Astronautika: misije

Ima jedna kosmička letilica koja vredno radi već 18 godina. Koliko ja znam, sa cenom od $3,3 milijarde, to je najskuplja sonda ikad lansirana. 80% para dali su Amerikanci, a ostalo su dali Evropljani. Ona već 11 godina operiše u Saturnovom sistemu; prevalila je tamo skoro 3,5 mil. km, izvršila 2 miliona komandi i 291 put upalila svoje manevarske motore. Izvela je preko 200 orbita oko planete, otkrila 7 novih meseci, a izvela 132 preleta iznad Saturnovih satelita. Dok je “New Horizons” sakupio 64 GB podataka, ova sonda je prikupila 514 GB. Da ne dužim, radi se o sondi “Cassini”.

Nažalost, “Cassini” polako provodi svoje poslednje mesece u misiji na Saturnu. Pre nego što početkom 2017. godine zauvek nestane u atmosferi džina sa prstenom, sonda će se oprostiti od najvažnijih satelita sistema. Nedavno, 17. avgusta u 18:33 UTC, “Cassini” je proleteo na samo 474 km od površine Dione, četvrtog najvećeg Saturnovog satelita. To nije rekordno mala visina za ovaj satelit, jer on pripada preletu iz decembra 2011. godine – sa minimalnom visinom od samo 99 km – ali je ovo bila peta i poslednja poseta, koja zaslužuje našu punu pažnju. [Napominjem da su poslednje 4 fotografije u ovom tekstu po mom mišljenju neke od najlepših ikada objavljenih sa Saturna.]

1

Diona kako ju je video “Cassini” 17. avgusta 2015. tokom poslednjeg preleta iznad ovog meseca. U pozadini se vide delovi Saturnovog prstena.

Taj fly-by (“D-5”) usledio je nedugo nakon četvrtog (“D-4”), koji je izvršen 16. juna, kada je sonda proletela na 516 kilometara iznad površine. Dionu je u martu 1684. otkrio Giovanni Domenico Cassini[1], prečnik joj je 1.124 km[2] i jedan je od “srednjih satelita” Saturna. Nalazi se u orbitalnoj resonanci1:2 sa Enceladusom, što znači da dok Enceladus napravi jednu orbitu, Diona dvaput obiđe Saturn.

2

Možda vam ova slika ne izgleda bog zna šta, ali to je slika Dione načinjena “CassinijevomNAC/ISS uskougaonom kamerom sa najvećom rezolucijom do sada: samo 3 metra po pixelu! Slika je slikana sa udaljenosti od 537 km.

3

Pogled na region Dione lociran na 65° severne širine i 25° zapadne dužine u blizini kratera Butes. Slika je napravljena 17. avgusta. Slikana je sa visine od 588 km i ima rezoluciju od 35 m/pix.

4

Slika kamere NAC/ISS centrirana na prethodnu sliku sa rezolucijom od 3,5 m/pix.

5

Slika načinjena 17 avgusta sa visine od 750 km, sa rezolucijom od 45 m/pix.

6

Još jedan pogled na Dionu sa udaljenosti od 158.000 km[3] tokom poslednjeg preleta 17. septembra.

Prvi put smo Dionu ugledali iz blizine 1980. godine, kada je slavni “Voyager 1” posetio Saturnov sistem. Mada je satelit izgledao kao mrtav svet posut (bez)brojnim kraterima, poput njegovih komšija Tethysa i Rheae, razlika između njegove dve polulopte predstavljala je autentičnu misteriju. Kao većina Saturnovih satelita, i Diona je zbog plimskih sila uvek okrenuta ka matičnoj planeti istim licem. Međutim, razlika u površinama se nije očitovala na hemisferi koja je “gledala” na Saturn i njenu kontru, već na polulopte koje su okrenute u pravcu kretanja satelita po orbiti, odn. njenoj suprotnosti[4]. “Voyager” je uočio da je površina polulopte koja “prati” vodeću izbrazdana serijama tajanstvenih linearnih obeležja dugačkih stotinama kilometara, nazvanih “prozračni teren” (“whispy terrain”).

7

Dionu je 1980. posetio “Voyager”. Vidi se “prozračni teren”.

Poreklo tih tvorevina predstavljalo je misteriju, jer jedino što se o njima znalo jeste da imaju visok albedo i sa su dovoljno tanke da ne zaklanjaju površine ispod sebe. Hipoteze su govorile da je to rezultat kriogenih aktivnosti – tj. vulkana koji izbacuju led – te da je Diona zapravo aktivni svet. Ali jedno od najvećih “Cassinijevih” otkrića upravo jeste to da se tu zapravo radi o nizovima paralelnih litica i dolina širine nekoliko desetina kilometara. Jasno je da su ti useci tektonskog a ne vulkanskog karaktera, a da su zidovi litica sačinjeni od sjajnog i svežeg leda, čime se objašnjava visoki albedo čitave polulopte. Zato su ti useci počeli da se označavaju latinskom rečju chasmata, umesto linea kako je bilo uobičajeno do tada u literaturi.

