Nemajući nameru da čeka da njena uzdanica „Ariana 5“ postane zastarela, ESA je rešila da dok se konačno ne odluči da li će da se gradi „Ariana 6“ ili ne ipak napravi novu verziju svog šampiona.
Pišući poslednji tekst o budućem evropskom projektu za novu raketu, naleteo sam na još poneku zanimljivost u vezi s tim, pa sam rešio da to podelim sa vama. Naime, ESA planira da uskoro napravi „Arianu 5 ME“ (Mid–life Evolution), čime bi do kraja ove decenije zamenili dve verzije koje su trenutno u upotrebi, „Ariane 5 ECA“ i „Ariane 5 ES“.
 |
Predlog nove verzije „Ariane 5“ sa ukrajinskim „busterima“ na tečno gorivo. Probni let se očekuje do 2016. godine. |
 |
„Ariana 5 ME“. Plavo su označeni delovi koji će biti modifikovani, a zeleno oni koji će biti preuzeti od postojećih verzija. Iz meni nepoznatog razloga, umesto standardne reči „stage“ (stepen), ovde se koristi reč „composite“. |
Prvi stepen nove „Ariane 5 ME“ trebalo bi da koristi novi „Vinci“ kriogeni motor i tako zameni postojeći motor „Vulcain“, dok bi gornji stepen i kontrolni sistemi bili potpuno novi. Sve je to lepo, ali pravе promenе moglo bi da donese nešto sasvim drugo. Ako ESA prihvati predlog ukrajinske aeronautičke kompanije „КБ Южное“ moglo bi da dođe do zamene raketnih bustera na čvrsto gorivo na raketi „Ariane 5“ (nazvane EAP: „Etage d’Accélération à Poudre“) sa dva akceleratora na tečno gorivo bazirana na raketi tipa „Зенит“[1]. Ti akceleratori (odn. busteri) bi koristili „Zenitove“ četvorokomorne motore РД-171M i sagorevali tečni kiseonik i kerozin. Međutim, ti motori, najjači ikada napravljeni na tečno gorivo (blizu 20 miliona KS), nisu ukrajinski, već se proizvode u moskovskoj kompaniji „НПО Энергомаш“. Da bi izbegli zavisnost od ruskog suseda, Ukrajinci su predložili da zamene motor РД–171M sa četiri РД–810 koji stvaraju ukupni potisak od 7.260 kN, umesto 7.900 kN РД–171M. U svakom slučaju, bilo bi to značajno poboljšanje u snazi (8,5%) ako se uporedi sa 6.700 kN koliko sada daje svaki EAP.
 |
Raketni motor РД–810. Specifični impuls ovog motora je 335 s, kao i kod РД–171M, ali je mnogo veći u poređenju sa 273 s kod EAP. |
Sa novim ukrajinskim akceleratorima „Ariana 5“ će moći da odnese do 14 tona u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO), dok sadašnje verzije mogu da podignu samo 10,5 tona (ili 9,5 t ako su u pitanju dva satelita). Takođe bi se povećala i težina rakete na lansiranju sa 777 tona na 940 tona, što bi zahtevalo temeljno preuređenje zemaljskog lansirnog centra u Kuruu. Svakako da ovaj predlog nije lišen izvesne političke pozadine, ali i pored toga nije apsolutno neočekivan. Ne treba zaboraviti da „КБ Южное“ već uveliko sarađuje sa ESA na gornjem stepenu AVUM rakete „VEGA“, mada je naravno jedna stvar praviti gornje stepene za jednu laku raketu a sasvim drugo biti srateški partner u glavnoj evropskoj raketi.
Ukrajinski predlog za raketu „Ariana 5“ neodoljivo potseća na bivši sovjetski projekat 11K37 „Tризенит“, iako je ovaj poslednji trebalo da ima znatno veću nosivost, jer je u nisku orbitu oko Zemlje (LEO) trebalo da nosi 42 tone. Ne verujem da bi iko imao išta protiv da „Tризенит“ jednog dana postane realnost.
 |
Sovjetski projekat 11K37 „Tризенит“. Nazvana je po tri bloka tipa „A“. Centralni blok je trebalo da ima 3 motora 11Д18 na tečno gorivo. Raketa je nosila na nisku orbitu 42 t, na polarnu 35 t, a na geostacionarnu 5 t |
[1] Najsvežije nam je u sećanju po lansiranju „Fobos–grunta“ u orbitu. Sama raketa je odlično obavila svoj zadatak.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
