Kinezi su 14. decembra 2013. ušli u mali klub zemalja koje su uspele da na spuste Mesec svoju letilicu. Njihov lender “Chang’e 3” uspešno se prizemljio u Mare Imbriumu, u blizini lunarnog severnog pola. Bilo je to prvo meko sletanje jednog broda na Mesec još od sovjetske “Lune 24” 1976. godine. Pet sati kasnije, sa lendera je sišao rover nazvan “Yutu”, koji je nekoliko nedelja istraživao površinu sve dok nije obolio od “mehaničke abnormalnosti”. Veza sa njim je izgubljena početkom ove godine.
Te događaje svi smo pratili i bili iskreno iznenđeni podatkom da je rover konstruisan da istraži 3 km2 i udalji se od lendera čak 10 km! Ja lično sam bio koncentrisan jedino na rover, neprestano se pitajući zašto li se pokvario. Sve ostalo kao da me nije zanimalo. Zato sam pao u nesvest kada sam nedavno pročitao vest da su Kinezi na Mesec poneli i mali ultraljubičasti teleskop, koji je sve vreme besprekorno radio i slao kući more podataka. Iako su mnogi od nas prvi put sada čuli za tu spravu, vest je prilično uzbudljiva, jer je teleskopom sa Meseca moguće posmatrati sijaset stvari koje je nemoguće videti sa Zemlje zbog njene velike i debele atmosfere.
„Na Mesecu nema atmosfere, pa je za razliku od Zemlje, tamo moguće registrovati ultraljubičastu svetlost sa nebeskih objekata,“ podsetio nas je dr Jing Wang sa Nacionalne astronomske opservatorije u Pekingu.
Mesec rotira mnogo sporije od Zemlje – približno 27 puta sporije – što znači da je teleskop u stanju da danima u kontinuitetu posmatra zvezde, nešto što je potpuno nemoguće na Zemlji.
15-santimetarski teleskop Ritchey–Chrétienovog tipa prvi je robotski teleskop koji radi na Mesečevoj površini, podešen da detektuje samo ultraljubičastu svetlost iz galaksija, aktivnih galaktičkih jezgara, promenljivih i binarnih zvezda, novi, kvazara i blejzara na talasnim dužinama od 245 do 340 nm, a u stanju je da otkrije objekte do 13. magnitude.
Od kako je sleteo na Mesec, teleskop je nakupio preko 2.000 sati posmatranja, uključujući monitoring 44 zvezde a uspeo je da snimi i ovu lepu sliku galaksije Pinwheel, udaljene 21.000.000 svetlosnih godina od nas.
Spiralna galaksija M101 koju je snimio Kinez s meseca. U njoj se nalazi oko hiljadu milijardi zvezda, i u njoj je 2011. snimljena pojava supernove.
Kineski naučnici sada upoznaju stručnu javnost o rezultatima prvih 18 meseci teleskopske misije uarXiv.
Amerikanci su brže-bolje požurili da objasne da to IPAK nije prvi teleskop na Mesecu. Prvi je njihov pet puta manji manuelni teleskop koji su poneli članovi misije “Apollo 16”, ali dok su astronauti morali svakog časa da pomeraju svoj teleskop (koji je ustvari bila jaka kamera/spektrograf!), dotle je kineska sprava potpuno robotizovana.
Ustvari, kada je poslat na Mesec, očekivano je da će radni vek kineskog teleskopa biti oko godinu dana, tako da to što još radi – to prilično snažno – i posle skoro dve godine, još je jedno iznenađenje za sve. Treba se setiti da je tokom 18-mesečnog izlaganja okolini, u ogledalo teleskopa udarilo oko 1017 visokoenergetskih protona, što mora da ostavi traga.
Iako su stigli u isto vreme na površinu, rover i teleskop imaju različitu sudbinu. Rover težak 140 kg, posedovao je solarne panele koji su stvarali struju za rad motora i napajanje instrumenata preko dana ali i punjenje akumulatora za preživljavanje dugih noći. Imao je na raspolaganju nekoliko radioizotopskih grejača, koji su proizvodili samo toplotu a ne i struju. Ali posle samo dva dana rover se zaustavio i isključio sve podsisteme. Vrelo Sunce je ugrejalo obasjanu stranu na preko 100° C, dok se istovremeno ona u hladu ohladila ispod nule. Lunarna noć se približavala, pa je rover morao da se prebaci u sleep režim. Kontrolori misije su javili da se rover nalazi u “mehaničkoj abnormalnosti” nastaloj usled “komplikovanog lunarnog okruženja”. Kontakt je ponovo uspostavljen 13. februara 2104. ali kvar je ostao. Rover je povremeno slao signale do septembra, da bi kontakt bio prekinut u martu ove godine.
Ali teleskop je prošao mnogo bolje. U želji da preživi neprijateljsku lunarnu prašinu, koja je u stanju da uništi elektroniku, uređaj je tokom izlaska i zalaska Sunca, kao najsurovijih perioda dana, smešten unutar „Chang’e 3“ lendera.
Kako je javio Jacob Aron u svom raportu za “New Scientist”,tim kineskih astrofizičara sada razmatra da li da nastavi teleskopsku misiju i nakon isteka 2015. godine. Ako je suditi po dosadašnjim osmatranjima, ostaje na zadatku. Na kraju krajeva, prošlo je puno vremena od kada smo mogli da uživamo u pogledu s Meseca. Sledeći korak? Teleskop na Marsu!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
