U medijima se ponovo počelo govoriti o izgradnji domaćeg satelita i sa velikom nadom čekamo lepe vesti. Samo pribojavamo se da će se i ova priča svesti na tako uobičajenu domaću novinarsku zakrpu, tek da se popuni prazan prostor. Izglada da niko iz države i niko iz privrede (još) ne reaguje na nju (što izgleda nikog i ne čudi). Ali da ne budemo maliciozni, pričekajmo rasplet u dobrom raspoloženu. U nedostatku detaljnijih podataka o tom novom projektu satelita, evo dokumenta objavljenog u Astronomiji broj 35 o prvom projektu srpskog satelita. U Astronomiji je taj dokument bio delimično skraćen a ovde ga objavljujemo u celini.
|
Sve veći broj država pridaje poseban značaj razvoju malih kosmičkih aparata. Pored razvijenih država sa višedecenijskim prisustvom u kosmosu, sve je više zemalja “trećeg sveta” koje u razvoju mikrosatelita vide mogućnost pristupa članicama “kosmičkog kluba” i korišćenja kosmosa za razvoj nacionalne privrede. Rođena među članovima uredničkog odbora “Astronomije”, ideja gradnje prvog srpskog satelita “Tesla” predstavlja logičan korak u razvoju naše države i nastojanjima da Srbija, kombinovanjem nauke, mladosti i iskustva dokaže da je spremna za organizovanje i satelitskih projekata. |
Zasto je Srbiji potreban satelit
Sve je više zemalja koje prave svoje prve korake u astronautici. Sredinom prošlog veka kosmicke orbite su bile dostupne samo ekonomski i vojno najmoćnijim zemljama sveta. Danas, zahvaljujuci razvoju takozvanih „malih kosmickih aparata“, kosmos je postao dostupan i brojnim drugim zemljama, ukljucujuci i onim u kojima se razvoju i primeni satelitske tehnike ranije nije pridavao poseban znacaj. Sa druge strane, zemlja koja zaostaje u naučnim i tehnološkim istraživanjima osuđena je na kupovinu strane tehnologije, a tu tehnologiju, zasnovanu na tuđem znanju, koristi bez njenog suštinskog razumevanja što dovodi do još dubljeg jaza u odnosu na razvijene drzave i potpunu tehnolosku zavisnost. Bez razvoja fundamentalne nauke i bez multidisciplinarnih istraživanja svaka zemlja je osuđenja na sve veću zavisnost, i u znanju i u proizvodima, od razvijenih zemalja.
Ulaganje u nauku jeste skupo, ali i dokazano isplativo na srednji i duži rok. To pokazuju iskustva nama po veličini i broju stanovnika uporedivih razvijenih zemalja. Siromašne zemlje, ako ne mogu da izgrade velike centre za naucna istraživanja, mogu da preko izgradnje manjih centara i udruživanjem sa drugim zemljama postati deo svetske naučne zajednice i koristiti podatke koji su od vitalnog znacaja za razvoj. Pored toga, razvoj satelitske tehnologije i organizacija kosmickih projekata predstavljaju vrhunske domete nacionalne nauke, tehnike i proizvodnje, sto za analiticare sa strane predstavlja znacajan pokazatelj koliko je jedna zemlja napredavala u svom razvoju posmatrano sa svih mogucih aspekata, ukljucujuci i politicki.