8

Dionine pukotine kako ih je video “Cassini” u julu 2006. godine.

9

Mreža Dioninih litica i kanjona snimljenih 11. aprila 2015.

10

Detaljni pogleda na geološke strukture iz aprila 2015.

11

Razlika između dve Dionine hemisfere na “Cassinijevoj” slici iz 2010. Na levoj hemisferi se uočava splet litica i dolina.

12

Imena klanaca i kratera na Dioni. Kompletnu mapu pogledaj ovde.

Sada se postavlja pitanje, kako nastaju ovi useci? Očito je da su oni rezultat nekog tektonskog procesa, ali je njihovo poreklo ipak nejasno. Bilo bi logično da predstavljaju rezultat pritisaka kojima je bila izložena ledena kora meseca tokom nastanka i postepenog hlađenja, ali je u tom slučaju teško objasniti odsustvo udarnih kratera u nekim oblastima koje useci pokrivaju. Zapravo, neke procene govore da su neke zone chasmate možda stare oko milijardu godina, što je nemoguće objasniti ako se ne uključe procesi unutrašnje aktivnosti. Pojedini modeli sugerišu da je Diona možda u prošlosti prošla kroz epizodu unutrašnjeg zagrevanja uzrokovanog plimskim silama zbog tadašnjeg ulaska u rezonancu 2:3 sa Tethysom (što bi moglo da objasni i određene tektonske procese na Tethysu). Nasuprot tome, neki klasični modeli favorizuju starost satelita od oko 4 milijarde godina.

13

Diona viđena sa “Cassinija” 17. avgusta sa visine od 75.000 km.

14

Površina Dione tokom susreta 17. avgusta. Zanimljivost u vezi s ovom slikom je u tome što je u vreme slikanja ova strana satelita bila u senci, ali je ipak bila osvetljena svetlošću reflektovanom sa planete. Sonda “Cassini” je bila udaljena 970 km, a rezoucija je 58 m/pix.

Cassini” je takođe potvrdio i razliku u boji dve hemisfere: ona sa usecima i liticama je tamnija, verovatno zbog uticaja zračenja i kosmičkih zraka, dok je suprotna bela i vrlo sjajna zahvaljujući svežem ledu sa E-prstena nastalom od Enceladusovih gejzira (u stvarnosti, ta razlika je skoro nevidljiva ljudskom oku). Sa druge strane, ta dihotomija u boji je vrlo česta u Saturnovom sistemu[5].

Sa ovim proletom, “Cassini” se oprostio od Dione. Puno vode će proteći kroz kanal Dunav-Tisa-Dunav dok neka kosmička letilica ponovo bude proletela pored ovog satelita Saturna.

15

Mapa Dione urađena u preteranim bojama.

Preleti “Cassinija” iznad Dione:
• D-1 (11. oktobar 2005.). Minimalno rastojanje: 500 km;
• D-2 (7. april 2010.). Minimalno rastojanje: 503 km;
• D-3 (12. decembar 2011.). Minimalno rastojanje: 99 km;
• D-4 (16. jun 2015.). Minimalno rastojanje: 517 km;
• D-5 (17. avgust 2015.). Minimalno rastojanje: 474 km;

16

Diona, Saturn i njegovi prstenovi snimljeni 11. oktobra 2011.

17

Diona i Titan 2005. godine.

18

Rea (gore), Diona i prstenovi na slici iz 2011. godine.

19

Diona i Saturn u pozadini tokom poslednjeg fly-byaCassinija” 17. avgusta ove godine. Za mnoge, ovo su poslednje fotografije Dione koje će videti u životu.

 


[1]Tada je Cassini otkrio 4 meseca – Tethys, Dione, Rhea i Iapetus – i nazvao ih Sidera Lodoicea ("Lujeve zvezde") u čast svog kralja i finansijera Luja XIV.

[2] Diona je 15. satelit po veličini u solarnom sistemu, i masivniji je od svih satelita manjih od njega zajedno.

[3] Satelit se nalazi na 377.396 km od centra planete, što je samo 2% manje od našeg Meseca, ali je zbog veće mase Jupitera njegov orbitni period jednak 1/10 Mesečevog perioda.

[4] Amerikanci imaju za to zgodnije izraze: vodeća i prateća polulopta; leading and trailing hemispheres.

[5] Npr. prednja polulopta Tethysa je radarski 10-15% svetlija od one druge.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

MarkoGM
0 #2 MarkoGM 12-09-2015 22:36
Veoma zanimljivo, hvala za članak!
Ljubomir
0 #1 Ljubomir 02-09-2015 04:02
- E ovu Dionu cu nazvati: "loptica za golf"...

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži