Astronautika: misije

Poslednje što sam pisao odnosilo se na raketu „Протон" staru pola veka. Zato sam sada potražio nešto taze. Najsvežije lansiranje izvršeno je pre neki dan – reč je o „Ariane 5". Baš će biti zgodno uporediti dve rakete, dve tehnologije, dva pristupa, dve filozofije.

Prošle nedelje, 7. februara u 22:36 po našem vremenu, kompanija Arianespace je lansirala prvu raketu „Ariane 5 ECA“ (L568) u 2013. godini. Misija nosi službeni naziv ELA3 a pokrenuta je sa lansirne rampe VA212 kosmičkog centra Kuru u Francuskoj Gijani. U kosmos su odnešena dva satelita: „Amazonas 3“ i „Azerspace/Africasat–1a“. Bilo je to 68. lansiranje rakete „Ariane 5“. Poslednje neuspelo bilo je još 2002. godine, što znači da je ovo 54. uspešno lansiranje u nizu.

1

Lansiranje misije VA212 (Arianespace).

 

„Amazonas 3“

Amazonas 3“ je geostacionarni komunikacioni satelit težine 6265 kg, proizveden u pogonima „Space Systems/Loral“ za špansku kompaniju HISPASAT i njenog brazilskog partnera HISPAMAR korišćenjem oprobale platforme („busa“) SS-1300. Njegove dimenzije su 8,1 × 2,9 × 2,6 metara, sa solarnim panelima širine 26 metara. Satelit je opremljen sa 19 simultanih C–band predajnika i 33 Ku–band predajnika. Opremljen je motorom na hipergolično gorivo (N2O4/MMH) sposobnim da razvije potisak od 445 N. Nalaziće se na 61° zapadne dužine, odakle će pokrivati Ameriku, Evropu i Severnu Afriku. Njegovi solarni paneli će stvarati najmanje 14 kW struje, a očekuje se da mu operativni vek biti 15 godina.

 

2 3

Satelit „Amazon 3“ (Arianespace).

 

„Azerspace/Africasat-1a“

Satelit „Azerspace/Africasat-1a“ je komunikacioni satelit proizveden u američkoj kompaniji „Orbital Sciences Corp. za vladu Azerbejdžana. Ima težinu 3275 kg i napravljen je prema platformi „Star-2.4E“. Dimenzije su 5,6 × 2,5 × 2,2 metara a radni vek 14 godina. Opremljen je sa 24 C–band (3740 MHz i 5965 MHz) predajnika i 12 Ku–band (11,2 GHz i 14,0 GHz) simultanih predajnika. Biće postavljen na poziciju 46° istočno. Satelit ima motor potiska 454 N. Njegove galijum–arsenidni solarni paneli puniće 2 litijum–jonska akumulatora kapaciteta 4840 Wh.

 

4 5

Satelit „Azerspace“. Azerbejdžan je postao 11. zemlja koja ima satelit u kosmosu. (Arianespace).

 

„Ariane 5 ESA“

Raketa–nosač „Ariane 5 ECA“ (Cryotechnique Evolution type A) je 2,5-stepena raketa sposobna da na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) odnese dva satelita ukupne težine 9,6 tona, ili jedan satelit maksimalne težine 10,5 tona. Na startu, raketa je bila težka 775 tona. Prvi stepen je kriogenički, napravljen je od aluminijumske legure, i ima dimenzija 5,4 × 28 m. Taj stepen se naziva EPC (Etage Principal Cryotechnique, odn. kriogeni prvi stepen) ili H175, i ima „suvu“ težinu od 14.700 kg. U njemu se nalazi 175 t tečnog vodonika i kiseonika, od čega je 25 tona vodonika. Prvi stepen je opremljen jednim motorom „Vulcain 2 potiska 960–1360 kN (95–116 tona) i specifičnog impulsa 310–432 sekunde. „Vulcain 2“ radi 538 sekundi a proizvodi ga kompanija Snecma Moteurs iz Kurkurnea.