Svi se slazemo da je Srbija mala zemlja, sa skromnim ekonomskim i razvojim naucno-tehnickim kapacitetima, da se nalazi u procesu slozene tranzicije i da, mozda na prvi pogled izgleda nelogicno inicirati projekat gradnje prvog sprskog satelita. Medjutim, to je upravo jedan od onih izazova koji pokazuju snagu jedne nacije, drzave i njenih lidera, da pokazu koliko smo svi mi dorasli jednom takvom zadatku od koga mozemo ocekivati samo pozitivne rezultate. Srbija naravno nije u stanju da izgradi tako slozenu kosmicku infrastrukturu kao sto su kosmodromi ili kontrolni centri, da lansira velike i skupe kosmicke aparate, da istrazuje druge planete. Ali Srbija može da napravi minijaturni satelit pa da tokom njegovog razvoja i koriscenja obogati i osvoji nova znanja potrebna za veće i slozenije poduhvate. Na osnovu tog, domaćeg, znanja Srbija će moći lakše i sa puno razumevanja kompletnog procesa, da se uključi u velike projekte razvijenih zemalja. Sem toga, danas je sve manje onih zemalja koji rade isključivo samostalni i bez kooperacije sa drugim zemljama. Ali da bismo postali kooperativni i dorasli takvoj saradnji, moramo i sami da osvojimo neka znanja i veštine i da na delu pokažemo međunarodnoj naučnoj zajednici da smo spremni za saradnju.
Da zakljucimo ovo poglavlje. Srbija moze da ocekuje samo krupne poene razvojem prvog nacionalnog satelita. Krupne poene na internom i eksternom planu. Interno – stasace generacija studenata, inzenjera, tehnologa i naucnika razlicitog profila koja ce biti u stanju da u nasoj zemlji rade na tako slozenim projektima kao sto su kosmicki. Na spoljno-politickom planu, ugled Srbije kao jedne od jos uvek malobrojnih zemalja koja je stanju da se prihvati organizacije tako slozenog projekta ce naglo porasti. Covecanstvo se nalazi u veoma slozenom periodu u kome se, kao nikada pre, prirodi i ekonomicnom koriscenju planetarnih resursa poklanja izuzetna paznja. Kosmos je, sada je to vise nego ikada tako evidentno, oblast u kojoj ce sve veci broj drzava pronalaziti odgovore za problema na nasoj planeti i Srbija, na tom putu ne sme zaostati.
Cilj gradnje prvog srpskog satelita
Postoji nekoliko primarnih ciljeva razvoja prvog sprskog satelita. Kao prvo, to je popularizacija astronautike i nauke i tehnike u Srbiji. Kao drugo, cilj je da se izgradnjom satelita osvoji odgovarajuće znanje i tako doprinese stvaranju baze domaće pameti za uključivanje u međunarodnu saradnju u istraživanjima u kosmosu. A istraživanja u kosmosu nisu, bar ne samo, astronomska istraživanja. Mnoge nauke do novih znanja dolaze eksperimentima i istraživanjima koja se vrše izvan naše planete.
Sledeći cilj je da se skrene pažna domaće javnosti na prirodne nauke i podstakne popularizacija i studiranje tih nauka. Da se obuce generacije studenata Univerziteta razvoju perspektivnih satelitskih informacionih tehnologija, studenata koji ce ravnopravno participirati u perspektivnim kosmickim projektima nacionalne i internacionalne prirode. Da se osvoji iskustvo i znanje pripreme medju-univerzitetskih kosmickih naucnih eksperimenata. Da se razvije elementarna baza pripreme koncepcije projekta, njegovog dizajniranja, sve etape konstruisanja i testiranja satelitskih subsistema, integracija elemenata satelita, lansiranje, kontrola misije i prijem i analiza podataka. Da se koriscenjem satelitske tehnologije sa jedne strane pomogne srpskoj privredi, a sa druge da se organizovanjem naucnih eksperimenata da doprinos razvoju svetske nauke kao sto su na primer globalna pracenja meteorita i kosmicke prasine u blizini nase planete i merenja intenziteta kosmickog zracenja i uslova u gornjim slojevima atmosfere. Konacno, postoji jos jedan vrlo vazan cilj - da se angazovanjem mladih strucnjaka u sferama satelitskih tehnologija smanji odliv mozgova iz Srbije, potencijala koji je toliko potreban sadasnjosti i buducnosti nase otadzbine.
