Pre 2 meseca ESA je objavila da njihova međuplanetna misija JUICE nositi 11 naučnih instrumenata za proučavanje gasovitog džina i njegovih tajanstvenih meseci.
Misija „JUpiter ICy Moon Explorer“ (JUICE) će istraživati Jupiter i njegove mesece Callisto, Ganymede i Europu. Za te mesece se opravdano sumnja da ispod površina kriju velike okeane tečne vode te predstavljaju potencijalno nastanjive svetove.
Evropski kosmički naučni program za period od 2015. do 2025. naziva se „Cosmic Vision”. Prošle godine agencija je objavila da će taj program započeti serijom malih naučnih misija tzv. „S-klase”. Prvonagrađeni predlozi[1] za te misije dobiće stimulaciju od nekih 50 miliona evra i biće spremni za lansiranje do 2017. Postoji i klasa srednje velikih misija („M–misije“): kandidati su „Solar Orbiter“ („SolO“), predviđen za lansiranje 2017, i teleskop „Euclid,“, predviđen za 2019. godinu. JUICE će da bude za sada jedini projekat iz najskuplje klase „L“, large. ESA se nada da predračunska cena neće preći 900 miliona evra. Možda će NASA pomoći, ali to ima svoju cenu koju Evropa nije spremna lako da plati.
U finalu konkursa za prvo mesto u ovoj klasi učestvovala je gravitaciona opservatorija NGO i rendgenska opservatorija ATHENA, ali – pobelio je JUICE.
Prema predviđanjima menadžera agencije, JUICE će biti lansiran 2022. raketom „Ariane 5“ i do Jupiterovog sistema će letedi do 2030. godine. U toku sledeće 3 godine treba da uđe u orbitu oko Ganimeda, a nakon toga će uslediti serija manevara oko planete i ostalih satelita. Među instrumentima će se nalaziti kamere, spektrometri i radari, pa će podataka i slika biti u izobilju – stigaće skoro 1,5 BG podataka dnevno. Ko doživi te godine ...
Primarni cilj misije je da se istraži najveća planeta Sunčevog sistema i tri njena najveća meseca. Za njih se veruje da ispod ledene kore kriju okeane, a JUICE bi mapirao njihove površine i pokušao da prodre ispod nje i potraži uslove za potencijalni život u njima.
ESA je krajem februara ove godine odabrala 11 instrumenti koji će uzeti učešće u misiji. Među njima će biti nekoliko kamera i spektrometara, laserski visinomer i radar za prodiranje kroz led. Misija će sadržavati i magnetometar, merače plazme i naelektrisanih čestica, kao i opremu za radio–nauku.
U razvoju naučnih uređaja učestvovaće timovi iz 15 evropskih zemalja, Amerike i Japana, koje će participirati i u troškovima.
„Odabir instrumenata za JUICE je velika šansa za Esinu ključnu misiju ka spoljnjem solarnom sistemu, u kojoj ćemo dobiti jedinstvenu šansu da dokažemo vrhunsku tehnološku i naučnu ulogu Evrope,“ izjavio je Gimenez Canete, Esin direktor za naučna i robotska istraživanja.
„Grupa uređaja je predviđena da obavi sve postavljene naučne ciljeve, od merenja na licu mesta Jupiterovog snažnog magnetnog polja i plazme do daljinskih osmatranja površine i unutrašnjosti tri zaleđena meseca,“ dodao je Luigi Colangeli, koordinator Esinih misija u solarnom sistemu.
Letilica će izvesti 25 letova („gravitacionih asistencija“) oko Kalista, objekta sa najviše kratera u Sunčevom sistemu, kao i dva iznad Europe, kada će biti izvršena prava merenja u pokušaju da se odredi debljina njegove ledene kore. Zbog velikog broja manevara i „skakanja“ sa jednog sveta na drugi, letilica će nositi preko 3 tone hemijskog goriva za menjanje putanje.
JUICE će završiti misiju u Genimedovoj orbiti, gde se očekuje da će proučiti mesečevu ledenu koru i negovu unutrašnju strukturu, uključujući i podzemni okean.
Kao najveći mesec u solarnom sistemu, Ganimed je jedini za koji znamo da stvara sopstveno magnetno polje, pa će JUICE moći da detaljnije prouči njegovu jedinstvenu magnetnu i plazmenu interakciju sa Jupiterovom magnetosferom.
„Jupiter i njegovi zaleđeni sateliti čine neku vrstu mini–solarnog sistema, i ponudiće evropskim naučnicima i njihovim međunarodnim partnerima šansu da nauče nešto više o formiranju potencijalno nastanjivih svetova oko drugih zvezda,“ kaže Dmitrij Titov, Esin naučnik u JUICE misiji.
Let sonde JUICE do Jupitera bi trajao 7,8 godina, a u sistemu bi ostao oko 3,5 godine. Solarni paneli će imati 60–75 m2.
Agencija je preko Interneta dobila preko 70 predloga (!), ali se odlučila za „CHEOPS”, misiju za potragu za egzoplanetama.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
