Posle osvrta na buduće mesečeve misije automatskih stanica, evo prikaza šta nas u sledećoj deceniji očekuje kada su planete i druga nebeska tela Sunčevog sistema u pitanju.
Za samo nekoliko dana očekuju nas dva veoma važna dogadjaja vezana za istraživanja Marsa. Jedna za drugim, u orbitu oko Crvene planete treba da budu ubačene američka automatska medjuplanetarna stanica (AMS) MAVEN i indijska AMS “Mangaljan”.
Već sledeće 2016. za njima kreće američki aparat InSight koji će sleteti na Mars i proučavati prošle i sadašnje tektonske procese. Godine 2020. NASA namerava da na Crvenu planetu spusti još jedan rover. Biće to kopija marsohoda Curiosity koji trenutno krstari izmedju kamenja, dina, korita davno usahlih reka i kanjona planete Mars. Zanimljivo je da je projekat InSight na konkursu za dvanaestu misiju programa Discovery, koji NASA organizuje za razvoj i testiranje medjuplanetarnih tehnologija, uspeo da nadmaši nekoliko vrlo odvažnih predloga. Kao na primer, projekat Comet Hopper, koji je obuhvatao razvoj modula koji je u skokovima trebao da se kreće površinom jezgra jedne komete. Takodje, iz igre je ispao projekat Titan Mare Exolorer, mini-podmornica za istraživanje Mora Ligeje ili Mora Krakene na Titanu, najvećem satelitu Saturna.
InSight Lander (by unknown, Credit: JPL/NASA)
Pored SAD, za Mars su jako zainteresovani i Evropa i Rusija. Posle neuspeha “Fobos-Grunta”, sada su velike nade usmerene na dva zajednička projekta ESA i “Roskosmosa” objedinjenih u program ExoMars. Prva misija je planirana za 2016. kada će ruskom raketom-nosačem “Proton” sa raketnim blokom “Briz-M” prema Marsu krenuti orbitalni aparat TGO (Trace Gas Orbiter) i eksperimentalni desantni modul. Orbitalni aparat TGO će proučavati gasove u atmosferi Marsa i raspodelu vodenog leda unutar planete, dok će tokom misije malog lendera biti testirana tehnologija i metodologija spuštanja aparata na površinu Marsa. Podsećamo da obe strane do sada nisu uspele da bezbedno spuste svoje aparate na površinu Marsa – četiri sovjetska i jedan evropski pokušaj su završeni neuspehom.
Druga misija ExoMars je planirana za 2018. Ponovo, pomoću RN “Proton-Briz-M” prema Marsu će biti lansirana AMS sa velikim evropskim marsohodom “Paster” (Pasteur), mase 300kg. Vozilo će na površinu biti dostavljeno ruskim lenderom koji će biti konstruisan u NPO “Lavočkin”. Na lender će se nalaziti deo evropske aparature testirane tokom prve misije 2016. kao što su brodski kompjuter, radar i radio-sistem. Stručnjaci ESA-e će takodje da razviju programsko obezbedjenje upravljanja sistemima AMS tokom transplanetarnog leta i spuštanja. Ruskom kompjuteru na lenderu će kontrola biti predate tek posle spuštanja marsohoda niz njegov trap na površinu.
Rover “Paster”
O budućim ruskim misijama prema Marsu će se znati više posle objavljivanja Federalnog kosmičkog programa (FKP) za 2016-2026. Sasvim je izvesno da će u sledeću deceniju ući ponovo misija transporta uzoraka tla sa Fobosa, većeg satelita Marsa – “Fobos-Grunt-2” (takodje, poznata pod imenom “Bumerang”). Ona je planirana za 2022-2024. Takodje, sasvim je moguće da u FKP udje i misija “Mars-Grunt” za prevoz uzoraka sa površine Marsa. Naravno, kada su ruski marsijanski planovi posle 2020. u pitanju mnogo toga će zavisiti od rezultata misija ExoMars. O transport uzoraka sa Marsa na Zemlju se ranije dosta govorilo u SAD i Evropi, ali je usled kresanje kosmičkih budžeta NASA-e i ESA-e, ovaj projekat ostavljen na dugačkom štapu.
Očekuje se da će se oko 2020. istraživanjima Marsa pridružiti i Kina, ako ni zbog čega drugog, onda da odgovori na “drskost” Indija koja joj je odnela primat prve azijske zemlje koja je prema Marsu uputila svoju AMS. Istina, za sada još uvek nema najava kineske marsijanske misije, ali iako forsira Mesec, teško je očekivati da će Kina u narednoj deceniji biti usmerena “samo” prema našem najbližem nebeskom susedu.
Japanska kosmička agencija (JAXA) takodje planira projekat jedne misije na Mars, koji obuhvata orbitalni aparat i četiri male stanice različite namene, koje treba da se suste na površinu planete. Ako JAXA od Vlade koja sve više steže kaiš uspe da obezbedi finansije, ovaj projekat bi mogao biti organizovan do 2020.
