U prethodna dva teksta upoznali smo se sa budućim misijama automatskih medjuplanetarnih stanica (AMS) prema Mesecu, Marsu, asteroidima i planetema spoljašnjeg tipa. Sada ćemo se osvrnuti na letove AMS namenjenim istraživanjima Venere, Merkura i Sunca koji su u planu u narednoj deceniji.
Oko Venere od aprila 2006. polarnom orbitom kruži evropski aparat Venus Express. On je pre nekoliko nedelja "očešao" gustu atmosferu planete, radi promene visine orbite i priprema za završetak ove jedinstvene misije krajem ove godine. U godinama koje dolaze očekuje nas samo jedna misija prema "Planeti sumraka". U novembru 2015. prema Veneri će biti lansirana japanska letelica "Akacuki" (あかつき, 暁, Aktatsuki - "Zora"), koja treba da udje na orbitu oko ove planete sa koje će pratiti klimatske promene i meteorološke uslove. Pre četiri godine, identična japanska AMS nije uspela na predje sa transplanetarne putanje na orbitu oko Venere.
 |
"Akacuki" |
U preliminarnim planovima ruskih letova na Veneru nalazili su se orbiteri, lenderi za dugotrajan boravak na površini i aerostatne sonde. Medjutim, iz različitih razloga "Roskosmos" je morao da promeni planove budućih letova prema ovoj planeti, tako da prve ruske venerijanske misije ne treba očekivati pre 2030. Takodje, ne treba očekivati ništa ni od NASA-e i ESA-e; u njenim programima medjuplanetarnih misija nema projekata vezanih za Veneru.
To medjutim ne znači da aparati sa Zemlje koji trenutno krstare sunčevim sistemom neće posećivati Veneru. Na primer, posle 2017. nekoliko puta će pored Venere proleteti evropska AMS Solar Orbiter. Takodje, u periodu 2018-2024. Veneru će u sedam navrati pohoditi američki aparat Solar Probe Plus.
Zanimljivo, tokom svog leta prema Merkuru, u septembru 2019. i u maju 2020. gravitaciono polje Venere će iskoristiti evropska letelica BepiColombo, tako da će ova misija kojoj je Merkur primarni cilj, u svom fokusu na neki način imati dve Suncu najbliže planete. BepiColombo, koga u ESA-i rade skupa sa japanskom (JAXA) i ruskom ("Roskosmos") kosmičkom agencijom, treba da kree u julu 2016. Misija u stvari obuhvata istovremeno lansiranje dva aparata prema Merkuru. Jedan će proučavati magnetosferu Merkura (MMO), a drugi unutrašnju strukturu planete (MPO). Oba aparata treba da dospu na orbite oko Merkura u januaru 2024.
Planetarni orbiter Merkura (MPO)
To je ujedno jedina misija istraživanja Merkura, oko koga inače od marta 2011. kruži američka AMS Messanger. Ovaj aparagt je do sada gotovo 3500 obleteo oko Merkura. Pre nekoliko dana njegova orbita je po drugi put povećana, tako da aprata sada kruži oko Merkura na visini od 115x156km. Koš dve korekcije su planirane radi produžetka misije ovogo aparata do marta 2015.
Merkur snimljen sa aparata Messanger
Što se misija prema Suncu tiče, ESA planira da jula 2017. lansira aparat Solar Orbiter (SolO) za istraživanje heliosfere i sunčevog vetra. Njegova orbita će biti udaljena od fotosfere ("površine") oko 60 sunčevih radijusa, odnosno 42,5 miliona kilometera.
Solar Orbiter
Sledeća solarna misija planirana je jula 2018. kada će poleteti američka AMS Solar Polar Plus (SPP). Kao što smo naveli, posle sedam prolaska pored Venere, ovaj aparat će decembra 2024. preći na finalnu orbitu oko Sunca, na samo 6 miliona kilometara od fotosfere naše zvezde, što je gotovo osam puta bliže od Merkura. Praktično, SPP će posmatrati procese na Suncu u zoni njegove spoljašnje korone, zaštićen od temperatura koje će se kretati oko 1400 stepeni specijalnim kompozitnim štitom izradjenim na bazi ugljenika. Aparat će proučavati dinamiku magnetnog polja Sunca, tokove energije koja zagreva koronu i ubrzava sunčev vetar i interakciju plazme sa okolnim ambijentom.
Solar Polar Plus
Pored ove dve misije, postoji šansa da u ruski kosmički program 2022. bude uvršten projekat "Interheliozond". Misija je ranije bila planirana da krene 2017. Ona obuhvata proučavanje unutrašnje heliosfere i fiziku Sunca. Pre ulaska u orbitu oko Sunca, aparat će proleteti pored Venere i korišćenjem njenog gravitacionog polja preći na početnu solarnu orbitu na rastojanju 42 miliona kilometra. Posle još jednog gravitacionog manevra, visina orbite će biti smanjena na 21 milion kilometara. U projektu misije takodje ostavljena je mogućnost da "Interheliozond" dospe na samo 7-10 miliona kilometara.
Ovime smo priveli kraju kraću analizu svih budućih mesečevih, solarnih i medjuplanetarnih automatskih misija u narednih deset godina. Za sada, u sledećih deceniji planirano je 17 takvih projekata koji su u različitim razvojnim fazama. Kada se zna da trenutno 21 AMS brodi sunčevim sistemom i da je samo jedna buduća misija planirana sa one strane asteroidnog pojasa (evropska JUICE), ima se utisak da zlatno doba medjuplanetarnih istraživanja polako prolazi.
Buduće automatske misije prema Marsu i drugim nebeskim telima
Budućnost mesečevih automatskih misija
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
