Aleksej Nikolajevič Ovčinjin
(Алексей Николаевич Овчинин)
 |
Komandant kosmičkog broda "Sajuz TMA-20M" je vazduhoplovni potpukovnik u rezervi Aleksej Ovčinjin koji se više od devet godina pripremao za svoj prvi zvezdani čas.
Ovčinjin je rodjen 28. septembra 1971. u gradu Ribinsk, oblast Jaroslava. U periodu 1988-1992. bio je kursant dva vojno-vazduhoplovna učilišta (Borisoglebskog i Jejskog koje nosi ime kosmonauta Vladimira Komarova). Po diplomiranju dobio je zvanje "pilot-inženjer" komandno-taktičke avijacije. Sledećih šest godina, do 1998. bio je pilot-instruktor školskog vazduhplovnog puka Jejskog učilišta, posle čega prelazi u Krasnodarski vojno-avijacioni institut (KVAI) gde je pet godina radio prvo kao pilot-instruktor, a onda kao komandant KVAI.
Septembra 2003. prelazi u vazduhoplovni puk Centra za pripremu kosmonauta (CPK). Ovaj puk nosi ime Vladimira Serjogina, koji je 1968. poginuo skupa sa Jurijem Gagarinom tokom njegovog trenažnog leta. Ovčinjin je tamo služio kao komandant trenažnog puka u kome kosmonauti obavljaju redovne letove.
Vojnu karijeru Ovčinjin je završio jula 2012. u činu potpukovnika Vazduhoplovnih snaga kada je ukazom ministra odbrane Ruske Federacije, posle prelaska CPK u "Roskosmos", preveden u rezervni sastav.
Ovčinjin je postao kandidat-kosmonaut oktobra 2006. Do tada je imao ukupan nalet od 1300 časova na avionima Jak-59 i L-39. Posle obavezne dvogodišnje obuke, juna 2009. dobija zvanje "kosmonauta-istraživača" broj 205. Nekoliko meseci kasnije, na kosmodromu Bajkonur učestvovao je na treninzima koje je grupa kosmonauta obavljala u malom istraživačkom modulu MLM koji je kasnije lansiran ka Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS).
Prvo imenovanje Ovčinjina u jednu od kosmičkih posada (MKS-43/44) usledilo je juna 2012, ali je kasnije došlo do promene plana zbog jednogodišnje misije Mihaila Kornienka koja je unela značajne izmene u grafiku planiranih misija ka MKS.
Septembra 2013. Ovčinjin je učestvovao skupa sa nekoliko astronuata NASA-e, ESA-e i JAXA-e u eksperimentu opstanka u ekstremnim planinskim, pešterskim i pećinskim uslovima na Sardiniji (Italija).
U januaru 2014. objavljeno je da je Ovčinjin imenovan u posadu misije MKS-47/48, skupa sa Olegom Skripočkom i Džefrijem Vilijamsom. Pre svoje prve kosmičke misije, Ovčinjin je bio dubler komandanta broda "Sajuz-TMA-16M" koji je lansiran marta 2015.
Oženjen je i ima jednu ćerku.
Oleg Ivanovič Skripočka
(ОлегИвановичСкрипочка)
 |
Oleg Skripočka je veteran iz jedne ekspedicije na MKS. On je 107. ruski kosmonaut, a 519. Zemljanin u kosmosu gde je proveo 159 dana. Tri puta je izlazio u otvoreni kosmos gde je ukupno boravio 16 časova i 39 minuta.
Skripočka je rodjen 24. decembra 1969. u gradu neobičnog imena Nevinomisk, u okolini Stavropolja. Na ruskom njegovo ime se izgovara kao Aljeg Skripaćka, a prezime je za sovjetske i ruske kosmonaute krajnje netipično. Ono ima osnovu u rečima "skrip" ("škripa") i "skripka" ("violina"). Elem, Oleg je 1987. završio srednju školu smera fizike i matematike u Zaporožju. U to vreme je takodje bio član eksperimentalnog odreda mladih kosmonauta koji je nosio ime Vladimira Komarova i učestvovao na dva takmičenja organizovanih u okviru tradiocionalnih seminara poznatih pod imenom "Mala Karaljovljeva čitanja".
Godine 1993. diplomirao je na poznatom Moskovskom visokom tehničkom učilištu (MVTU) "Bauman", na fakultetu električnih mašina, specijalnost inženjera mehanike letećih aparata. MVTU je inače jedan od dva tehnička univerziteta koja su iznedrili najviše sovjetskih i ruskih civilnih kosmonauta-inženjera.
