Tokom 2014. obavljena su 92 kosmička lansiranja – što je rekord u godinama XXI veka. U ukupnom broju lansiranja, 90 su bila uspešna, dok tokom dva koristan teret nije izbačen na orbitu.
Kao i 2013, najveći broj lansiranja je obavila Rusija – 32 (34.78%). Ako se tomedodaju lansiranja sa “Morskog starta” i u okviru programa “Sajuz’ na Kuruu”, onda se broj lansiranja koja su obavlejna ili pod kontrolom Rusije, ili njenim raketama-nosačima (RN) se penje na 37 (40.22%). Jedno lansiranje RN “Proton-M” je bilo neuspešno.
Na drugom mestu su kao i 2013, SAD sa 23 lansiranja (25%), uključujući jedno neuspešno (RN Antares kompanije OSC). Značajan udeo u ovako velikom broju američkih lansiranja sui male dve privatne kompanije – SpaceX (6 lansiranja) I OSC (3 lansiranja).
Raketa-nosači serije “Sajuz” – najčešće korišćni lanseri 2014.
Kina je sa 16 lansiranja (17.39%) ponovila skor iz 2013, dok je konzorcijum Arianespace u odnosu na 2013. napravio skok sa sedam na 11 lansiranja (11.95%). Kako ovom pripadaju četiri lansiranja ruskih RN “Sajuz”, učinak evropskih raketa (Ariane-5 i Vega) je sedam.
Zatim, baš kao i 2013, slede Indija i Japan sa po četiri lansiranja (4.35%) i konzorcijum Sea Lunch (“Moski start”) kojim rukovodi ruska kompanija RKK “Energija” sa jednim kosmičkim startom. Toliko lansiranja je obavio i Izrael, koji završava listu “kosmičkih” država 2014.
Sva kosmička lansiranja 2014. su obavlejna sa 14 kosmodroma. Kao i ranije, medju njima je sa 21-im lansiranjem (22.82%) rekorder Bajkonur koga je Kazahstan izdao u zakup Rusiji. Zatim sledi kosmodrom na Kejp Kanaveralu (16 lansiranje, ili 17.39%), što je veliki skok u odnosu na skromnih deset lansiranja 2013. Na trećem mestu je evropski kosmički centra u Kuru (Francuska Gvajana), sa 11 lansiranja (11.96%), pa ruski kosmodrom Pleseck (9 starta, 9.78%). Iza su dva kineska kosmodroma – Czju Cjuan (8 lansiranja, 8.69%) i Taj Juan (6 lansiranja, 6.52%), pa slede sa po četiri lansiranja (po 4.35%) američka vazduhoplovna baza Vandenberg, indijski kosmodrom na ostrvu Šriharikota i japanski Tanegasima.
Kenedijev kosmički centra na Kejp Kanaveralu
Tri lansiranja (3.26%) su obavljena sa američkog kosmodroma na ostrvu Valops (država Virdžinija), dok su ruska raketna baza “Jasnij” u oblasti Orenburga i kineski kosmodrom Sičan zabeležila po dva lansiranja. Na dnu liste, sap o jednim lansiranjem, su izraelska vazduhoplovna baza “Palmahim” i platforma Odussey konzorcijuma Sea Lunch.
Tokom 92 lansiranja u 2014, u kosmos su dospela 243 satelita, što je za gotovo 30 više u odnosu na 2013. Nažlost, 31 satelit je izgubljen usled neuspešnih lansiranja.
Najviše kosmičkih aparata lansirala je Rusija – 87 (u okviru nacionalnog i programa komercijalnih lansiranja) , samo sedam više od SAD na drugom mestu. Daleko ispod, sa 24 satelita je Kina, pa Arianespace (23), Japan (18) i Indija (9). Po jedan satelit su lansirali konzorcijum Sea Lunch i Izrael. Zanimljivo je da je sa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) “lansirano” 46 malih satelita (45 iz japanskog modula “Kibo”, i jedan “ručno” za vreme izlaska ruskih kosmkonauta u otvoreni kosmos).
Tri minijaturan (“kjub”- cube) satelita lansirana sa MKS
NAJVAŽNIJI DOGADJAJI KOSMONAUTIKE 2013.
Rakete-nosači i kosmodromi 2012.
Dogadjaji koji su obeležili kosmonautiku 2012.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
