Ruska informativna sredstva objavljuju da je ljudski faktor doveo do pada RN “Proton-M”prilikom starta sa Bajkonura. Kao izvor navodi se neimenovana osoba “bliska” Komisiji koja analizira uzroke novog ruskog kosmičkog neuspeha. Navodi se da je prilikom montaže RN, neko od tehničara pogrešno prespojio polove (“plus” i “minus”) senzora uglovne brzine kretanja rakete. Zbog toga je sistem za upravljanje raketom primao pogrešne informacije oorijentaciji RN odmah posle njenog starta. Situaciju je dodatno komplikovalo to što je sistem upravljanja nastavio da prima pogrešne informacije, o čemu govori, kako izvor kaže, “ljuljanje” raketeu obe strane.
Ova verzija tek treba da bude oficijelno potvrdjena (ili demantovana) od strane Komisije koja analizira pad“Protona”. Ona u svakom slučaju otvara seriju pitanja,a neka od njih su:
- Gde je došlo do pogrešnog povezivanja kablova senzora uglovne brzine? U fabrici Centra “Hruničev” u Moskvi, za vreme sklapanja delova rakete, ili na kosmodromu Bajkonur, gde je obavljeno testiranje sistema nosača?.
- Kako je ovako banalna greška mogla uopšte da se desi?
- Kako to da greška tokom dugotrajnih ispitivanja (raketa je bila na Bajkonuru gotovo godinu dana) nije otkrivena?
Ranije je javljeno dapostoje tri najverovatnija uzroka koji su, pojedinačno ili u kombinaciji doveli do pada rakete – problem u radu sistema upravljanja, kvar na raketnom motoru i / ili greškavezana zalansirne operacije ili opremu lansirne rampe. Vrlo brzo je kvar na raketnom motoru isključen, a pažnja je usredsredjena nasistemorijentacije firme “Piljugin” i pripreme i samo lansiranje (raketa je za oko pola sekunde ranije poletela).
Posle eliminisanja verzije sa lansirnim operacijama, Komisija je nastavila sa analizom rada sistema upravljanja i svih elemenata u njegovoj električnoj šemi. Tako se i došlo do informacije o pogrešno povezanom senzoru uglovne brzine.
Vice-premijer Dmitrij Rogozin je povodom situacije nastale oko RN “Proton” izjavio daće biti formirana specijalna grupa koja će proveriti kompletan tehnološki lanac proizvodnje i testiranja ove rakete. U sastav komisije će pored stručnjaka Centra “Hruničev” biti predstavnici drugih “kosmičkih” firmi Rusije.
Do daljnjeg ne planira se korišćenje RN “Proton”, sva njena lansiranja su stopirana, uključjući i sledeće u okviru programa ILS tokom koga u kosmos treba da bude lansiran satelit Astra-2E. Satelit se nalazi na Bajkonuru, dokje lansirno osoblje u Moskvi gde učestvuje u analizama faktora koji povezanih sa padom rakete. Pad “Protona” je vrlo snažno uzdrmao ionako poljuljane pozicije ovog nosača na svetskom tržištu pružanja lansirnih usluga. Kompanija ILS inače kontroliše korišćenje RN “Proton” i potisnog bloka “Briz-M” na svetskom tržištu, dok Kosmički centar “Hruničev” proizvodi najjaču ruskuRN.
Kao što smo javljali, RN “Proton-M” je pala 2. jula oko dva kilometra od lansirne rampe broj 81 sa koje je poletela. Tada su, pored rakete, izgubljeni potisni raketni blok DM-03 i tri ruska navigaciona satelita tipa “Glonas-M”. Ukupna novčana šteta iznosi 4,4 milijarde rubalja.
Prerani start doveodo pada “Protona”?
Transport rakete Proton na lansirnu rampu (Foto ESA)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