Tokom studiranja, Skripočka je redovno pohadjao praktične časove u NPO "Energija". Dok nije diplomirao tamo je radio kao tehničar, a po diplomiranju prelazi u odsek projektovanja kosmičkih aparata. Tri godine kasnije, 1996. prelazi u department za razradu i eksploataciju opreme korišćene za pripremu transportnih i teretnih kosmičkih brodova i potisnih raketnih blokova DM koji se koriste ze prebacivanje satelita sa niske na goestacionarnu orbitu.
Oktobra 1997. uvršten je medju kosmonaute-kandidate odreda kosmonauta RKK "Energija". Dve godine kasnije, kada je završio redovnu obuku u Centru za pripremu kosmonauta (CPK) uspečno je položio sve ispite i dobio status punopravnog kosmonauta. Odmah posle toga pristupa pripremama u grupi kosmonauta programa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Prvo imenovanje u jednu od kosmičkih posada usledilo je decembra 2002. kada je naznačen za člana rezervne ruske ekipe posete MKS (MKS-EP6). Medjutim, posle katastrofe šatla Columbia, misije posete je otkazana, a osnovna i rezervna posada rasformirane.
U maju 2006. imenovan je u rezervnu posadu misije MKS-19. Ubrzo zatim, prelazi u rezervnu posadu MKS-17 kosmičkog broda "Sajuz TMA-12" koji je lansiran u kosmos avgusta 2008. Godinu dana kasnije Skripočka ponovo pristupa pripremama kao član rezrevne posade misije MKS-21, posle čega je konačno jula 2008. naznačen u osnovnu posadu misije MKS-25/26. Bila to njegova prva kosmička ekspedicija obavljena u periodu izmedju oktobra 2010. i marta 2011. Tom prilikom korišćen je prvi put modernizovani kosmički brod “Sajuz –TMA-M”. Tokom ove misije tri puta je izlazio u otvoreni kosmos. Zanimljivo, Skripočki je bilo sudjeno da u svojoj drugoj misiji zatvori program letova kosmičkog broda “Sajuz TMA-M” koji posle dvadeset letova predaje štafetu novom aparatu “Sajuz-MS” koji treba da krene u junu ka MKS.
Po povratku iz prve ekspedicije, juna 2011. Skripočka skupa sa većinom kosmonauta RKK “Energija” prelazi u odred kosmonauta CPK koji je prebačen iz nadležnosti Ministarstva odbrane u domen “Roskosmosa”.
Januara 2014. saopšteno je da je Skripočka naznačen u osnovnu posadu misije MKS-47/48, skupa sa Ovčinjinom i Vilijamsom. Pre ove misije, Skripočka je bio komandant rezervne posade programa MKS-45/46 koji je obuhvatao kratkotrajni let danskog astronauta i kazahstanskog kosmonauta i šestomesečnu misiju komandant osnovne posade Sergeja Volkova na MKS. Kao što smo prošle nedelje javili, Volkov se upravo vratio iz ove ekspedicije.
Oleg Skripočka je strastveni padobranac – do sada je obavio preko 300 padobranskih skokova, takodje obožava da na duge staze vozi bicikl.
Heroj je Ruske Federacije i otac dvoje dece.
Džefri Neils Vilijams
(Jeffrey Nels Williams)
 |
Džefri Vilijams je veteran tri kosmičke ekspedicije koje su ukupno trajale 362 dana. Jedan je od malobrojnih američkih astronauta koji su dva puta leteli na ruskom kosmičkom brodu "Sajuz". Tri puta je izlazio u otvoreni kosmos, gde je proveo više od 19 časova. Vilijams je 248. američki astronaut i 396. Zemljanin u kosmosu.
Kao i kod Skripočke, rodni grad Vilijamsa ima neobično ime - Sjuperior (Superior). Nalazi se u državi Viskonsin. Iako se Vilijams tamo rodio 18. januara 1958, on za svoje rodno mesto smatra susedni gradić takodje neobičnog imena - Vinter (Winter) - gde je odrastao.
Godine 1980. Vilijams je diplomirao prikladnu nauku i tehniku na američkoj Vojnoj akademiji (US Military Academy). Sedam godina kasnije magistrirao je avijacionu tehniku u postdiplomskoj Vojno-pomorskoj školi. Pored ove, ima još jednu magistraturu i to iz oblasti nacionalne bezbednosti i strateških istraživanja nacionalnog Ratnog vojno-pomorskog koledža.
Odmah po diplomiranju 1980, počinje njegova vojna karijera i to kao pilota Armije SAD. Do 1984. služio je u Zapadnoj Nemačkoj. Od 1987. do 1991. radio je Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, kao inženjer u odseku koji se bavio pripremama lansiranja i povratka spejs šatla. Takodje, bio je pilot trenažera na kome su ispitivani pojedini sistemi šatla, posle čega je radio kao načelnik departmenta za planiranje operacija, gde je svakodnevno radio sa astronautima programa spejs šatl.
Dok je radio u Džonsonovom kosmičkom centru pokušavao je da postane astronaut, ali bez uspeha. Za vojnog pilota koji aplikuje za astronauta jedan od osnovnih uslova je da ima takodje iskustvo probnog pilota. Zbog toga je Vilijams morao da završi školu probnih pilota pomorskih snaga i da izvesno vreme provede prvo kao probni pilot, onda kao rukovodioc probnih letova u vazduhoplovnoj bazi "Edvards", poznatoj kao odskočna daska mnogih pilota koji su maštali da postanu astronauti.
Vojnu karijeru, Vilijams je završio juna 2007. u činu pukovnika Armije SAD, sa zvanjem majstora padobranskih skokova i ukupnim naletom od preko 2500 časova za komandama pedeset različitih tipova vazduhoplova.
Paralelno sa vojnom, tekla je od 1996. i Vilijamsova kosmička karijera. Medjutim za razliku od pilotske, početak njegove astronautske karijere nije bio nimalo jednostavan. Prvo je još 1987. kada je započo da radi u Džonsonovom kosmičkom centru u Hjustonu, pokušao da postane astronaut 12. grupe NASA-e, ali nije prošao finalni medicinski pregled. Nije gubio nadu i 1992. ponovo predaje molbu za učlanjenje sada u 14. grupu astronauta NASA-e. Medjutim, ni tada mu nije uspelo da postane astronaut. Konačno, iz trećeg pokušaja, maja 1996. postaje kandidat 16. grupe astonauta NASA-e.
Posle dvogodišnje osnovne obuke, već u novembru 1998, imenovan je za specijalistu misije STS-101. Bio je to prvi kosmički let Vilijamsa. Obavio ga je u maju 2000. naa šatlu Atlantis. Misija je trajala deset dana. Tokom nje Vilijams je jedanput izašao u otvoreni kosmos.
U novembru 2002. naznačen je za komandanta rezervne posade misije MKS-10, od koje se posle tragedije šatla Columbia odustalo. U decembru 2003. imenovan je ponovo za komandanta rezervne posade, sada misije MKS-12 koja je startovala oktobra 2005. Još dok je bio dubler, Vilijams je naznačen u osnovnu posadu sledeće ekspedicije na Medjunrodnoj kosmičkoj stanici - MKS-13.
Bila je to njegova druga kosmička misije koja je trajala 183 dana, od kraja marta do kraja septembra 2006. Vilijams je bio član psoade ruskog kosmičkog broda "Sajuz TMA-8", skupa sa ruskim kosmonautom Pavelom Vinogradovim i prvim braziliskim astronautom Markusom Pontesom, koji je kao takozvani "učesnik kosmičkog leta" obavio kratkotrajnu misiju na Kosmičkoj stanici. Vinogradovu i Vilijamsu se kasnije na MKS pridružio nemački astronaut Tomas Rajter koji je, kao član njihove posade nastavio ekspediciju. Vilijams je tokom svog drugog kosmičkog leta dva puta izlazio u otvoreni kosmos.
U periodu 2007-2009. Vilijams je bio prvo dubler posade misije MKS-19, a onda je po treći put uvršten u osnovnu posadu, sada misije MKS-21. U treću kosmičku misiji Vilijams se vinuo 30. septembra 2009. ponovo sa Bajkonura, na brodu "Sajuz TMA-16", skupa sa ruskim kosmonautom Maksimom Surajevom i kanadskim kosmičkim turistom Gi Lalibertijem, inače vlasnikom čuvenog cirkusa Sole. Treća misija Vilijamsa je trajala 169 dana, do 18. marta 2010. kada se vratio na severu Kazahstana.
U januaru 2014. objavljeno je da je skupa sa Ovčinjinom i Skripočkom, Vilijams odredjen za člana posade misije MKS-47/48.
Voli trčanje, ribolov, skijanje, ronjenje, prvoklasni je padobranac još iz vremena kada je učio na Vojnoj akademiji, dok mu je hobi - stolarija.
Oženjen je i ima dva sina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
