Progress'. Njegov dizajn je dovršen 2010. sa ciljem da bude lansiran 2013, ali je ovaj datum morao da bude pomeran više puta zbog kašnjenja sa modulom 'Nauka'[1]. 'Pričal' je zamišljen kao čvor koji će biti usidren za 'Nauku'kako bi se omogućilo pristajanje brodova 'Sojuz' i 'Progress', kao i brava za dva naučno-energetska modula NEM koja su trebala da učestvuju u proširenje ruskog segmenta (NEM-2 je na kraju otkazan zbog nedostatka para). U poslednjih deset godina, ali posebno od sukoba sa Ukrajinom 2014, 'Roskosmos' je razmatrao opciju odvajanja modula 'Nauka', 'Pričal' i NEM kako bi se formirala potpuno ruska stanica. Ovaj projekt, trenutno poznat kao stanica ROS, modifikovan je poslednjih meseci i trenutno omiljena varijanta RKK 'Energije' je upotreba novih modula u polarnoj orbiti, ostavljajući po strani 'Nauku' i 'Pričal' (i, u zavisnosti od verzije, i NEM). Razlog zašto se 'Nauka' i 'Pričal' ne bi koristili za ROS je taj što su ovi moduli izgrađeni pre više od deset godina i ne može se garantovati njihov radni vek na budućoj svemirskoj stanici koja bi trebala da traje decenijama. S druge strane, 'Pričalove' strukturne analize pokazuju da možda neće moći da izdrži opterećenja povezana sa spajanjem više modula od 20 tona.
Ruski segment sa 'Naukom', 'Pričalom' i dva NEM-a.
Ruska stanica ROS kako je planirana 2014. ISS-ovim modulima 'Nauka', 'Pričal' i NEM bio bi dodat nakon odvajanja i jedan modul na naduvavanje. Prikazan je i jedan putnički brod sledeće generacije,
'Arjol' (PTK-NP).
Vazdušna komora za rusku stanicu ROS: spajanje 'Pričala' sa modulima 'Pirs' / 'Poisk'. Dizajn je sličan onom predloženom za Nasinu lunarnu stanicu 'Gateway' ('Roskosmos').
Verzija ruske stanice ROS sa novim modulima baziranim na NEM-u i 'Pričalu'.
Iz tog razloga, ako bi 'Roskosmos' odlučio da iskoristi NEM modul za novu rusku stanicu ROS, 'Pričal' bi bio posljednji stalni modul koji je Rusija lansirala na ISS. Ako se, naprotiv, odluči za konzervativniju opciju, 'Pričal' bi mogao da bude jedan od temeljnih elemenata buduće ruske stanice. U svakom slučaju, spajanje novog modula na ISS uvek je dobrodošlo.
'Pričal' u objektima RKK 'Energija':
Integracija sa 'Progressom':
Testiranje solarnih panela:
Postavljanje modula u vrh rakete:
Tranbsport do rampe:
https://www.youtube.com/watch?v=2c4byuYGcIA
'Pričal' modul (gore) spojen 26. 11. sa laboratorijom 'Nauka' na ISS.
[1] Lansiran je posle puno peripetija tek letos. Bio je to prvi ruski ISS modul u poslednjih 11 godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