6

Prvi stepen EPC VA212. (EADS Astrium).

Uz prvi stepen su prikačena i dva bustera na čvrsto gorivo, EAP (Acceleration d'Etage à Poudre) ili P240, dimenzija 3,05 × 31,6 m, i potiska i specifičnog impulsa 7080 kN odn. 274,5 sekundi svaki. Njihova konstrukcija je čelična, punjeni su sa 240 tona čvrstog goriva i rade 134 sekunde. Gorivo ima 3 komponente: amonijak-perhlorat (oksidator), aluminijumski prah (reduktor) i polibutadin (katalizator). Iako su zidovi bustera debeli samo 8 mm, oni mogu da izdrže pritisak od 64 bara. Neke tehničke elemente ovih bustera koriste i francuske podmorničke balističke rakete M51 SLBM. Zanimljivo je da je 2000. godine jedan buster nekako doplivao do obala Južnog Teksasa, gde je pokupljen a njegova obloga reciklirana.

7

8

Presek EAP. Na slici pored prikazano je čvrsto gorivo (zeleno). Francuzi ne koriste te segmente ponovo, tako da posle pada u okean oni tonu na dno. Par puta su ih ipak opremili padobranima i sačuvali za analizu. Poslednji put to je urađeno 2003. (EADS Astrium).

 

Drugi stepen rakete–nosača „Ariane- 5 ECA“ takođe je kriogen i naziva se ESC-A (Etage Supérieur Cryogenic, odn. kriogni gornji stepen). Njegove dimenzije su 5,4 4,71 m, a „suva“ težina 4540 kg. Koristi „Snecmin“ motor http://www.snecma.com/spip.php%3Farticle13%26lang%3Dfr&usg=ALkJrhiJcM5tAOl0y7sS2vUwlethrJIFAw">HM7B snage 67 kN i spec. inpulsa 446 sekundi. Motor je sposoban da se uključi i isključi više puta i ukupno može da radi 945 sekundi (16 minuta). U rezervoarina ima 14,9 t tečnog vodonika i kiseonika. Kriogeni stepen koristi kontrolni sistem SCAR za kontrolu žiroskopa za kontrolu položaja tokom oslobađanja satelita u GTO orbitu.

9

Stepen ESC–A (EADS Astrium).

Vrh rakete je bio dimenzija 17 × 5,4 metra, i proizveden je u kompaniji „RUAG Aerospace“. Sateliti su bili smešteni unutar vrha uz pomoć specijalnog distancera nazvanog SYLDA (SYstème de Lancement Double Ariane, proizvedenog u „Astriumu“), koji je omogućio lansiranje dva satelita u jednoj misiji.

10

SYLDA (SYstème de Lancement Double Ariane)

 

11

Raketa „Ariane 5 ECA“. Raketa je visoka 52 metra (Arianespace).

 

12

Mesto lansiranja teške rakete „Ariane 5 ECA“ na obalama Francuske Gijane.

 

13

Detalj lansirnog kompleksa ELA (dole), sa BAF (montažna hala) i lansirnim kontrolnim centrom (CDL–3).

 

14

Proizvođači rakete. Obrati pažnju koliko zemalja Evrope je uključeno u to.

 

Faze prilikom lansiranja misije VA212:

 

15

 

16

17

 18

19

Faze lansiranja (EADS).

20 

21

22

Stepen EPC (Arianespace).

23 

 24

Drugi stepen.

 25

 26

 

27 

 28

 29

Dolazak satelita na kosmodrom Kuru.

 30

Dopremanje vrha rakete sa satelitima pred integraciju sa raketom.

31 

Pripreme pred lansiranje su pri kraju. Do lansiranja ima manje od pola dana.

32 

 33

Lansiranje! (Arianespace).

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 4 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 7 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 19 sati ranije

Foto...