Iako "zlatno doba" istraživanja planeta i malih nebeskih tela lagano prolazi, u sledećoj deceniji će Mars i Mesec biti u fokusu medjuplanetarnih automatskih misija. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na buduće planove istraživanja Meseca.
Za naš najbliži nebeski sused posebno su zainteresovani Rusija i tri azijska džina - Kina, Indija i Japan.
Posle velikog uspeha misije "Čanj'e-3" (Chang'e), tokom koje je početkom 2014. na površinu Meseca spušteno malo robotsko vozilo "Jujtu", Kina već ove godine planira novi spektakl - lansiranje eksperimentalnog aparata koji će obleteti Mesec i vratiti se na Zemlju. Cilj eksperimenta je ovladavanje tehnike povratka aparata sa orbite oko Meseca na Zemlju uz ulazak u atmosferu drugom kosmičkom brzinom. Time će biti uvežbane operacije za predstojeću misiju transporta uzoraka tla sa Meseca. Medjutim, kako kapsula predstavlja umanjenu verziju aparata za povratak kosmičkog broda "Šenžou", ova misija ima očiglednu povezanost sa budućim planovima Kine za letove ljudi na Mesec. Sasvim je moguće da aparat bude izbačen na jako razvučenu eliptičnu orbitu, sa apogejom "iza" Meseca, tako da će to najverovatnije biti misija slična sovjetskim aparatima "Zond" s' kraja 60-ih, koje su trebale da budu uvertira za letove kosmonauta oko Meseca, koji nikada nisu preduzeti.
 |
Lender aparata "Čanj'e-3" na Mesecu |
Krajem 2015. ili početkom 2016. kineski naučnici će pokušati da na Mesec dostave novi lunohod, u okviru misije "Čanj'e-4", dok 2017/18. treba očekivati prvu misiju transporta uzoraka mesečevog tla ("Čanj'e-5"). Medjutim, za razliku od sovjetskih misija "Luna" s' početkom 1970-ih, kada su kapsule sa uzorcima tla direktno leteli sa Meseca na Zemlju, kineski projekat planira šemu povratka koju su koristili američki brodovi "Apolo". Znači, posle sakupljanja uzoraka tla, mesečeva kapsula poleće sa Meseca i spaja se sa orbitalnim blokom, pomoću koga se vraća na Zemlju.
I mesečevi planovi Indije su vrlo ambiociozni. Posle fijaska saradnje sa Rusijom u okviru projekta "Luna-Glob", stručnjaci Indije su odlučili da kao i njihove kolege iz Kine, nastave istraživanja Meseca samostalno. Tokom 2016/17. biće obavljena misija "Čandrajan-2" (Chandrayaan) koja obuhvata orbitalni aparat mase 1400kg, modul za spuštanje na Mesec (1200kg) i manji lunohod (mase oko 100kg).
Indijski lunohod misije "Čandrajan-2"
Japanska mesečeva misija Selene-2 se takodje sastoji od orbitalnog i aparata za spuštanje sa roverom mase oko 100kg sa operativnim trajanjem od dve nedelje. U početnoj fazi projekta, pre osam godina, japanski inženjeri su razmišljali takodje i o penetratorima za istraživanja dubina Meseca. Planiran za 2017. ovaj projekat prate ozbiljni finansijski problemi, tako da je sasvim moguće da misija Selene-2 bude ili odložena za nekoliko godina, ili čak i potpuno izbačena iz programa JAXA-e.
 |
Japanski aparat Selene-2 |
Poteškoće takodje prate i ruske planove vezane za lansiranje tri mesečeva aparata. Posle konfuznih imena "Luna-Glob Sletajući", "Luna-Resurs-Orbitalni" i "Luna-Resurs-Sletajući", sa kojim su se jedino snalazili tvorci projekata - stručnjaci konstruktorskog biroa "Lavočkin", neko se konačno dosetio da kosmičkim aparatima povrati dobro poznato ime sovjetskih "Luna". Pored pojednostavljenja, time se na neki način želelo ukazati na povezanost novih i starih sovjetsko/ruskih mesečvih ekspedicija.
Posle velikog neuspeha sa "Fobos-Gruntom", ruski mesečev program je doživeo korenite promene, budući da je bio zasnovan na tehnologiji ovog aparata koji nije uspeo da napusti zemljinu orbitu. U toku su detaljne revizije svih sistema, kompleksne dorade i promene, praćene promenama u planovima leta sva tri aparata. Zbog toga je i došlo do odlaganja ruskih mesečevih misija za nekoliko godina. Tako će "Luna-25" krenuti na Mesec tek 2017, "Luna-26" treba da postane satelit Meseca 2018, dok najambiciozniji projekat "Luna-27" sa analizom uzoraka mesečevog tla treba da usledi tek 2019.
 |
"Luna-25" |
"Luna-25" ("Luna-Glob Sletajući") je eksperimentalni aparat koji treba ruskim stručnjacima da omogući da ovladaju tehnikom spuštanja na Mesec. Aparat, koji će nositi oko 20kg naučne opreme, treba da sleti u oblasti mesečevog južnog pola. "Luna-26" ("Luna-Resurs-Orbitalni") će kružiti oko Meseca. Pomoću aparature mase 120kg, "Luna-26" će sa orbite proučavati strukturu mesečevog tla i tragati za oblastima u kojima ima naslaga leda. Treći aparat "Luna-27" ("Luna-Resurs-Sletajući") će sleteti u polarnoj oblasti Meseca. Na njemu će biti oko 50kg naučne opreme, uključujući i (nadajmo se) evropsku kriogenu burgiju za vadjenje uzoraka sa velike dubine.
U Federalnom kosmičkom programu (FKP) Rusije za 2016-2026. najverovatnije će biti uključene još dve mesečeve misije - sa velikim lunohodom koji će vaditi uzorke sa velikih dubina i aparatom za povratak upravo tih uzoraka na Zemlju.
 |
Ruske mesečeve misije sa lunohodom i transportom uzoraka tla |
Evropska kosmička agencija (ESA) ne planira nijednu mesečevu misiju u narednoj deceniji. Istina, još 2012. u ESA-i su počeli razgovori oko finansiranja misije Lunar Lender, ali do dogovora nije došlo, tako da je Evropa sada svoje mesečeve planove preusmerila prema tri ruska projekta.
U NASA-i već odavno na Mesec gledaju kao na drugorazredno nebesko telo u odnosu na Mars, tako da u sledećoj deceniji neće biti američkih aparata koji će leteti ili oko Meseca ili se spuštati na njegovu površinu. Istina, postoje šanse da se NASA pridruži Južnoj Koreji, ukoliko ova država pokuša da 2017. prema Mesecu pošalje automtasku stanicu sastavljenu od orbitalnog i aparata za spuštanje. Ova misija medjutim ima vrlo malo izgleda da bude ostvarena na vreme, budući da Južna Koreja tek treba da potpuno ovlada tehnikom lansiranja kosmičkih aparata. Njeni izgledi su slični šansama da ekipa koja je pobedila na konkursu Googl-a Lunar X-Prize stvarno i lansira mali mesečev aparat čijim je konceptom osvojila prvo mesto na ovom takmičenju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
