Ove nedelje ima puno vesti širom Sunčevog sistema!
„Dawn“ u orbiti; „Curiosity“ u kratkom spoju;
„Rosetta“ šalje slike;
„Hayabusa 2“ u krstarećoj fazi;
i još ponešto
Ove nedelje ima puno vesti širom Sunčevog sistema! Najveća vest je da je “Dawn” uspešno ušao u orbitu oko Ceresa, postavši prvi aparat koji je ušao u orbitu oko jedne patuljaste planete i prvi koji je ušao u orbitu oko dva različita tela ne uključujući Zemlju. Uz tu vest videli smo i nekoliko fenomenalnih fotografija Ceresovog srpa za potrebe navigacije snimljenih sa visine od 49.000 km. Sledi kompilacija slika uzetih iz svake opservacione sesije i montirane tako da ilustruju “Dawnov” prilazak Ceresu i prolazak iznad tamne strane pre ulaska u orbitu:
“Dawn” je napravio ovu seriju slika pre nego što je uhvaćen u orbitu. Sonda je prišla Ceresu iz pravca Sunca a onda zašla za njegovu neosvetljenu stranu pre nego što je ušla u orbitu. Gledan s leva, slike su načinjene 1. decembra 2014- (kalibracija kamere), 13. i 25. januara i 4. februara (slike optičke navigacije 1,2 i 3), 12. i 19. februara (rotaciona karakterizacije 1 i 2) i 25. februara i 1. marta (slike optičke navigacije 4 i 5).
Sledeće slike će biti snimljene u aprilu.
“Dawn” neće snimati nove slike čitavog meseca; dve nove optičke navigacije planirane su za 10. 14. aprila.
Ali “Dawn” nije jedina misija koja će proizvoditi novosti ove nedelje. sledi pregled događaja koji nas čekaju u ostatku solarnog sistema.
“Curiosity” je završio svoje aktivnosti sa bušenjem tla na lokaciji “Telegraph Peak” i krenuo dalje na put ali je 27. februara, 911. Marsovog dana misije, nenadano konstatovan kratak spoj u trajanju od stotinke sekunde u mehanizmu za rukovanje uzorcima na robotskoj ruci[1]. Tokom protekle dve godine, slične radnje bušenja izvođene su do sada u pet mahova i uvek su proticale bez problema. Iz predostrožnosti, “Curiosity” će ostati miran sve dok inženjeri ne dijagnostikuju problem i razviju metod da nastave rad sa roverom bez problema. Međutim, izgleda da se zabrana kretanja rovera ne odnosi na njegov jarbol, pa se neke naučne aktivnosti nastavljaju; nove slike sa Marsa pokazuju da se nastavlja daljinsko osmatranje delova likacije prethodnog bušenja u “Telegraph Peaku” sa kamerama ChemCami MastCam.
Sirova slika “Curiosityjeve” MastCam prikazuje roverovu bušilicu neposredno po završetku operacija na “Telegraph Peaku” 24. februara. Tri dana kasnije, zaštitni softver je stopirao proces premeštanja uzoraka koji su prikupljeni tokom bušenja. Čim se završe testiranja na modelu na Zemlji rover će biti ponovo pokrenut.
Misija “Rosetta” je prekjuče objavila prvi paket podataka koje je prikupio instrument NavCam tokom kometne faze misije. Paket pokriva samo događaje oko 2. jula 2014, kada je kometa za NavCam bila samo svetla tačka. Ali rukovodioci misije su se obavezali da će svakog meseca objavljivati nove podatke sa NavCama, ne starije od 6 meseci. Svi podaci će biti na novom vebsajtu, imagearchives.esac.esa.int, na kome će biti i podaci sa drugih instrumenata. Prvi takvi paketi se očekuju u maju. Do tada, misija će selektivno objavljivati spektakularne slike komete, koje možete da pogledate u galerijama Rosetta i Rosetta Navcam.
Mozaik od 4 slike koje je napravila NavCam 9. decembra 2014. sa udaljenosti od 20,4 km od centra komete. Rezolucija je 1,74 m/pixel. Između svake slike je proteklo oko 20 minuta, što znači da je između slika bilo kretanja letilice i rotacije komete.
Jedna druga Esina misija, ”Mars Express”, objavila je konkurs za takmičenje, koji će omogućiti mladim đacima iz određenih zemalja (članicama ESA plus SAD, Argentina i Australija) da predlože mete za snimanje brodskom kamerom Visual Monitoring Camera (VMC). Apliciranje će biti moguće samo do 27. marta. Čak i mi koji ne možemo da učestvujemo na konkursu moćićemo da uživamo u VMC slikama preko VMC bloga i Flickr stranica.
Japanska sonda “Hayabusa 2” uspešno je 2. marta završila svoju planiranu tromesečnu potvrdnu fazu, i prebacila se u krstareću fazu leta ka asteroidu 1999 JU3. U planu su dva perioda pogona jonskim motorima u 2015. godini (ukupno oko 600 sati, ili 25 dana), jedan u martu i jedan u junu, radi povećanja brzine sonde i pripreme za proletanje pored Zemlje u novembru ili decembru ove godine. Detaljan pregled narednih aktivnosti može da se progleda na Jaksinom sajtu misije.
Japanska jonska sonda za uzimanje uzoraka sa asteroida treba da stigne do cilja u julu 2018, da istražuje asteroid godinu ipo dana, a na Zemlju se vrati 2020.
Uprkos svim problemima, kineski mali lunarni rover “Yutu” i dalje funkcioniše, mada više nije pokretan. Kineski zuvaničnici su objavili da kvar nije mehanički već električni, a rover je nepokretan još od 25. januara 2014, 42 dana posle sletanja na Mesec. Prema izveštaju agencije “Xinhua”, Kina smatra da je misija “Chang’e 3” prošla dovoljno uspešno te da nije potrebno lansirati rezervnu misiju. Dalji plan je da se lansira aparat “Chang’e 4”, ali sa “određenim inovacijama”. U međuvremenu, “Chang’e 5” se priprema za lansiranje 2017. godine.
Rover “Yutu” na lunarnoj površini, snimljen kamerom sa lendera “Chang’e 3”. Rover je težak 140 kg.
I konačno, da apdejtujem podatke o nekim misijama koje su u razvoju:
Nasina misija “InSIGHT” je objavila da je odabrana lokacija za sletanje na Mars. Lokacija je na Lunarnoj i planetnoj konferenciji 2014. nazvana E09, i radi se o elipsi dimenzija 130 km u pravcu istok-zapad i 27 km sever-jug, sa centrom na 4,46°N, 136,04°E. Lansiranje “InSIGHT” je zakazano za 4. mart 2016. – biće to prvo lansiranje na Mars iz vojne baze u Kaliforniji.
Konačno, misija “OSIRIS-REx” (“Resource Identification Security Regolith Explorer”) je dobila dozvolu da počne sa sastavljanjem kosmičke letilice. Biće to posao za “Lockheed Martin” iz Littletona. Misija planira da će poleteti do septembra 2016. godine, a cilj joj je NEO asteroid sa imenom Bennu, i donošenje uzoraka na Zemlju.
Dijagram “What’s Up in the Solar System Dyagram” Olafa Frohna. Dijagram se apdejtuje jednom mesečno i prikazuje aktivne kosmičke misije koje lete van Zemljive orbite. Sadrži i linkove na prethodne dijagrame.
[1] „Curiosity” može da buši stenje i uzorke tako dobijene prašine šalje specijalnim uSAM ili u CheMin analitičke laboratorije unutar rovera.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
