Astronautika: misije

Danas, 12. septembra 2015. u 03:52 (moskovsko vreme), na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmićkog broda "Sajuz TMA-16M" sa Genadijem Padalkom ("Roskosmos"), Andreasom Mogensenom (ESA/Danska) i Ajdinom Ajimbetovim ("KazKosmos"). Sa ukupno 878 dana provedenih u kosmosu za vreme pet ekspedicija, Padalka je novi svetski rekorder.

m1
m2
m4
m6
m5
m7
m3

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" kojim je Padalka, skupa sa kosmičkim maratnovima Mihailom Kornienkom i Skotom Kelijem stigao na MKS 27. marta 2015. odvojio se od Kosmičke stanice 12. septembra u 00:29č. Zatim su usledile dobro poznate operacije - prvo se brod udaljio od MKS, pa je u 2:59 usledilo kočenje koje je trajalo 4 minuta i 42 sekunde. Na visini od oko 120 km, u 3:26, dva minuta pred ulazak u atmosferu usledilo je odvajanje modula kosmičkog broda. Od aparata za povratak u kome je kabina sa posadom, odbačeni su orbitalni odsek (koga Rusi u stvari zovu stambeni odsek) i instrumentalni odsek (ili priborno-agregatni odsek u ruskoj terminologiji). Prošavši kroz najgušće slojeve atmosfere, kada su opterećenja na kosmonaute ujedno i najveća (iznose nešto više 4g), aparat je nastavio spuštanje. U 3:37 na visini od oko 10km sledi otvaranje padobrana, nešto kasnije otvaraju se ventili za izjednačavanje pritiska. Tada u tesnu kabinu ulazi spoljašnji vazduh. Neposredno pred dodir za zemljom, pale se kočeći raketni motori postavljeni po obodu aparata za povratak.

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" uspešno je atererirao 146km jugoistočno od Džezkazgana, an severu Kazahstana. Time je završena misija MKS-43/44 novog svetskog rekordera u ukupnom boravku u kosmosu Genadija Padalke koja je trajala 168 dana. On je sa ovim, petim po redu njegovim kosmičkim letom nakupio 878 dana u kosmosu i time oborio rekord Sergeja Krikaljova koji je tokom šest ekspedicija proveo 803 dana u kosmosu. Pored toga, Padalka je deset puta izlazio u tovoreni kosmos (jdnaput tokom ove misije) i tamo nakupio 38 časova. Pre ove misije, Padalka je izjavio da se nada da će leteti i šesti put u kosmos i time predje cifru od 1000 dana. Inače, posle Padalke i Krikaljova, na trećem mestu po ukupnom vremenu provedenom u kosmosu je Aleksandar Kaleri (769 dana), pa Sergej Avdejev (747 dana) sdok je na petom mestu Valerij Poljakov (678 dana), koji je ujedno apsolutni svetski rekorder u dužini boravka u kosmosu tokom jednog leta (437 dana, 17 časova, 58 minuta). Kad smo kod rekordnih kosmičkih misija, spomenjućemo da se posle leta Poljakova, na dyrgom mestu nalazi Sergej Avdejev koji je 1998/99. proveo u kosmosu 379 dana, zatim su na trećem mestu Vladimir Titov i Musa Manarov (365 dana), pa Jurij Romanjenko (326 dana) i Sergej Krikaljov (312 dana). Sve ove maratonske kosmičke ekspedicije su navedeni ruski kosmonauti obavili na orbitalnom kompleksu "Mir" .

Nego vratimo se upravo završenoj misiji. Pored Padalke, na Zemlju se posle desetodnevnog kosmičkog leta vratili Andreas Mogensen, prvi Danac u kosmosu, u Ajdin Ajimbetov - prvi kosmonaut Republike Kazahstan. Kako je aparat za povratak sleteo na bok, izvlačenje kosmonauta je preteklo bez većih problema. Kada se se aparat spusti vertikalno, kosmonaute moraju maltene da izvlače iz kabine tako što nekoliko snažnih momaka iz prihvatne ekipe dohvate prvo komandanta (koji je u centralnom sedištu) ispod miške pa ga doslovno podignu iz kabine, izvkuku kroz uzani otvor kapsule i smeste na njen rub, gde kosmonaut nakratko predahne. Onda ga spuštaju niz sovjevrsnu nosilo dole ne tle. Sada je medjutim evakuacija kosmonauta bila daleko jednostavnija. Prvo su izvukli Padalku, pa Ajimbetova, a na kraju Mogensena. Kosmonauti su smešteni u udobne naslonjače. Padalka koji se nalazio u kosmosu od marta dobio je jabuku, za osveženje.

U operacijama praćenja spuštanja kosmičkog broda "Sajuz TMA-16M" angažovanoa je oko 200 ljudi vazduhoplovnih snaga, 14 helikoptera Mi-8, četiri aviona An-12 i An-26 i 15 kopnenih vozila.

Sa mesta spuštanja, kosmonauti su odleteli u Astanu, glavni grad Kazahstana, gde ih je primio predsednik Nursultan Nazarbajev. Posle kraćeg susreta tokom koga je predsednik Nazarbajev poželeo kosmonautima srećan povratak i čestitao na uspešno obavljenoj misiji, Padalka i Ajimbetov su odleteli za Zvezdani grad gde će proći kroz standardni rehablitiacioni period. Za to vreme, Mogensen je avionom ESA-e odleteo u Evropski centar astronauta u Kelnu (Nemačka), gde sada prolazi kroz medicinska ispitivanja.                

Na MKS misiju MKS-45/46 nastavlja šestočlana posada Kosmičke stanice - kosmonauti "Roskosmosa" Mihail Kornienko, Oleg Kononjenko i Sergej Volkov, astronauti NASA-e Skot Keli i Čel Lindgren i astronaut JAXA Kimija Jui. Kornienko i Keli se nalazi u kosmous od kraja marta 2015. i treba da ostanu na orbiti 342 dana, do marta 2016, kada će se skupa sa Volkovim vratiti na Zemlju. Za to vreme, krajem decembra 2015. će se vratiti na Zemlju Kononjenko, Jui i Lindgren, ali će pre njihovogo odlaska na MKS stići rusko-američko-brotanska posada (Malenčenko, Kopra, Pik).

 

Biografija članova posade MKS - 45/46 i misije posete EP-18

Kosmički brod "Sajuz TMA-18M" uspešno spojen sa MKS

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 16 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 19 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 21 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 1 dan ranije

Foto...