Konstrukcija lansirne platforme u Virdžiniji za raketu „Antares“ znatno je napredovala nakon meseci zastoja izazvanih problemima sa sistemima za punjenje goriva i presurizaciju. To je dobra vest za „Orbital Sciences Corp.“, kompaniju koja je konstruisala raketu i zbog toga na Nasinim jaslama.
Ovako će da izgleda lansiranje „Antaresa“ sa ostrva Wallops u Virdžiniji. Na tom nekad privatnom ostrvu od samo 16 km2 nalazi se jedno od najstarijih mesta za lansiranje raketa (1945.). Do sada je odavde lansirano preko 16.000 raketa.
Prvi let rakete „Antares“, tokom razvoja nazivane i „Taurus II“, konstruisane prvenstveno radi nošenja tereta na Međunarodnu orbitnu stanicu, planirano je za avgust. Druga misija je već zakazana za oktobar ili novembar, kada treba da ponese „Orbitalov” transportni brod bez posade, „Cygnus”, na probni let do orbitne stanice.
„Srećan sam da mogu da objavim da je konstrukcija lansirne rampe na ostrvu Wallops praktično kompletirana, ne računajući još nekoliko sitnih popravki koji ćemo završiti do kraja ovog meseca,” izjavio je David Thompson, izvršni direktor privatne kompanije „Orbital Sciences Corp.”, specijalizovane za slanje satelita u orbitu i proizvodnju raketa. „Sigurnosni i funkcionalni testovi vezani za rad sa gorivom, kao i sistemi za skladištenje, sada su u proceduri i očekujem da će biti dovršeni tokom sledećih pet ili šest nedelja.“
Locirana na istočnoj obali Virdžinije, lansirna rampa je prvi raketni kompleks na tečno gorivo na Wallops ostrvu i jedna od šačice potpuno novih rampi na tečno gorivo sagrađenih u Sjedinjenim Državama još od šezdesetih godina prošlog veka.
Problemi na rampi pojavili su se ove godine, i bili su vezani za sisteme za presurizaciju tečnog goriva, što je nateralo inženjere na dodatne zavarivačke poslove i čišćenje rezervoara za skladištenje i presurizaciju tečnih komponenti goriva.
U lansirni kompleks ulaze sistemi za RP-1 (raketni kerozin), tečni kiseonik (–183°C), tečni azot (–196°C), kao i gasoviti azot i helijum.
Čitavo postrojenje je vlasništvo državne agencije „Virginia Commercial Space Flight Authority“, osnovane 1995. godine. Sama lansirna rampa svojina je Nase.
Nešto kasnije (2003.) vlade Virdžinije i Merilenda su se udružile i na zemljištu iznajmljenom od Nase stvorile Srenjeatlansku regionalnu kosmičku luku (MARS) sa željom da privuku lansirni biznis na Wallops ostrvo. Danas na ostrvu postoje dve aktivne rampe za lansiranje raketa.
Prvi stepen rakete „Antares” dovršen je samo nekoliko dana pred konačne provere i mehaničko i električno testiranje na lansirnoj platformi koji se očekuju do kraja sledeće nedelje.
 |
Drugi stepen na čvrsto gorivo proizveden u „Alliant Techsystems Inc.” (ATK). Većina komponenti za prvo testiranje rakete stigla je iz hale za horizontalnu montažu koja se nalazi na par kilometara od lansirne rampe. |
 |
Prvi stepen, konstruisan u kompaniji „Южмаш” u Ukrajini, baziran je na raketi „Зенит”. Dva kerozinska motora AJ26 pokretaće prvi stepen „Antaresa”. Stepen na slici će biti iskorišćen u drugoj misiji koja treba da odnese letilicu „Cygnus“ ka ISS. |
 |
Motor AJ26 predstavlja modifikaciju sovjetskih motora NK-33, koji su bili planirani za raketu „N-1” iz neuspelog lunarnog programa. Posle raspada SSSR-a Amerikanci su za milion dolara po komadu kupili 150 ovih motora. Svi se slažu da su to najbolji motori na tečno gorivo ikad napravljeni. |
Ukrajinski prvi stepen „Antaresa” na rampi 0A na Wallops ostrvu čeka probna ispitivanja.
Prema rečima Thompsona izgovorenim na skupu investitora u petak, svi radovi na podizanju prvog stepena „Antaresa” na lansirnu platformu teku bez zastoja i glatko.
„Juče [u subotu] prvi stepen ‘Antaresa’ i motor su započeli 10-dnevni transport do lansirnog kompleksa i nazad,” izjavio je Thompson. „Tokom tog vremena biće sprovedeno testiranje mehaničkih i električnih veza između rakete i rampe, kao i provera hidrauličkog sistema koji na rampi rotira letilicu iz horizontalnog u vertikalni položaj.”
Prvi stepen „Antaresa“ prvi put stiže do rampe početkom ovog meseca.
Thompson podseća da treba učiniti još četiri velika koraka pre nego što lansirni kompleks, označen sa 0A, bude spreman za vrelu probu[1] „Antaresovih“ motora i probno lansiranje. Inače, rampa 0A je bivše mesto lansiranja rakete „Constoga I“ 1982. godine, kada je ta raketa ponela maketu korisnog tereta (40 galona vode) na visinu od 313 km i tako postala prva privatno finansirana raketa koja je dospela u kosmos.
Prema izjavama Thompsona, konačni pregled konstrukcione dokumentacije koji će obaviti NASA i „Orbital“ trebalo bi da bude završen u sledeće dve nedelje, a onda bi se početkom maja započelo sa kriogenim pumpanjem tečnog azota i operacijom punjenja gorivom u spremišta.
