Bio si impresioniran nezaboravnim 'Moonwalkom' Majkla Džeksona? A šta kažeš za 'Marswalk'? Prošle nedelje Nasin rover 'Curiosity' nam je poslao slike svojih smešnih tragova na Crvenoj planeti vozeći unazad. Ovaj robot je upravo dovršio najdužu vožnju u poslednja tri meseca, i to vozeći unazad, prešavši 100,3 metra, prevalivši tako ukupno 5,21 km od kako se 2012. spustio u krater Gale.
Nasin rover je na ovom snimku uhvatio sopstvenu senku baš kada je 18. februara završio svoju vožnju „u rikverc“. Rover je to radio da bi testirao smanjivanje oštećenja točkova (JPL/Caltech/NASA).
Ali kontrolori “Curiosityja” nisu testirali roverove sposobnosti radi puke zabave; to su uradili da bi sačuvali tanke aluminijumske točkove od daljnjih, još ozbiljnijih oštećenja.
“Želimo da budemo sigurni na posedujemo odgovarajući alat koji ćemo koristiti u pravom trenutku,” izjavio je u intervjuu Jim Erickson, rukovorilac projekta “Curiosity” iz JPL-a.
Krajem prošle godine, JPL tim iz kalifornijskog gradića La Cañada Flintridge[1]uočio je alarmantan broj šupljina i ogrebotina na površini roverovih točkova. [Pročitaj ovaj tekst!]
“To nas brine,” izjavio je glavni naučnik misije i geolog sa Caltecha, John Grotzinger. “Očekivali smo oštećenja točkova, ali smo iznenađeni brzinom i jačinom njihovog nastajanja.”
Uz to, ispostavilo se da je krater Gale domaćin neobično snažnih vetrova vrlo zgodnih za oštrenje stenja, tako da sve liče na male šiljate piramide, podseća Grotzinger. Ta snažna erozija potencijalno je dobra za otkrivanje organskih materija tokom roverovih istraživanja, ali je svakako loša za njegove točkove.
Naučnici su takođe jedinstveni u stavu da je “Curiosity” mnogo ranjiviji prema stenama od svojih prethodnika iz 2004, rovera-blizanaca “Spirita” i “Opportunityja”, zato što je mnogo veći i teži.
Erickson je ispričao da su uočili da kada se rover kreće, njegovi prednji i srednji točkovi trpe mnogo veća oštećenja od zadnjeg para. Zato su odlučili da voze unazad, što bi trebalo da malo više optereti zadnje a odmori prednje točkove. Mada smatraju da to neće bog zna kako smanjiti ukupnu štetu, veruju da će bar malo usporiti proces nastajanja. Čitav postupak već je testiran na roveru-blizancu koji se nalazi na Marsovom poligonu u Kaliforniji.
Ali na iznenađenje inženjera, otkriveno je nešto neočekivano: vožnja unatad uzrokovala je manju ukupnu štetu, bez obzira što je oštećenje prebačeno sa prednjih na zadnje točkove. Razlog je tzv. “rocker-bogie” sistem vešanja koji rover koristi za savlađivanje prepreka i stenja a koji koristi prednje točkove za stvaranje dodatnog pritiska na stene, nešto slično kao što se nožnim prstima vrši dodatni pritisak prilikom penjanja da bi se izbeglo proklizavanje. Ali takav dodatni pritisak možda i nije tako dobra ideja ako se neprestano ponovo i ponovo izaziva preko oštrih predmeta. Proučavajuži problem uočeno je da “rocker-bogie” sistem funkcioniše jedino u vožnji unapred, dok se vožnjom unazad taj loši pritisak potpuno eliminiše, objasnio je Erickson.
Naravno, to znači da se bez tog pritiska na prednje točkove potencijalni rizik od proklizavanja na nekim mestima donekle povećava, pa se čitav trik sastoji od toga da se unapred odredi kada treba voziti unapred a kada se okrenuti unazad.
Taj “Marswalk” je bio samo test; rover se trenutno kreće po mekanom, ravnom peskovitom tlu, tako da ima malo potrebe za vožnjom unazad. Robotski rover skrenuo je na takav teren nakon što je navigacioni tim utvrdio kolika oštećenja je načinila prethodna stenovita ruta, ali i nakon što je rover hrabro savladao najveću peščanu dinu do sada, nazvanu “Dingo Gap”, a da se nije zaglavio u pesku. Ta sudbina je 2005. skoro fatalno zadesila “Opportunityja” na mestu nazvanom Purgatory, a 2009. rover “Spirit” trajno zakucala u peščanu zamku nazvanu Troy, odakle se nikad nije izvukao. Nova staza “Curiosityija” određivana je na osnovu snimaka načinjenih sa orbite.
Trenutno, rover je okrenut ka svom sledećem cilju, udaljenom oko kilometar: mestu označenom kao KMS-9, sada preimenovanom u “Kimberley”, prema regiji u severozapadnoj Australiji koja sadrži stene iz pradavnih vremena. Naučnici se nadaju da će na “Kimberlyju” roverova bušilica pronaći prave stene koje možda sadrže znake nekad nastanjive sredine.
Nakon toga, krenuće kaMt. Sharpu, 5,5 kilometara visokoj planini[2] u središtu kratera Gale, čiji sedimenti bogati glinom mogu da pruže naznake o okruženju na Marsu pogodnom za život, koji bi mogli da buudu potpuno drugačiji od onih iskopanih u Yellowknife Bayu[3].
„Curiosity“ je ušao u zonu prikazanu na mapi krajem 2013. i prešao preko dine „Dingo Gap“ 535. sola (9. feb. 2014.). Tačka obeležena sa „547“ na putanji je mesto gde je „Curiosity“ završio svoju vožnju od 100,3 m 547-og Marskovog dana, tj. sola, od početka misije na Marsu (18. feb. 2014.). Žutim je prikazana buduća putanja. Slika čitave putanje „Curiosityja“, sa ranijim delovima misije, može da se vidi ovde.
1. Gradić od 20-ak hiljada stanovnika, ali je prem Forbesovoj listi rangiran kao 143. najskuplji grad za život u SAD, sa prosečnom cenom stana od $1.350.000. Zanimljivo da svega 0,5% stanovništva čine crnci, a da 75% ljudi živi u heterogenom braku sa decom, dok je svega 0,5% u gej braku. Pravi rezervat!
2. Ta planina je iste visine kao i najviša planina na Mesecu - Mons Huygens. Mount Everest se uzdiže 8,8 km iznad nivoa mora, ali ima samo 4,6 km od baze do vrha. Mont Blanc je visok 4,8 km mereno od nivoa mora.
3. Prethodno je rover sproveo mesecima dugo istraživanje lokacije na koju je sleteo, pri čemu je ispitao dve stene nazvane John Klein i Cumberland.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
