Već dve decenije Rusi planiraju jedan kosmički program. Konačno, sve je spremno. Radi se o radarskim satelitima za osmatranje Zemlje razvijanim još od 1993. u preduzeću „Машиностоения", smeštenom u Reutovu, jugoistočnom moskovskom predgrađu. Iako je danas НПО „Маш" najpoznatiji po proizvodnji krstarećih projektila, preduzeće je direktni naslednik konstruktorskog biroa Vladimira Čelomeja, tvorca nekih od najznačajnijih letilica sovjetskog kosmičkog programa, kao što su rakete „Протон" i orbitne stanice „Алмаз". Upravo vojne stanice „Алмаз" mogu da se smatraju prethodnicom „Кондор"satelita.
Još od šezdesetih i sedamdesetih godina Zlatne ere sovjetske prevlasti u kosmosu, pogoni u Reutovu su razvili široku lepezu veoma preciznih špijunskih instrumenata namenjenih 20–tonskim pilotirajućim „Aлмазима“. Među uređajima su se izdvajale snažne optičke kamere i radari velike rezolucije „Меч“ („mač“) opremljeni tzv. faznom antenama[1].Međutim, nakon otkazivanja ovog programa pred kraj Hladnog rata, kompanija je pokušala da proda svoje vojne špijunske stanice kao svojevrsne platforme za osmatranje Zemlje, ali bez uspeha. Na sreću, napredak u elektronici omogućio je da se instrumenti namenjeni „Алмазима“ dramatično minijaturizuju i končno postanu interesantni i strancima. Početkom 1992, inženjeri НПО „Маша“[2] su započeli sa projektovanjem nove generacije satelita ne težih od 1,1 tone koji će zameniti dotadašnje teške navođene platforme.
Verzija optičko–elektronskog satelita „Кондор-Э“. U optičkom spektru imaće rezoluciju ≥1 m (u infracrvenom 5–10 m) i težinu 1.150 kg (težina opreme – 350 kg). Rok trajanja oko 5 godina.
Verzija istog satelita ali sa rmikrotalasnom (adarskom) opremom. Predviđeno je da leti na visini od oko 500 km u orbiti nagiba 98°. Informacije će biti slate brzinom od 350 MB/sec. Planirana rezolucija će biti 1–2 m, a širina zahvata više оd 10 km.
Jedna od mera za smanjenje troškova i težine satelita bila je zamena faznog radara sa letilica tipa „Алмаз“ običnom antenom–reflektorom proizvedenom u moskovskom konstruktorskom birou Instituta za energetiku (ОКБ „МЭИ“). Prema navodima Instituta, uređaj raspona 6 metara imaće veću efektivnu porvršinu i domet vidnog polja do 500 km. Antena će posedovati mehaničke uređaje za rotaciju, što će omogućavati pravljenje radarske slike sa obe strane putanje leta satelita.
Šematski prikaz snimanja tla iz kosmosa. Računa se da je glavni parametar širina zahvata (eng. swath width) površine Zemlje duž putanje satelita.
Prema dogovoru sa Ruskim kosmičkim snagama, НПО „Маш“ je 1993. godine pristupio proučavanjurada malih satelita (u Rusiji poznatih kao „малый космический апараты“, MKA) koji bi mogli da nose sofistikovane radare. Već sledeće godine, Ministarstvo odbrane je naredilo rad na idejnom rešenju za satelite tipa „Кондор“. Pošto kao i u Americi poslovi sa vojskom znače sigurne pare, na konkursu je učestvovalo još pet velikih kompanija kosmičke industrije zemlje, uključujući i НПО Лавочкин, ЦСКБ „Прогресс“, РKK „Энергия“, KБ „Арсенал“ i KБ „Салют“. Tokom proleća 1996, Ruske kosmičke snage (BKC) su objavile tzv. tender za projekat. Nakon pažljivog pregleda svih šest pristiglih predloga, jednoglasno je odlučeno da je НПО „Маш“ pobednik, te je odmah predložen razvoj optičke verzije (ОЗА) „Кондор“ satelita, paralelnosа radarskomverzijom (РСА). 8. jula 1997. godine Ruske kosmičke snage su i zvanično potpisale ugovor o tome.
Tokom dalje razrade, НПО „Маш“ je drastično izmenio originalni projekat i, koristeći uglavnom sopstvena sredstva, tokom 1998. predstavio potpuno novu letilicu. Nažalost, ekonomska kriza tokom devedesetih nije mimoišla ni vojsku, te projekat nije mogao da bude finansijski ispraćen do kraja. НПО „Маш“ je bio prinuđen da se okrene privatnim finansijerima, pa su oni čak pokušali da se nagode sa Kinezima i pomognu im u razvoji njihovih radarskih satelita.
Sateliti „Кондор Э“
Tokom 2001. godine, projekat je prerastao u poslovni plan poznat pod imenom „Pragmatični Kosmos“ (rus. Прагматичный космос), čija namera je bila da oživi kompanijine postojeće sisteme za daljinska osmatranja iz kosmosa. Projekat je predviđao razvoj male satelitske platforme nazvane „Кондор Э“, gde „Э“, odn. „E“ znači „eksport“, dajući do znanja da će originalna verzija ostati u funkciji ruske armije.
Sateliti i njihovi podaci biće ponuđeni kako stranim tako i ruskim korisnicima. Sa težinom od oko 1.100 kg, obe verzije satelita moćiće da budu nošene u orbitu lakom raketom „Стрела“, zapravo prepravljenim balističkim projektilom УР-100УТТХ (8К84УТТХ). Nе slučajno, svi projektili serije „УР-100“ proizvođeni takođe su u Čelomejevljevom konstruktorskom birou. Planirano je da „Стреле“ budu lansirane iz nadzemnog silosa № 59 na poligonu 175 na zapadnoj strani bajkonurskog kosmodroma.
