Astronautika: misije

Indijska sonda MOM je lansirana još 5. novembra, ali tek je 30. novembra u 18:06 po našem krenula sa Zemljine orbite ka Marsu. Suprotno uobičajenom, „Mangalyaan" nije uveden u hiperboličnu orbitu oko Zemlje jednim impulsom, već je morao da izvede 6 paljenja glavnog motora snage 440 njutna radi postupnog podizanja visine orbite. Šesti i poslednji impuls je trajao 22 minuta i 14,8 sekundi, tokom kojih su bili pušteni u rad i 8 malih manevarskih trastera snage po 22 njutna zarad pomoći glavnom motoru. Tada je bilo potrošeno ukupno 198 kg goriva. Motor je proradio kada je sonda za 60 km prošla Johanesburg (Južna Afrika), a isključio se kada je „Mangalyaan" proleteo iznad Bangalora (Indija).

orbita

„Mangalyaanove“ privremene orbite pre nego što je dostigao brzinu bega (ISRO).

Delta-V (promena brzine, ΔV) poslednjeg manevra iznosila je 647,96 m/s, dok su svih šest prethodnih ostvarili 873 m/s ukupno. Konačna brzina sonde je iznosila 11,4 m/s, tj. samo 0,7 m/s više od minimalne brzine koja je potrebna da se sonda oslobodi privlačne sile Zemlje (10,7 m/s). Visine privremenih orbita su bile: 23.550, 28.826, 40.183, 71.623, 78.708, 118.632 i 192.918 km (četvrti manevar izveden 10. novembra je imao manji ΔV od očekivanog, ali je to u sledećem, neplaniranom, nadoknađeno).

Zašto je sve to bilo potrebno? Odgovor nije prost, ali glavni faktor se krije u malom potisku motora indijske sonde od 440 N, naspram 99.200 N stepena „Centaur[1] koji je nedavno izbacio Nasinu sondu MAVEN (Mars Atmosphere and Volatile Evolution Mission). Zakoni orbitne mehanike nam neumoljivo sugerišu da ako želimo da pošaljemo brod na neku određenu orbitu, onda je najefikasnije to uraditi jednim uključivanjem motora i to vremenski što kraće. Zbog male snage raketnog motora „Mangalyaana“, jedno uključivanje koje bi trajalo dovoljno dugo da se postigne brzina bega ne bi bilo efikasno. Pored toga, sa povećanjem apogeja postepeno se uvećavaju prednostiObertovog efekta i povećava se efikasnosti malog i limitiranog motora sonde.

sonda
Sonda „Mangalyaan“ (MOM) (ISRO).

Ako sve bude teklo kako Indijci planiraju, „Mangalyaan“ će dospeti u Marsovu orbitu za deset meseci. Tamo će biti iskorišćen za osmatranje Crvene planete i njene atmosfere sa eliptične orbite visine 365,3 × 80.000 km i nagiba 150°, sa periodom od 76,2 sata. „Mangalyaan“ je prva kosmička sonda koja nosi specijalni instrument za detektovanje (i mapiranje) tajanstvenog metana u atmosferi Marsa kroz eksperiment MSM (Methane Sensor for Mars).

Posle prošlonedeljnjeg konačnog paljenja marševskog motora, Indija je i zvanično postala peta kosmička sila – posle SAD, SSSR–a, ESA–e i Japana – koja je lansirala sondu ka Marsu. Iskreno, čestitam!

orbite
Putanja „Mangalyaana“ do Marsa (ISRO).



1 Radi se o dodatnom stepenu rakete „Atlas V“ 401 (misija AV–038) koji je 18. novembra poneo sondu na Mars koja će prvi put ispitati interakciju solarnog vetra i Marsove atmosfere. Ova sonda je teška 2.454 kg – 55% teža od indijskog aparata.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar