Astronautika: misije

Automatski teretni brod (ATB) Cygnus kompanije OSC uspešno je 12. januara 2014. spojen sa MKS. Operacija spajanja je obavljena pomoću mehaničkog manipulatora kojim je upravljao astronaut Majkl Hopkins. Ovo je prvo od tri spajanja ovog teretnog broda sa MKS planiranih ove godine.

Posle lansiranja koje je obavljeno 9. januara, ATB Cygnus "Gordon Falerton" je obavio seriju standardnih manevara na orbiti i dospeo na desetak metara od MKS. Zatim ga je astronaut Hopkins zahvatio mehaničkom rukom Canadarm-2 i, dva časa kasnije, bez problema pripojio uz modul Harmony. Asistirao je japanski astronaut Koići Vakata. Iako treći po redu, ovo je prvi planirani let ATB tipa Cygnus u okviru komercijalnog programa snabdevanja američkog dela MKS. Ukupno, u okviru ugovora NASA-e sa kompanijom OSC (Orbital Science Corp) planirana su osam spajanja teretnih aparata Cygnus sa MKS. Ugovor je potpisan 2008. na vrednost od 1,9 milijardi dolara i prema njemu OSC treba da do 2016. dostavi na MKS 20 tona materijala.

Kao što smo javljali, NASA planira da produži ugovor korišćenja ATB i posle 2016. najverovatnije sa obe kompanije sa kojima je potpisala ugovor. Pored OSC, u ovom programu učestvuje kompanija SpaceX sa svojim teretnim brodovima Dragon. Potpredsednik kompanije OSC bivši astronaut Frenk Kalbertson je izjavio da će 2014. pored ovog biti obavljena još dva leta ATB Cygnus prema MKS – u maju i oktobru.

Tokom ove tri misije, planirano je da na MKS bude dostavljeno 5,5 t materijala neophodnih za život i rad astronauta na američko-medjunarodnom delu MKS. Kompanija OSC uvodi lepu praksu da svojim brodovima, koji ionako već nose lepo ime Cygnus ("Labud"), dodaju imena preminulih astronauta.

U ovoj misiji, Cygnus nosi ime nedavno preminulog astronauta Gordona Falertona. Prethodi Cygnus je nosio ime Dejvida Loua - još jednog umrlog astronauta NASA-e.

cygnus-arriving-iss

Na MKS novim terenim brodom je doneto 1,46t materijala. Na stanicu su dostavljeni naučno-istraživački instrumenti, hrana, voda, odeća i obuća za astronuate, oprema za rad u otvorenom kosmosu i rezervni delovi za kompjutere stanice. Medju opremom su dva robota SPHERES koji će se koristiti za razradu tehnologija upravljanja kosmičkih aparata, kao i aparatura BASS za istraživanja procesa sagorevanja u uslovima mikrogravitacije. Pored toga, ATB je na MKS donao 33 mala satelita izradjenih na bazi standarda CubeSat. Sateliti su predvidjeni uglavnom za razradu perspektivnih tehnologija i materijala koji će se koristiti u budućnosti. Deo satelita je takodje planiran za obrazovne potrebe nekoliko univerziteta. Oni će tokom ove godine biti lansirani, ili bolje rečeno iskrcani u kosmos kroz komoru japanskog modula Kibo pomoću japanskogmanipulatorom. Najveći deo ovih satelita koji su mase jedan do dva kilograma je izradjen u nekoliko američkih kompanija specijalizovanih za projektovanje mini- i mikro-satelita.

Pored toga, medju njima su dva satelita, prvi litvanski kosmički aparati. Satelit LiuanicaSAT-1 su izradili studenti Kaunaskog tehnološkog univerziteta, dok je satelit LitSat-1 razvijen pod kontrolom Federacije kosmonuatike Litvanije. Oba satelita su mase po 1kg. Pored njih, na MKS je stigao UAPSat-1 koji su projektovali studenti nekoliko Peruanskih univerziteta.

I dok su sateliti studenata Litvanije i Perua sada na MKS, ne mogu a da ne podsetim da su koncept CubeSat i organizovani rad sprskih univerziteta predloženi kao okosnice projekta razvoja prvog srpskog satelita "Tesla-1" iz 2009. (O ovom satelitu pročitajte i ovaj članak: SRPSKI SATELIT - prvi projekat)

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 3 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... 4 dana ranije
  • Julijana said More
    Hvala. 4 dana ranije
  • polux11 said More
    "Ovakvo podešavanje doprinosi boljem... Pre 1 nedelje
  • Mladen said More
    BRAVO ! Pre 1 nedelje

Foto...