Pored državnih, Marsom se bave i privatne organizacije. Medjutim, teško da se ove inicijative mogu smatrati iole ozbiljnijim. Krajnje neobična inicijativa organizacije Mars One obuhvata lansiranje ljudi na Mars i to - u jednom smeru (znači, bez povratka). Ona je privukla popriličnu pažnju javnosti. Njeni ideolozi nameravaju da pre nego pošalju ljude na put bez povratka, ovu misiju testiraju pomoću jedne automatske letelice. Medjutim, oni čak nisu uspeli da sakupe sredstva za ovu nazovi eksperimentalnu misiju aparata bez ljudske posade, što dovoljno govori o tome koliko je ova inicijativa ostvariva.
Za razliku od “projekta” Mars One, nešto je ozbiljnija inicijativa prvog kosmičkog turiste Denisa Tita. Ovaj milioner, koji je spreman da investira 100 miliona dolara iz svog džepa, pokušao je da ubedi NASA-u (odnosno, Belu kuću) da odreši kesu i podrži misiju preleta dvočlane posade pored planete Mars. U NASA-i medjutim smatraju da je reč o misiji ogromnog rizika i ne žele da učestvuju u takvoj avanturi.
Sonde za istraživanje asteroida i Jupitera
Prema asteroidima uskoro će biti upućene dve AMS. Krajem ove godine biće lansiran japanski aparat “Hajabusa-2” (Hayabusa), dok će 2016. krenuti američka AMS OSIRIS-Rex. Obe sonde trebaju da dostave na Zemlju uzorke materijala sa asteroida: “Hajabusa-2” sa asteroida 1999 JU3, a OSIRIS-Rex sa 1999 RQ36. Povratak kapsula sa uzorcima tla se planira 2020, odnosno 2023.
"Hayabusa2 rendezvous" by JAXA
Godine 2011. evropski aparat MarcoPolo-R sa istim ciljem je odabran da učestvuje na konkursu ESA-e za misiju srednje klase za period 2015-2025. Februara 2014. je saopšteno da projekat transporta uzoraka asteroida na Zemlju nije odabran; “pobedila” je misija opservatorije Plato za otkrivanje egzoplaneta čije je lansiranje planirano 2024.
Na listi potencijalnih misija na asteroide je i ruski aparat “Apofis”, čiji je koncept nedavno ponovo zaživeo posle pada asteorida na teritoriju Rusije. Tada, asteroid, praktično dok nije vidjen na nebu nije registrovan pratećim stanicama na Zemlji. Ako ova misija bude uvrštena u FKP, biće ostvareno najverovatnije oko 2025, ako ne i kasnije.
Sigurno najveću pažnju kada su asteoridi u pitanju privlače planovi NASA-e da pomoću automatskog aparata Asteroid Redirect and Retrieval Mission ulovi asteroid i “dovuče” ga do orbite oko Meseca, radi potonje potencijalne posete astronauta. Medjutim, usled čestih promena planova korišćenja super-rakete SLS i novog kosmičkog broda Orion, perspektive ove misije su poprilično zamagljene.
“Apofis”
Nažalost, za razliku od prethodnih godina, vrlo malo misija je planirano prema drugim planetama, posebnom spoljašnjeg tipa. Od novih misija planirana je samo jedna – evropski projekat JUICE (Jupiter Icy Moon Explorer), koji bi trebao da udje u orbitu oko Jupitera daleke 2030. Trenutno se inače Jupiteru približava aparat Juno, koji tamo treba da stigne 2016. Planirano je da Juno kruži oko Jupitera najmanje godinu dana.
"JUICE spacecraft concept" by Europa Jupiter System Mission artist concept.jpg: NASA/JPLderivative work: Mirecki
Pod pritiskom Kongresa, NASA je izdvojila 15 miliona dolara za preliminarne studije potencijalne misije Europe Clipper istraživanja Evrope, jednog od Jupiterovih satelita. Medjutim, u uslovima kada budžet NASA-e već godinama stagnira, ovaj “pritisak” Kongresa na NASA-u treba posmatrati više kao neformalnu podršku naučnim krugovima SAD, koji su sve bučniji u negodovanju zbog sistematskog smanjivanje planetarnih misija iz program NASA-e, nego kao iskrenu želju da ova misija ikada bude ostvarena.
U istom je položaju i ruski projekat “Ganimed” o kome se u Institutu za kosmička istraživanja ruske Akademije nauke već izvesno vreme govori. Kako ruski stručnjaci nemaju iskustva sa misijama aparata sa one strane asteroidnog pojasa, ako ikada i bude uvršten u FKP ovaj projekat ne treba očekivati pre 2030.
Što se drugih planeta tiče, posle završetka misije aparata Cassini (koji se od 2004. nalazi na orbiti oko Saturna) i New Horizon (treba da proleti pored Plutona sledeće 2015.), ova daleka nebeska tela će biti ostavljena nekim drugim budućim generacijama.
Budućnost mesečevih automatskih misija
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
