Iz nezvaničnih izvora bliskih ruskoj raketno-kosmičkoj industriji stižu različiti komentari o tome šta je dovelo do neuspešnog lansiranja najjače ruske kosmičke rakete “Proton-M”, uključujući verziju da je raketa izgubljena jer je prerano poletala. U prvom obraćanju posle novog ruskog neuspeha, direktor “Roskosmosa” Vladimir Popovkin je potvrdio da je RN ranije krenula sa rampe. On je takođe kazao da će Laboratorijski modul (MLM) “Nauka” na vrhu RN “Proton” biti lansiran prema MKS kakoje i planirano, 30. novembra. Za to vreme, Komisija koja istražuje uzroke pada rakete-nosača (RN) “Proton-M” nastavlja sa radom.
Izjava Popovkina da će “Proton” poneti modul “Nauka” prema “redu vožnje” može samo da znači da se već zna šta je dovelo dopada rakete. Popovkin nije želeo da detaljnije govori o tome, samo je dodao da će Komisija završiti izveštaj do kraja jula i da se analiziraju tri osnovne verzije uzroka havarije RN. Takođe, potvrdio je navode iz pojedinih izvora da je raketa poletela 0,4sekundi pre vremena. Pored najave da će MLM “Nauka” biti lansiran prema planu, Popovkin je demantovao navode iz nekih medija da će zbog pada “Protona” lansiranje sledećeg automatskog teretnog broda “Progres M-20M” (koji nema nikakve veze sa izgubljenom RN)biti odloženo. SledećI “teretnjak” će biti lansiran prema MKS kako je i planirano, 28. jula ali, naravno na vrhu svog nosača “Sajuz-U” samarske firme “Progres”.
Ako “Roskosmos” planira da obnovi lansiranja “Protona” za samo četiri meseca, i to ni manje ni više nego sa tako značajnim korisnim teretom kao što je dugo očekivani 20-tonski modul “Nauka” (ako se tako može reći, znajući da je svaki koristan teret na vrhu rakete uvek značajan), tada se uz popriličnu dozu sigurnosti može zaključiti da je najverovatnije većevidentirani ljudski faktor doveo do pada “Protona”. Tome u prilog ide i izjava Vilijama Gerstenmajera koji u NASA-i rukovodi programom čovekovih letova u kosmos. On je već sledećeg dana posle gubitka “Protona” rekao kako NASA ima veliko poverenje u rusku raketno-kosmičku tehniku, da je koncepcija i tehnološka baza RN “Proton” razvijena još 60-ih i da smatra da je ljudski, a ne tehnički faktor ovde zakazao.
Ovoj tvrdnji u prilog takođe ide činjenica da je Istražna komisija svoj rad započela upravo ispitivanjem lansirnog tima na Bajkonuru. Komisiju inače predvodi Aleksandar Lopatin, jedan od zamenika Popovkina, koji je godinama na Bajkonuru bio u Komandnoj grupi lansiranja “Protona”, tako da zna vrlo dobro kompletnu procedure priprema i lansiranja RN “Proton”. Komisija je već pregledala informacije koja je telemetrija poslala sa rakete do njenog udara u zemlju. Onda su na red došli predstavnici Kosmičkog centra FGUP “Hruničev” (koji proizvodi RN “Proton”), Permske fabrike “Proton-PM” (filijala“Hruničeva”), gde se proizvode motori prvog stepena RN, kao i stručnjaci Naučno-proizvodnog centra automatike “Piljugin”, gde su razvijeni sistemi upravljanja letom rakete.
Verzija sa prevremenim poletanjem RN je vrlo zanimljiva i, mada ima različitih mišljenja o ovoj verziji, ipak zaslužuje kraći osvrt. U rečniku lansiranja na Bajkonuru, komanda kojom se RN odvaja od lansirnog stola se zove “kontakt poletanja”. Ona je usledila 0,4 sekundi pre vremena, znači kada motori RD-275 još nisu razvili punu snaguod 10,5 Meganjutna (MN), koliko je potrebno da raketa započne normalan let. Pojedini neimoneovani komentatori kažu da su motori prvog stepana RN “Proton” trebali da razviju još oko 15-20% dodatne potisne sile. Kako se raketa praktično odvojila od lansirnogstola sa motorima koji nisu razvilu maksimalnu potisnu silu, zaštitna automatika je odmah započela sa odvođenjem rakete u stranu od rampe, da je prilikom pada ne bi oštetila.
Pored prevremenog polaska, na jednom od šest motora RD-275 registrovana je nekoliko puta veća temperature od dozvoljene. Sasvim je moguće da je u motoru prilikom njegovog paljenja, došlo do izbijanja požara koji je spalio magistrale dovoda oksidatora, o čemu govore impulsi crnog dima koji smo spomenuli u prvom tekstu o padu “Protona”.
Ranije su pojedini neimenovani izvori javili da su do pada rakete doveli ili problem u radu raketnih motora prvog stepena, ili kvar na sistemu upravljanja. O kvaru na motorima govori to što je raketa praktično odmah posle odvajanja od lansirne rampe počela da leti nekontrolisano. Na prvom stepenu se inače nalazi šest raketnih motora RD-275 kompanije “Energomaš“, ukupnog pitisak od gotovo 10,5 Mega-Njutna (MN). Sistem upravljanja letom je pokušavao da stabilizuje let rakete, a kada joj to nije uspelo, prešao je na rezervni komandni program kojim se raketa udaljava od rampe, da bi pala što je moguće dalje od nje.
Usled ogromnih aerodinamičkih naprezanja, kada je RN prešla u horizontalni položaj, krenulo je još u vazduhu do njenog raspadanja. Od rakete seodvojio gornji deo sa korisnim teretom (tri navigaciona satelita “Glonas” kompanije “Rešetnjev”), skupa sa raketnim blokom DM kompanije “Energija” koji je trebalo da satelite postavi u planiranu orbitu. Blok sa satelitima je udario u prvi stepen, od kojesu počeli da se odvajaju bočni busteri, dok je požar uveliko zahvatio lanser. Delovi rakete u plamenu su pali na zemlju, dge je nastao krater prečnika gotovo 200 metara uz zemljotres snage dve stepena po Merkalijevoj skali.
Pretpostavlja se da je u nepovrat otišlo oko 200 miliona dolara, koliko košta RN, gornji raketni blok DM, tri navigaciona satelita “Glonas” i operacije lansiranja. Naravno, cena neuspeha je daleko veća, rekao bih nemerljiva znajući da je RN “Proton” najjači ruski lanser i da igra vrlo važnuulogu na međunarodnom tržištu usluga lansiranja.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