Koristi od prvog srpskog satelita
Koristi od gradnje prvog sprskog satelita u direktnoj su vezi sa njegovim ciljevima. Mnogo je koristi od izgradnje malog satelita i nije ih moguće sve nabrojati jer će se mnoge javiti kasnije u konstelaciji sa drugim, sada još neuoočenim spletom okolnosti. Deo koristi je vec obuhvacen u gornjem poglavlju, a mogu se dodati i prakticne koriste za srpsku privredu kao sto je pracenje ekoloskih prilika u nasoj zemlji, stanje useva, nalazista ruda i minerala, analiza i prognoza hidro-potencijala. Izgradnja satelita, pa bio on i klase „piko“ (mase manje od jednog kilograma), je izvanredno složen zadatak koji podrazumeva usklađen rad više multidisciplinarnih timova. Ta izgradnja na prvom mestu podrazumeva savladavanje odgovarajuće tehnologije i organizacije slozenih projekata u cemu lezi jedna od osnovnih koristi gradnje prvog srpskog satelita – dokaz da to mozemo uraditi.
Tehnologija i organizacija projekta
Izgradnja satelita podrazumeva detaljno planiranje, izradu projektne dokumentacije i besprokornu organizaciju svih etapa projekta. Postulati projekta su od posebnog znacaja, buduci da diktiraju njegove organizacione, tehnicke, finansijske, naucno-istrazivacke i elemente menadzmenta. To podrazumeva čitav složeni proces od utvrđivanja ciljeva, izbora timova, od obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstava, adekvatne tehnologije, opreme i softvera, do medjudrzavnih ugovora vezanih za lansiranje i marketinga. Kako je zamisljeno da satelit razviju studenti i mladi naučnici za njih će ovo iskustvo biti od neprocenjive vrednosti za njihov dalji profesionalni rad.
Uočavanje problema i njihovo rešavanje
Tim koji radi na izgradnji satelita biće uspešan ako je sposoban da uoči probleme i razvrsta ih prema njihovom značaju. Problemi zahtevaju traganje za rešenjima (kada kupite satelit lišeni ste ovih problema, ali i znanja za njihovo rešavanje). To rešavanje je prva korist. Rešavanjem problema osvajaju se znanje i veština.
Rad na izradu satelita, tokom svih etapa, podrazumeva koordinaciju rada više timova i uvažavanje tehnoloških i drugih zahteva multidisciplinarnih grupa studenata i naucnika, grupa ljudi sa razlicitim tehnoloskim procesima i metodologijom rada. To je jedna od najvecih izazova ovog projekta. Rešavanje problema saradnje je posebno važno za mlade, buduće naučnike jer će oni biti suočeni sa takvim zahtevima tokom cele svoje karijere.
Dobar projekat podrazumeva brojne analize i izvođenje pouzdanih zaključaka i pouzdanih predviđanja i planiranja. Takve analize i izvođenje zaključaka podrazumevaju zrelost i analitičku sposobnost, a uspešna realizacija tih zadataka otvara mogućnosti za buduće jos složenije zadatke.
Realizacija projekta
U osnovi, projekat vestackog satelita se sastoji od nekoliko tehnickih etapa:
- Planiranje i razvoj technicke i naucno-istrazivacke baze projekta
- Projektovanje satelita
- Konstruisanje tela i sub-sistema satelita
- Konstruisanje naucne opreme
- Testiranje sub-sistema i naucne aparature – autonomno i u sklopu satelita
- Transport na kosmodrom, finalna testiranja pred instaliranje u sklopu korisnog tereta rakete-nosaca i lansiranje satelita
- Prijem i obrada podataka sa satelita
Svaka od ovih etapa ima svoje specificnosti i zahteva besprekornu organizaciju i realiziciju u skladu sa vremenskim planiranjem projekta. Razvojem projekta, njegovim testiranjima i konacno lansiranjem, bice obavljen tek prvi zadatak. Sledi ne manje značajan rad na prijemu i obradi podataka sa satelita u postizanju primarnih ciljeva projekta. Oni koji obrađuju podatke moraju da iz njih izvuku maksimum. Ko vlada podacima, vlada universumom. Tiho Brahe je raspolagao ogromnim brojem podataka, ali je tek Johan Kepler iz njih izvukao pravo blago – zakone kretanja planeta.
