„Ciriosity“ ima problem: Marsova površina polako jede njegove točkove. Već posle kratkog vremena od započinjanja vožnje po Crvenoj planeti, fotografije su otkrile oštećenja na svih 6 točkova rovera. Rupe, ulegnuća i ogrebotine su počele da se pojavljuju svuda, te se u isto vreme sve više ljudi počelo da brine oko toga. Rukovodioci misije su umanjili zabrinutost izjavama da je sve to potpuno normalno i nije ništa neobično. „Gume“ na točkovima „Curiosityja“ napravljene su od kvalitetnog aluminijuma ali su vrlo tanke, debljine samo 0,75 mm, pa točkovi trpe znatno habanje obzirom na Marsove puteve. Prema izjavama zemaljske kontrole, „Curiosity“ može u slučaju potrebe da vozi i sa „ćelavim gumama“. Nema razloga za ikakvu paniku.
Pukotina na točku „Curiosityja“. Slika je načinjena kamerom MastCam 486. sola (NASA/JPL).
Međutim, potrebno je nešto promeniti u barakama JPL–a, jer sada izgleda da tim „Curiosityja“ nema dovoljno dobru podršku. Nakon prevaljenih 4.589 metara po površini, habanja na površini točkova su preterana, pa čak i uznemiravajuća. Šteta nastala prošlog meseca nakon izlaska iz regiona „Yellowknife Bay“[1] prevazilazi sve teorijske modele, verovatno zato što je tlo grublje od očekivanog. Kao rezultat, krajem novembra tim je odlučio da snimi seriju fotografija svih 6 točkova koristeći kameru MAHLI[2] smeštenu na roverovoj robotskoj ruci (slike su načinjene u nekoliko sesija između 469. sola i 472. sola). Analize fotografija zabrinule su rukovodioce misije, koji su hitno doneli odluku da se fotografisanje točkova MAHLI–jem vrši od sad mnogo češće.
Pukotina u prednjem levom aluminijumskom točku na slici MAHLI načinjenoj 463. sola (24. novembar 2013.) Bolja slika! (NASA/JPL).
Oštećenja na površini točka (NASA/JPL).
Pukorine na drugom točku rovera (NASA/JPL).
Mozaik točkova „Curiosityja“ na Marsu načinjen kamerom MAHLI (unmannedspaceflight.com).
Između 9. i 19. decembra (478. sol –487. sol) „Curiosity“ nije vozio jer je vršen treći apdejt softvera (jedanaesta verzija pisana do sada za rover), što je većina članova tima iskoristila da bi učestvovala na sastanku naučnika Američkog geofozočkog udruženja (AGU) u San Francisku. Naučne operacije su nastavljene 485. sola a rover je ponovo pokrenut 488. sola (20. XII). Menadžeri misije sada planiraju da sprovedu nekoliko vožnji „Curiosityja“ po mekšem tlu i tako testiraju oštećenja nastala na točkovima. Takođe su načinili i slike svih točkova kamerom MastCam.
Inače, jednotonski „Curiosity“ ima šest točkova prečnika 0,5 metara, montiranih na sistem suspenzora koji osigurava da su svi točkovi u kontaktu s tlom sve vreme. Svaki točak ima sopstveni elektromotor a nagazne površine imaju rupe radi povećanja vuče (rupe u pesku ostavljaju slova J, P i L pisana Morzeovom azbukom, •−−− •−−• •−••). I prednji i zadnji par točkova mogu da zaokreću, čime su mogući praktično svi manevri u vožnji. Šasija rovera se nalazi 66 cm od tla, tako da točkovi mogu da „preskoče“ svaku prepreku visine njihovog prečnika. Točkovi su opremljeni rebrima, tako da mogu omoguće penjanje (ili silaženje) uz kosine do 45° u bilo kom pravcu, ali zaštitni softver alarmira svaku situaciju preko 30°. Maksimalna brzina Marsovog rovera iznosi 5 cm/sec (0,14 km/h), ali obično ne prelazi 1,5 cm/sec. (Da bi prešao 1 metar, treba mi 66 sekundi).
Ploča za kalibraciju kamere MAHLI – vidi se peni koji služi za izoštravanje.
Tim kaže da će i pored habanja i oštećenja, „Curiosity“ nastaviti putovanje ka podnožju Aeolis Mons ("Mount Sharp"), kako je i planirano, ali da će vozači biti mnogo pažljiviji kada je u pitanju staza. Jasno je da putešestvije po Marsu podnosi svoj račun.
Točak „Curiosityja“ (bez Morzeovih rupa) u poređenju sa točkovima MER rovera „Spirit“ i „Sojourner“ (NASA/JPL).
MSL „Curiosity“. Misija će koštati preko $2,5 milijarde (NASA/JPL).
„Curiosityjeva“ putanja od Glenelga do podnožja Mount Aeolis (NASA/JPL).
1. Plitka depresija u koju je rover sleteo (mesto sletanja je označeno kao „Quad 51“), koja je ravnija i svetlija od terena po kome je rover putovao prva četiri meseca u krateru Gale. Region je napušten u julu ove godine.
2. Jedna od 17 kamera na roveru, koja prvenstveno služi za mikroskopske slike u boji kamenja i tla (rezolucija 14,5 mikrometara), ali snima i sve drugo. Kamera poseduje belo i ultraljubičasto svetlo za snimanje u mraku. Za kalibriranje boje i daljinara, MAHLI ima na boku rovera Linkolnov peni iz 1909.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
