Završena je još jedna kosmička ekspedicija. Posle 186 dana provedenih u kosmosu, na Zemlju su se danas, 18. juna 2016. vratili članovi posade misije MKS-47 Jurij Malenčenko ("Roskosmos"), Timoti Kopra (NASA) i Timoti Pik (ESA/Velika Britanija).

posada
Pik (levo), Malenčenko (u sredini) i Kopra posle napornog povratka iz kosmosa 

Aparat za povratak kosmičkog broda "Sajuz TMA-19M" sleteo je u 12:15 č po moskovskom vremenu, 148 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana, na severu Kazahstana. Sve operacije povratka uspešno su obavljene. Prethodno, posada se oprostila od Alekseja Ovčinjina, Olega Skripočke i Džefrija Vilijamsa koji na Kosmičkoj stanici nastavljaju misiju MKS-48. Po prelasku u brod "Sajuz TMA-19M", Malenčenko, Kopra i Pik su navukli skafandre "Sokol" i zauzeli svoja mesta u tesnoj kabini aparata za povratak. Za sobom su zatvorili poklopac između orbitalnog odseka broda i modula "Rasvet". Odvajanje je obavljeno u 08:52č iznad Mongolije kada je MKS bila na svojoj 100,516-oj orbiti. Tri minuta kasnije, aktivirani su na osam sekundi motori broda - počelo je njegovo udaljavanje od stanice. Minut i po kasnije, usledio je novi impuls sada u trajanju od 30 sekundi, čime je "Sajuz TMA-19M" dospeo u bezbedan položaj za početak spuštanja.

Tri i po časa kasnije, brod je orijentisan tako da je zadnjim delom gde se nalaze motori bio okrenut prema smeru kretanja. Usledilo je paljenje glavnog motora koji je radio 4 minuta i 37 sekundi i smanjio brzinu kretanja za 128 metara u sekundi. Sa kosmičke orbite, "Sajuz" je krenuo na putanju spuštanja. Prema planu, vazduh iz stambenog (orbitalnog) odseka je ispušten, što prethodi odvajanju modula broda. Dvadeset i tri minuta posle kočenja, na visini od 139 km iznad Arapskog poluostrva, od aparata za povratak odbačeni su stambeni i instrumentalni odsek. Tri minuta kasnije, na 100 km "Sojuz" uleće u atmosferu. Dok se kreće ogromnom brzinom kroz slojeve atmosfere, oko kapsule se formira sloj plazme koji tokom pet minuta blokira radio-komunikacije sa posadom. Na visini od 35 km, pri brzini od oko 2300 km/č opterećenje dostiže maksimum od 4G. Dva minuta kasnije, na 10 km visine i pri brzini od oko 215 m/s otvara se glavni padobran površine 1000 m2. Let pod padobranom traje nešto više od 14 minuta. Neposredno iznad tla pale se retroraketni motori mekog spuštanja koji oko kapsule dižu oblak prašine, tako da posmatrano sa strane izgleda kao da je ateriranje bilo veoma tvrdo. Tačka spuštanja je bila na oko osam kilometra od planiranog mesta. Kapsula je legla na bok, što je ljudima iz prihvatne ekipe, koji su u dvanaest helikoptera i šest terenskih vozila stigli na mesto sletanja, olakšalo evakuaciju članova posade iz kabine broda.

Vidno iscrpljeni i, za razliku od ostalih kosmonauta i astronauta, sa manje osmeha, Malenčenko, Kopra i Pik su sedeći u poljskim riklajnerima prošli kroz prvi medicinski pregled. Posle toga, Malenčenko je prebačen u Zvezdani grad, dok su Kopra i Pik specijalnim avionom NASA-e odleteli u Hjuston gde će proći kroz višemesečni rehabilitacioni tretman.        

Za to vreme, na MKS misiju nastavljaju članovi misije MKS-48 - Aleksej Ovčinjin i Oleg Skripočka iz "Roskomosa" i američki astronaut Džefri Vilijams koji je od Timoti Kopre preuzeo komandovanje stanicom. Oni se nalaze na MKS oko stotinu dana, od marta 2016. kada su tamo stigli brodom "Sajuz TMA-20M". Sedmog jula prema stanici će biti lansiran kosmički brod "Sajuz MS-01" nove modifikovane serije sa rusko-japansko-američko posadom MKS-48/49 u sastavu Anatolij Ivanjišin ("Roskosmos"), Takuja Oniši (JAXA) i Ketlin Rubins (NASA).    

Pogledajte ostale fotografije ovog događaja

MKS Ekspedicija 47-48 - fotografije

Biografije članova posade MKS-47/48

Još fotografija

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 17 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...