Naravno, i sama cinjenica da je satelit prosao kroz kompletnu „zemaljsku“ etapu je vise nego znacajna. U kombinaciji sa uspesnim lansiranjem i posebno prijemom prvih signala sa prvog srpskog satelita, bice to jedan od najvecih uspeha srpske nauke i tehnike u istoriji. Zbog svega navedenog rad na prvom srpskom satelitu je izuzetno dragocen, čak i ako dodje do problema u njegovom radu. U slučaju kvara ili neke greške, one se uočavaju, analiziraju i na osnovi njih nalaze prava rešenja. Do znanja nije lako doći, znanje je skupo, ali bez znanja danas ni jedno društvo ne može da napreduje.
Buducnost Srbije u oblasti satelitske tehnologije
Ono sto je krajnje neophodno je osnivanje Kosmicke Agencije Srbije (KAS) koja ce ko-ordinisati i planirati razvoj satelitskih tehnologija i obavljati sve funkcije koje savremena nacionalne kosmicke agencije u drugim drzavama imaju. Zbog karaktera srpskih korelacija sa zapadnim i istocnim drzavama, ukljucujuci i one u razvoju, uz stratesko planiranje buducnosti koriscenja satelitske tehnologije, Srbija moze racunati na vrlo efikasan i dinamican progres nacionalnog kosmickog programa. U tome lezi poseban znacaj KAS-a, tela koje ce podrzano od Vlade Srbije kontrolisate razvoj kosmickih projekata.
Ulazak među zemlje koje se bave satelitima otvara mnoge mogućnosti, ali traži detaljno isplanirani razvojni put kojim se mora ici. Koliko bi to trajalo i šta bi donelo Srbiji? Pouceni iskustvom drugih drzava, mozemo priblizno projektovati najvaznije korake na putu Srbije u kosmos.
1.”Eksperimentalni satelit”
Ova etapa u razvoju srpske kosmonautike, obuhvata gradnju eksperimentalnog studentskog satelita klase “piko” (mase do jednog kilograma) ili “nano” (1kg-10kg) koji moze biti lansiran kao “prateci korisni teret” osnovnog satelita. To je tehnološki demonstrator sa ciljem dokazivanja mogućnosti komunikacije na relaciji zemaljska stanica – satelit, medju univerzitetima. Eksperimentalni satelit moze poneti jedan do dva naucnih instrumenata u cilju obavljanja manjeg naucno-istrazivackog programa pripremljenog od strane Univerziteta i Srpske Akademije Nauka. Ovaj prvi projekat bi mogao da se realizuje za 1 do 3 godine. Jedan od primera nano- satelita je “Goliafom” mase 1.5kg (bez suncevih baterija), prvi rumunski vestacki satelit (cena projekta je 150,000 eura). Primer piko-satelita je evropski “Kubsat” (CubeSat). Dimenzija 10x10x10cm i mase do jednog kilograma, “Kubsat” kosta izmedju 50,000-100,000 eura, plus 25,000-50,000 eura za lansiranje.
2. “Satelit-istrazivac”
U sledecoj etapi moguce je razviti nano-satelit mase do deset kilograma sa kontrolom položaja, rotacije, ugrađenim sunčevim ćelijama, GPS/GLONAS valorizovanjem, sposobnošću snimanja mikro kamerama, mogucnoscu realizacije obimnijeg programa naucnih istrazivanja i uspostavljanje linkova sa zemaljskim stanicama većih mogućnosti nego što je to u slučaju satelita “tehnoloskog demonstratora”. Svi ovi zahtevi ne moraju biti realizovani primenom jednog satelita, već eventualno gradnjom dva ili grupe nano-satelita. Ova faza bi zahtevala do 5 godina posle ostvarenja prve faze.