Pumpanje tečnog kiseonika u spremišta završilo bi se do kraja maja. Provera performansi tečnog kiseonika i kerozinskog goriva i konačna provera svih sistema trebalo bi da bude završena u prvoj polovini juna, smatra Thompson.
„Ako tome dodamo još dve nedelje za slučaj nekih nepredviđenih problema, očekujemo da ćemo biti na rampi do sredine juna,“ obećava Thompson. „Pre toga, prva ’Antares’ raketa koja je već bila ove nedelje na rampi, vratiće se na rampu radi provere hladnog punjenja gorivom i jedan vreli test stepena, koji je planiran za početak juna.“
Prvi stepen rakete „Antares“, proizveden u Ukrajini i pokretan sa dva ruska motora modifikovana u „Aerojetu” (jedinoj kompaniji u Americi koja za Nasu i vojsku prizvodi motore i na tečno i na čvrsto gorivo), nosi u sebi tečni kiseonik i kerozin kao gorivo. Drugi stepen „Antaresa”, „Castor 30”, koristiće čvrsto gorivo.
Zvaničnici potsećaju da će se na vrelom testiranju u julu na rampi naći samo prvi stepen „Antaresa“. Dva raketna motora AJ26, potiska po 1.503 kN (153 tone), radiće samo 30 sekundi da bi se proverilo funkcionisanje raketnih i zemaljskih sistema.
Drugi „Antaresov“ prvi stepen već se nalazi u procesu finalizacije u „Orbitalovoj“ montažnoj hali koja se nalazi na milju udaljenosti od postrojenja za lansiranje. On je već namenjen prvom probnom letu rakete.
Ako svi testovi budu prošlo kako se očekuje, prvi delo–let da svemirskoj stanici očekuje se krajem godine.
Prvi stepen „Antaresa“ čeka na električne testove na rampi
koji treba da se obave tokom aprila.
„’Orbital’ sada na ostrvu Wallops ima četiri ’Antaresa’ i četiri glavna motora spremna za let, plus nekoliko dodatnih motora zbog očekivanih testova u maju i junu,“ kaže Thompson.
Prva dva servisna modula za teretni brod „Cygnus“ završila su većinu testiranja u Dullesu, u Vajomingu. Prema informacijama „Orbital Sciencesa“, još tri „Cygnus“ servisna modula nalaze se u finalnoj fazi montaže.
„Za sada izgleda kao da će raketa i svemirski brod biti spremni za važne zadatke koji ih očekuju do kraja godine, kao i dodatna lansiranja 2013,“ smatra Thompson.
NASA je potpisala ugovore za najmanje 10 lansiranja raketa „Antares“ do 2016. godine.
„Orbital Sciences Corp.“ je jedna od dve kompanije koje od 2008. imaju ugovor sa Nasinim komercijalnim Servisom za snabdevanje (CRS). „Orbital” je dobio \(1,9 milijardi za obavezu da izvede osam snabdevačkih misija na ISS.
Kompanija „SpaceX” i njihova raketa „Falcon 9“ sa kapsulom „Dragon“ dobili su za 12 letova \)1,6 milijardi. Njihov teretnjak „Dragon C1“ već je obavio uspešan probni let 8. devembra 2010. godine.
„Orbital“ će izvesti probno lansiranje „Antaresa“ i demonstracioni let „Cygnusa“ ka svemirskoj stanici u okviru Nasinog programa Commercial Orbital Transportation Services, ili COTS, koji za cilj ima da koordiniše slanje posade i ljudi na ISS uz pomoć kapitala privatnih kompanija uz pomoć vladimih para.
NASA plaća „Orbital“ prema ispunjenju zadatih planova. Do sada je „Orbital Sciences“ ispunio 24 od 29 zadataka koje je postavio COTS, tako da su dobili ukupno \(266,5 miliona od \)288 miliona koliko ima sleduje po ugovoru.
 „Antares“ će biti dvostepena raketa dizajnirana da u LEO orbitu iznese oko 7 tona korisnog tereta. Kao što smo videli, probni let se očekuje u avgustu 2012. godine.Prema Nasinim planovima, „Antares“ će da nosi snabdevački brod „Cygnus“ („Labud“) koji će da posećuje ISS, i tako rastereti Amerikance od obaveza prema Rusima i njihovim teretnjacima „Прогресс“.
Prvobitni stimulans NASA COTS je iznosio \(171 milion, na šta je „Orbital“ dodao još svojih \)150 miliona. To su podelili tako da je na buster otišlo \(130 miliona a na brod \)20 miliona.
Ruski motori NK–33 prvog stepena će koristiti kerozin i tečni kiseonik. Sam stepen su proizveli Ukrajinci, a u njega spadaju rezervoari, tankovi za presurizaciju, ventili, senzori, cevi i kablovi, kao i celokupni hardver. Kao i raketa „Зенит“, „Antares“ će imati prečnik od 3,90 m.
Drugi stepen, „Castor 30“, koristiće čvrsto gorivo, a njegov motor će stvarati maksimalni potisak od 396 kN. Radi se o prepravljenom prvom stpenu balističke nuklearne rakete LGM–118 „Peacekeeper“.
Postoje planovi i o eventualnom trećem stepenu, za koji bi verovatno bio upotrebljen ATK „Star–48BV“ na čvrsto gorivo.
Raketa „Antares“ će imati visinu od 40,5 m i težinu od oko 240 tona.
|
[1] ’Vrela proba’ znači da će se vršiti provere sistema uz rad raketnog motora, dok ’hladna proba’ podrazumeva radove bez uključivanja raketnog pogona.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
