NASA je ponovo morala da plati ruskoj agenciji Роскосмос za svoje astromaute koji će putovati u kosmos. Agencija je izdvojila \(424 miliona za kupovinu 6 sedišta na brodovima „Союз“ od 2016. do juna 2017, što znači da će svaka karta koštati \)70,7 miliona. Nije loše ... za Ruse, raume se, jer su još jednom podigli cenu. Prema prethodnom ugovoru između Роскосмоса i Nase za prevoz astronauta između 2015. i 2016. svako sedište je koštalo oko \(63 miliona. I, kao što se vidi na grafiku, Роскосмос neprestano povećava cene letova na „Союзу“. Prednost kosmičkogmonopola.
Cena sedišta u „Союзу“ u milionima dolara.
Mnogi se pitaju zašto je NASA odlučila daplati Роскосмосу unapred. Objašnjenje je prosto: kompaniji РКК „Энергия“ je potrebno oko tri godine da sastave „Союзе“, te NASA treba na vreme da rezerviše svoja mesta ako hoće da njene posade polete 2016. godine. Pošto od povlačenja spejs šatolova iz upotrebe 2011. godine SAD nemaju sopstvenu kosmičku letilicu za prevoz ljudi, primorani su da plaćaju Rusima za pristup na Međunarodnu orbitnu stanicu. Ustvari, NASA konstantno plaća Роскосмосуjoš od početka ISS programa, jer su njihovi brodovi jedini kadri da ostanu prikačeni uz stanicu šest meseci, služeći tako istovremeno i kao spasilački brodovi.
Kao i svaki put kada se najavi nova Nasina uplata Rusima[1], sa druge strane Atlantskog okeana se čuje glasno nezadovoljstvo. U SAD ima mnogo njih koji misle da Obamina administracija tako troši sredstva neophodna programu CCP (Commercial Crew Program) za razvoj privatnih brodova za prevoz ljudi. SpaceX–ov „Dragon“, „Boeingov“ CST-100 i „Sierra Nevadin“ „Dream Chaser“ su glavni kandidati da postanu sledeći američki putnički transporteri, a da nisu Nasini. Prema njihovom mišljenju, vlada namerno odlaže razvoj CCP da bi omogućila brodu „Orion“ – Nasinom proizvodu – i njegovoj raketi SLS da budu dovršeni do 2017. godine. Drugim rečima, NASA ne želi da privatna inicijativa preuzme vodeću ulogu u odnosu na njihov sopstveni projekat „Orion“.
„Союз“ je sve skuplji.
Da li oni imaju pravo ili ne teško je pouzdano reći, ali moramo imati na umu da je sama NASA kriva što se uvalila u ovaj haos. Ili bolje rečeno, krivac je Obamina administracija. On lično je doneo odluku da se 2010. povuku šatlovi – na kraju su kašnjenja sa lansiranjima dovella do toga da budu povučeni 2011. – bez spremne zamene, odnosno, bez zamene makar na horizontu (za poređenje, dok se poslednji „Apollo“ spremao za lansiranje, šatlovi su već počinjali da se grade). Da, prethodna uprava je bila ta koja je odlučila da se šatolovi povuku 2010, ali to je učinjeno zato što se predpostavljalo da će šatlovi napraviti mesto za brod „Orion“ i raketu „Ares“ programa „Constellation“, koje je Obama stornirao 2010. godine. Sadašnja administracija je mogla da odluči da produži šatlov život za još nekoliko godina i na taj način smanji jaz bez letova sa posadom, ali nije. Takođe su mogli da odaberu da ne otkazuju „Orion“ – koga je Kongres vaskrsnuo prošle godine – i raketu „Ares I“, ali nisu. Ili su mogli da narede da se brod „Orion“ redizajnira za lansiranja postojećim raketama „Atlas V“ ili „Delta IVH“, ali nisu ni to.
Naravno, nije sva krivica na Obami. Kongres je nastojao da poveže sudbinu „Oriona“ sa teškom raketom SLS, projektom koji ima velike šanse da tokom sledećih godina bude otkazan. Pored toga, ne treba zaboraviti da je planirano da se životni vek ISS završi 2020, ali je očigledno da će biti proužen. Povlačenje ISS (pričalo se i o prodaji Kini) ostavio bi privatnu inicijativu bez jasnog odredišta ka kome bi usmeravali svoje letilica, kao i bez njihovog omiljenog klijenta (tj. Nase).
Vizija u kojoj „Boeingov“ CST–100 pristaje uz ISS.
U početku je najavljivano da će privatni sektor imati spremnu privatnu letilicu do 2015. godine, ali sada NASA ne očekuje da bi to moglo da se dogodi pre 2017. Da budem precizniji, američka agencija očekuje da prva komercijalna misija sa ljudskom posadom na ISS, nazvana USCV–1, bude lansirana 30. novembra 2017. godine. Naravno, „SpaceX“ ili „Boeing“ mogu lansirati svoje brodove pre tog datuma ali na sopstvenu odgovornost. „SpaceX“ je najavio da bi njihov „Dragon“ mogao poneti prvog astronauta do 2015. godine.
Ukratko, nečuveni haos koji je nastao moraće da se rešava na pravi način, ili bi to mogao da znači kraj Nasinih letova u kosmos sa ljudskom posadom.
Prošli ugovor za letove i treninge astronauta NASA je platila \)62,7 miliona.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