3. “Sazvezdje satelita”
Razvoj serije nano- i piko-satelita koji bi vršili razna fizička merenja od značaja ne samo za lokalnu dakle našu sredinu već i za istraživanja koja imaju za cilj monitoring raznih kosmičkih uticaja na Zemlju je moguca treca faza razvoja srpskog satelitskog programa. Ova faza bi lako mogla biti kooperacija sa zapadnim ili istočnim institutima i otvorila bi nam vrata ka gomili informacija koje mogu da korisno posluže medicini, tehnici i prirodnim naukama a u vezi konkretnih uticaja na čoveka. Do ovog nivo moglo bi se doći za 2 do 3 godine od druge faze. Ova etapa bi imala dva do tri satelita ali bi trebala da pređe u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina.
4. “Naucni sateliti”
Cetvrta etapa obuhvata razvoj serije nano-satelita sa ciljem da oni posluže kao generatori raznih biohemijskih, bioloških, fizičkih, metalurških, hemijskih, bioloških, i tehnološko-tehničkih eksperimenata. Ova faza se moze planirati na bazi svestrane medjunarodne saradnje. Rezultati ovih misija bi imali širok spektar primene. U ovu fazu Srbija može ući 2 do 3 godine posle ostvarenja trece faze. U okviru nje, u orbitu oko Zemlje visine izmedju 200km-600km mogu biti postavljena do pet nano-satelita u osnovi, ali bi mogla da preraste u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina po projektu.
5. “Mikrosateliti”
Paralelno sa nano-satelitima u petoj etapi moze se zapoceti sa razvojem mikrosatelita (mase 10kg-100kg) koji bi imali konkretne zadatke u razlicitim naucnim oblastima, ukljucujuci ekoloski monitoring Srbije, kao i razvoj tehnologija koomunikacija za potrebe države. Do ove faze bi moglo da se dođe 2 do 3 godine posle cetvrte faze. I ova faza bi trebala da pređe u stalnu sa periodomo od 5 godina između projekata.
6. “Minisateliti”
Razvoj pojedinačnih satelita mase od nekoliko stotina kilograma do jedne tone za korišćenje u naucne, vojne, ekonomske i meterološke svrhe moze biti planiran u okviru seste faze. Takođe, na ovom tehnološkom nivou su i razvoj grupa nano- i mikro-satelita komunikacione prirode. Uz adekvatno planiranje i finansiranje, sesta etapa bi mogla biti ostvarena 3 do 5 godina posle faze 5.
Dakle neoprekidnim radom u oblasti satelitskih tehnologija, za 22 do 25 godina Srbija bi mogla nezavisno da obavlja oko 50% poslova u vezi sa našim potrebama za satelitima. Ovo bi Srbiji otvorilo vrata i za učešće u većim stranim projektima pri čemu bi mogli da zaradimo svoj deo za satelite na srednjim i visokim orbitama i tako pokrijemo svoje potrebe u oblastima satelitske navigacije i komunikacija u celosti. Ukoliko bi neki od projekata iz cetvrte etape imao rezultate svetski vrednog nivoa, to bi nas moglo uključiti i poslove vezane za istraživanje kosmosa i planeta. Dolazak do sestet faze omogućio bi nasoj zemlji saradnju sa većim silama na učešću u izgradnji velikih vojnih satelita komunikacionih i osmatračkih namena, posle cega bi Srbija mogla da postane ravnopravni partner u najslozenijim kosmickim projektima.
23. novembar 2008.
Tim za gradnju prvog srpskog satelita (TGPSS)
NAPOMENA
TGPSS zadržava sva prava na ovaj članak.
Još u vezi satelita
Prvi srpski satelit
(Astronautika/Misije)
Ponovo o srpskom satelitu
(Astronautika/Misije)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