Probno lansiranje „Стрелe“ izvršeno je 5. decembra 2003, kada je uspešno poletela maketa „Кондора“ teška 978 kg. Ipak, razvoj same letilice protegao se na još jednu deceniju, a protekao je uglavnom u potrazi za komercijalnim korisnicima i državnom podrškom. Tokom sledećih godina usledila su brojna finansijska obećanja i odlaganja lansiranja. 2006. je izgledalo kao da će prvi satelit konačno poleteti, ali u maju 2007. misija je pomerena u 2008. – i sve je krenulo iz početka.
U aprilu 2006. godine, tokom posete ruskog premijera Mihajla Fradkova Brazilu i Argentini, pomenuto je da bi „eksport“ satelita „Кондор Э“ mogao da bude tema pregovora na najvišem vrhu. 2009. НПО „Маш“ je objavio da je kompanija započela radove na radarskim satelitima „Кондор Э“ prema komercijalnom ugovoru sklopljenom sa „neimenovanom stranom zemljom“. 2010. moskovska kompanija je obelodanila da su tri kopije letilica 14Ф133 („Кондор“) rednih brojeva 0100, 0004 i 0001 već u procesu proizvodnje.
U međuvremenu, НПО „Маш“ nastavlja da reklamira svoj projekat u Latinskoj Americi, Jugoistočnoj Aziji i Bliskom Istoku. Na međunarodnom vojnom sajmu IDEX 2011 (International Defence Exhibition and Conference) održanom u Abu Dabiju, kompanija je izjavila da je promocija njihovog sistema „Кондор Э“ u toku i da nije završena.
Ruski satelit „Koндор Э“. Reklamiraju ga kao uređaj za monitoring Zemljine površine i okeana, ekologiju i efikasnije upravljanje prirodnim resursima.
Dug put do rampe
U septembru 2011. Rusi su objavili da će lansiranje „Кондора“ biti obavljeno u januaru 2012. Međutim, dopremanje satelita na kosmodrom je kasnilo, pa je kao dan–D određen 29. novembar. Ponovo od svega toga nije bilo ništa, već je čitava misija pomerena za 2013. godinu. 27. decembra 2012, u govoru kojim je brojnom personalu НПО „Маша“poželeo srećnu Novu godinu, direktor kompanije, Aleksandar Leonov, je izjavio da je projekat „Кондорa“ konačno ušao u finalnu fazu, da je započet razvoj novog kosmičkog sistema, kao i da su radovi na francusko–ruskom eksperimentalnom satelitu „Baumanets-2“ nastavljaju.
U intervjuu za lokalne novine u oktobru 2012 bivši direktor НПО „Маша“Gerbert Jefremov je nagovestio da će vojna verzija „Кондора“ najverovatnije nositi imaging radar[3].
Na 11. sajmu odbrane IDEX 2013 održanom u februaru, НПО „Маш“ je najavio da ove godine kompanija očekuje ne jedno već dva lansiranja satelita tipa „Кондор“ – jedno za rusko Ministarstvo odbrane, a drugo za stranog partnera. Uspešno lansiranje vojnog satelita treba da nagovesti lansiranje i civilne verzije. Tada se kao datum za prvo lansiranje pominjao 29. mart 2013.
Ali tokom priprema za lansiranje, pirotehnički uređaji zaduženi za oslobađanje obloge oko samog satelita u orbiti greškom su se aktivirali i izazvali oštećenja brojnih komponenti. Sâm satelit je ostao nedirnut, ali je sâmo lansiranje došlo u pitanje jer sertifikat za lansiranje rakete važi samo do 30. juna 2013. Misija je ubrzana, a satelit je krajem maja poslat u Bajkonur. Svi kažu i nagoveštavaju da će lansiranje biti izvedeno 27–og ovog meseca. Raketa „Стрела“ je već spremna. Srećan put Kondore!
Radarska antena novih satelita proizvedena u ОКБ МЭИ.
Levo: kineski satelit HJ–1C lansiran krajem 2012. nosio je radar koji je projektovan uz pomoć ruskih inženjera koji su radili na „Кондору“. Pretpostavlja se da će ruska verzija biti slična po veličini i performansama. Desno: pogled na teretni prostor rakete „Стрела“ u kome se vidi maketa optičkog satelita „Кондор“.
Sistem za orijentaciju solarnih baretija na „Кондору“. Oni će moći da se okreću nezavisno jedan od drugog, u zavisnosti od položaja Sunca u odnosu na osu letilice i signala o položaju panela baterija koje ća slati sistem orijantacije.
Reference:
1. Prvi uređaji „Меч“ su bili montirani na bespilotne stanice „Алмаз“. Proizvodio ih je zavod НПО „Вега“.
2. Ova kompanija je pored RKK „Energija“ jedina u Rusiji koja je u stanju da proizvodi sve što treba kosmičkoj industriji: rakete–nosače, satelite, putničke i transportne brodove, orbitne stanice i njihove module, kao i puni program za armiju. Kompanija je osnovana još 1944.
3. Ovi radari rade isto kao fleš–kamere, koje proizvode svetlo da bi osvetlili predmete, samo što ovi proizvode radio–talase dužine 1cm do 1 m (300 MHz–30 GHz). Umesto sočiva i filma kakve koriste kamere, radari koriste antene i digitalne računarske trake radi snimanja slika. Na tim slikama se vidi jedino svetlost koja se odbila nazad ka radarskoj anteni. NASA je zappočela takva snimanja 1979. sa satelitom SEASAT.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
