Astronautika: misije

Dva apdejta JAXA-inih misija:

orbiter „Akatsuki“ se sprema za ulazak u Venerinu orbitu,

a istraživač asteroida „PROCSYON“ za proletanje pored Zemlje!

Nedavno sam napisao zanimljivu e-knjigu o japanskoj Venerinoj sondi “Akatsuki. Sonda je trebala da uđe u orbitu oko Venere još 2010. ali je zbog kvara glavnog motora propustila šansu, a su rukovodioci misije izračunali da bi i bez njega – uz pomoć malih trastera – sondi mogla biti pružena još jedna šansa 5 godina kasnije. Zato je 11. oktobra ove godine izveden poslednji u nizu manevara, čime će “Akacuki” biti 7. decembra doveden na samo 541 km iznad Venere! Očekuje se da će daljim 20,5-minutnim uključivanjem trastera sonda dovoljno prikočiti da bi ušla u izduženu eliptičnu orbitu oko planete. Naravno da to neće biti ni približno onako pogodno za naučna istraživanja kao što je planirano, jer će umesto 30-časovne orbite sonda sada leteti u 15-dnevnoj.

Apdejtovanje “Akacukinog” statusa se, nažalost, može pročitati samo na japanskom Tweeteru misije. Tu piše da je uspešno testirano nekoliko kamera, a da će ostali instrumenti biti provereni odmah nakon ulaska u orbitu. Trenutno se radi na koordinisanju japanskih stanica za praćenje u Usudi i Ušinouri sa amričkom deep-space mrežom DSN. Sumirano, Akatsukin status i plan za ulazak u orbitu možeš pogledati na spaceflightnow.com.

Kakve su šanse da “Akacuki” ipak uđe u Venerinu orbitu koristeći samo kočione trastere snage 23 njutna? Sonda je trebala da radi oko 2 godine a u kosmosu se već nalazi 5 godina i 6 meseci. Za to vreme se približavala Suncu više nego što je ikada planirano, što je stresiralo ionako osetljive instrumente i opremu. Dalje, kao i u našim mobilnim telefonima što baterije imaju životni vek koji je propisan određenim brojem punjenja i pražnjenja, tako i “Akacukijeve” akumulatorske baterije imaju svoj vek. Da li je on premašen? Uskoro ćemo videti … znam samo da su inženjeri misije uradili apsolutno sve što postoji da povećaju šanse sonde na uspeh. Zato – Napred “Akacuki”!

 zemljaČak je i japanski astronaut Kimiya Yui poželeo uspeh “Akacukiju”.

planete 

“Akacuki” je slikao Veneru u tri talasne dužine samo 2 dana nakon što je omanuo sa ulaskom u orbitu 2010. godine.

Još jedna japanska kosmička letilica planira ovih dana prolet (“fly-by”): “PROCYON” (Proximate Object Close flyby with Optical Navigation). Radi se o maloj probnoj letilici (samo 60 cm!), lansiranoj sa još nekoliko mikro satelita sa “Hayabusom 2”, koja je zbog kvara na jonskom motoru odustala od planiranog randevua sa NEA asteroidom 2000 DP107. Međutim, izgleda da ostali sondini sistemi rade perfektno, a pošto je lansiran na trajektoriju koja ga svakako vodi ka fly-byu sa Zemljom, onda će se manevar izvesti radio motor ili ne! Gravitacija je stvarno čudo. Proletanje će se obaviti 3. decembra.

Kako se približava, “PROCYON” koristi kamere da snima Zemlju, a slike se postavljaju na njegov Facebook. Slede tri slike Zemlje kako ju je video “PROCYON”:

procion 

Sledi zajednička slika Zemlje i Meseca:

 

mesec zemlja

“PROCYON” je sminio ovu sliku 16. novembra 2015. sa udaljenosti od 8 miliona km.

Žalosno je što “PROCYON” neće posetiti svog asteroid, ali će srećom tim sa Tokijskog fakulteta, koji prati rad satelita, imati šansu da puno nauči iz ovih deep-space operacija. Ako je u stanju da pravi slike sa 8 miliona km, očekujem da će kasnije slike biti još kvalitetnije!

 

Akatsuki

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 16 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 19 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...