Nama već poznati Olaf Frohn objavio je svoj poslednji presek planetnih ekspedicija, prikazujući nastavak gužve u solarnom sistemu. Nemam vremena da pišem apdejte za svaku misiju, ali ću navesti nekoliko važnih novosti u prethodnom mesecu vezanih za evropske misije: određena je sudbina “Rosette”, lansiranje “ExoMars Trace Gas Orbitera” je malo odloženo, i konačno je odablana lokacija za sletanje “ExoMarsovog” rovera.
Dijagram aktivnih misija van Zemljine orbite. Sadržaj je vezan za prethodne dijagrame.
Najveća novost jeste da je ESA odlučila na koji će se način misija “Rosetta” okončati, što je sinoć objavljeno na sajtovima „Nature“ i „Scientific American“. „Novčana sredstva za misiju ističu u septembru 2016 – a do tada će kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko biti na putu povratka u duboki kosmos, gde će orbiter napajan solarnom energijom primati premalo energije za dalje funkcionisanje“, piše i izveštaju, ali nije jasno da li bi vremešna sonda preživela drugu dugačku hibernaciju tokom prolaska kroz kometni afel (najdalju tačku od Sunca). Stoga je tim odlučio da ponovi ono što je uradila Nasina misija „NEAR Shoemaker“, koja je 2001. istraživala asteroid Eros: kontrolisano će se„Rosetta“ spiralno spuštati u sve manjim krugovima, pribavljajući snimke i naučne podatke sa sve manje udaljenosti, sve dok konačno ne dodirne površinu komete. Kada se jednom spusti, više neće biti u stanju da okreće antenu ka Zemlji niti solarne panele ka Suncu, i misija će se okončati[1]. Nadajmo se da će ESA objavljivati slike snimane tokom “Rosettinog” “sletanja”, tako da ćemo moći da pratimo rad matičnoh broda do samog kraja, baš kao što je to bio slučaj i sa lenderom “Philae”, čije spuštanje je izvedeno pre tačno godinu dana!
2. decembra 2001. sonda NEAR se spiralno spustila na asteroid Eros. Ona je pravila i slala snimke tokom te operacije. mozaik prikazije 4 poslednje fotke.
Sećamo se tih slika kamere OSIRIS, koja je snimala sa visine od 500 metara. Odavno nije objavljeno ništa novo od te kamere, ali zato “Rosettina” NavCam (navigaciona kamera) nastavlja da šalje tone podataka. Nakon što je letos objavila preko 3.500 novih slika (tu si bile i slike sa jako male visine načinjene tokom kampanje potrage za “Philaeom”!), ESA je pustila pet novih albuma fotografija iz tzv. Postlanding faze misije, koje su uključivale i snimke načinjene do maja ove godine. Ovde je jedna od aprila, koja prikazuje aktivnosti na kometi koje su već tada počele da se pojavljuju.
“Rosetta” je napravila ovu fotografiju 21. aprila 2015. sa udaljenosti od 139 km. Udaljena samo nekoliko meseci od perihela, kometa je izbacivala gasove sa većine dela površine obasjane Suncem.
Sledeće informacije se tiču budućih misija. Pre nekoliko nedelja, , ESA je objavila dvomesečno odlaganje lansiranja “ExoMars Trace Gas Orbitera”[2] zbog “nedavno otkrivenog problema na dva senzora u pogonskom sistemu prilaznog i sletnog demonstratora”. Problem znači nije konstatovan na orbiteru, već na stacionarnom lenderu “Schiappareli”, čiji je uspeh u demonstriranju sletnih tehnologija krucijalan za razvoj “ExoMarsovog” lendera. Sada je ciljani datim za lansiranje “ExoMars Trace Gas Orbitera” i “Schapparelija” 14. mart 2016. godine; lansirni prozor se zatvara 25. marta.
Govoreći o “ExoMarsovom” roveru, ESA je takođe objavila da je konačno odredila sletnu poziciju: Oxia Planum, koja se nalazi istočno od Chryse Planitie i jugoistočno od Mawrth Vallis, u severnim nizijama Marsa, centrirana na 18,20° severno i 335,45° istočno, sa nadmorskom visinom više od 3.000 metara nižom od Marsovog proseka. Za mnoge stručnjake odabir lokacije predstavlja malo iznenađenje jer nije odabran Mawrth, ali izgleda da je potencijalno jak vetar u periodu 2019. godine kada lender treba da sleti bio presudan. Ipak, okolina Oxie sadrži brojne tragove minerala karakterističnih za glinu koja je toliko uzbuđivala spektroskopičare na Mawrthu, a takođe otkriva i znake drevnih fluvijalnih aktivnosti[3]. Sledi mapa gde ESA planira da sleti na Marsu:
Mapa predstavlja najbliže poznate pozicije sletanja svih Marsovih lendera, uspešnih i neuspešnih, kao i planiranih. Razmak u rešetci je 10 stepeni, sa 0 dužine u centru. Bela slova označavaju uspešne misije, siva neuspešne, a plava buduće misije.
Ne znam kakav bi to apdejt ESA-inih misija bio a da ne pomenem novosti o “Mars_Expressu”, prvoj evropskoj planetnoj misiji. Novih vesti o “Expressu” baš i nema, ali za svaku 12-godišnju letilicu u kosmosu i nemanje vesti je dobra vest (samo da radi!). Koliko znam, “Mars Express” je i dalje u dobrom stanju. Sledi jedna od poslednjih sekvenci slika sa Mars Express VMC Flickr strane, koje prikazuju rotaciju Marsovog srpa od 2. septembra. Uživajte!
“Mars Express” je 2. septembra 2015. poslao ovih 6 fotografija Marsa. Pošto se sudbina sonde odlučuje svake 2 godine, sledeća odluk o njenoj sudbini odlučivaće se sredinom sledeće godine.
[1] Treba reći da je „NEAR“ sleteo na površinu asteroida brzinom od 1,5 m/s i da je na iznenađenje kontrolora leta ostao neoštećen! Brzo su obezbeđene zemaljske antene za hvatanje signala a brodski gama-zračni spektrometar je reprogramiran da beleži podatke o Erosovom sastavu sa rastojanja od 100 mm od površine, jer je postao 10 puta osetljiviji nego dok je bio u orbiti. signali sa sonde mogli su da se uhvate još 16 dana, a onda su izgubljeni – najverovatnije zbog jako niske temperature od 100 K (-173° C).
[2] ESA izvodi ovu misiju u kooperaciji sa Rusima, koji će dati raketu.
[3] Misli se na geološke aktivnosti reka i potoka.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
