Kompanija “Jurokonsalt” (Euroconsult) koja se bavi istraživanjima i analizama međunarodnog tržišta, obavila je prognozu trenda raketno-kosmičkog tržišta do 2020.
Prema toj analizi, na orbitu će u ovoj deceniji biti lansirano 1145 satelita, što je za 51% više od protekle decenije. Očekuje se da će 50 država lansirati 777 satelita u okviru nacionalnih kosmičkih programa. Trećina od ovog broja satelita biće vojne namene.
Više od 80% od ukupnog broja satelita koji će biti lansirani tokom ove decenije pripadaće vodećim kosmičkim državama (SAD, Rusija, Evropska Unija, Japan, Kina i Indija). Svetski obrt na tržištu satelita, koji obuhvata njihovu izradu i lansiranje, će u tom periodu iznositi 196 milijardi dolara. Od ove sume, 30% obrta će biti ostvareno na osnovu komercijalnih projekata.
Vrlo značajna karakteristika tržišta 2011-2020. će biti da će se čak i najmoćnije kompanije, uključujući i one koje se bavi vojnim satelitima, polako transformisati u organizacije državno-privatnog partnerstva.
Kao i ranije, vrlo važno mesto na kosmičkom tržištu imaće geostacionarni sateliti sa zastupljenošću od oko 50 milijardi dolara. Očekuje se da će u ovoj deceniji na geostacionarnu orbitu (GSO) biti lansirano 200 komercijalnih telekomunikacionih satelita (TKMS).
Na tržištu TKMS i dalje će dominirati operateri “velike četvorke” – “Intelsat”, “Eutelsat”, SES i “Telesat”. Moguće je da u borbi za tržište, među njima dodje do pregrupisavanja, budući da se govori da će “Intelsat” kupiti “Telesat”.
Takođe, bilo je reči o zainteresovanosti evropskih operatera “Eutelsat” i SES za kupovinu “Telesata”, ali su oni odustali, jer smatraju da američko tržište TKMS nije više tako atraktivno kao što je to slučaj sa Azijom, Afrikom i Južnom Amerikom. Kontrola tržišta TKMS je jedna od tri oblasti u kojima kompanije vode neprekidno borbu za primat.
Druga oblast je proizvodnja TKMS, gde su donedavno, kao i na tržištu kontrole GSO, dominirale kompanije iz SAD (“Boing”, “Lokid-Martin”, SSL i OSC) i Evrope (“Astrium” i TAS). Međutim, sada se na tržištu proizvodnje TKMS pojavljuju novi igrači ostalih kosmičkih država. Ranije, oni su proizvodili TKMS samo sa nacionalne potrebe, ali je već evidentno da se oni kako cenom, tako i kvalitetom usluga lagano probijaju na svetsko tržište.
Ruski proizvodjači TKMS ISS “Rešetnjev” i RKK “Energija” koji koriste platforme “Ekspres” i “Jamal” su se već probile na tržište Izraela, Indonezije, Ukrajine i Angole, dok Kinezi platformom DFH-4 osvajaju tržišta Nigerije, Venecuele, Pakistana, Laosa I Bolivije.
Japanska kompanija “Micubiši” proizvodi satellite za Singapur, Tajvan i Tursku, dok Indija radi sa “Eutelsatom” za potrebe pojedinih evropskih država.
Takođe, treba spomenuti i Argentinu koja skupa sa evropskim kompanijama “Astrium” i TAS učestvuje u gradnji dva telekomunikaciona satelita.
Podjednako dramatična borba na tržištu TKMS se vodi i u sferi lansirnih usluga gde dominiraju “Arijanaspejs” i ILS. Dva druga operatera – “Nadzemni start” i “Morski start” još uvek igraju tek neznatnu ulogu u ovoj oblasti.
“Arijanaspejs”, koja raspolaže sa dvema raketama-nosačim (RN) – “Arijana 5” i “Sajuz-ST”, je 2011. obavila sedam lansiranja sa kosmodroma Kuruu. Za to vreme, ILS u kojoj sa 17% učestvuje ruska kompanija RKK “Energija” godišnje obavlja 11-12 lansiranja koristeći RN “Proton-M” ruske kompanije GKNPC “Hruničev” čiji će proizvodni kapaciteti u ovoj godini biti uvećani do 14 nosača.
Obnovljeni konzorcijum “Morski start”, koga posle bankrotstva iz 2010. kontroliše RKK “Energija” planira tri lansiranja ove i pet sledeće godine. Učešće ostalih lansirnih provajdora na svetskom tržištu je još uvek minimalno.
Američka kompanija “Lokid-Martin” nudi svoju RN “Atlas-5”, dok takođe američki “SpejsX” RN “Falkon-9” koja je do sada obavila samo dva lansiranja.
Borba za tržište stimuliše i modernizaciju lansera. Na primer, Francuska radi na razvoju RN “Arijana-6” čije različite varijante mogu imati nosivost od 2000 kg do 8000 kg.
Za to vreme, “Hruničev” radi na modernizociji RN “Proton-M” koja bi od 2013. trebala biti u stanju da ponese u GSO satellite mase do 6300 kg (150 kg više od sadašnje maksimalne nosivosti za GSO).
Za sada još uvek nije izvesno kakav će uticaj na svetsko trište lansera imati nove rakete “Angara-5” (“Hruničev”) i “Falkon-Hejvi” (“Teški ‘Falkon’”, kompanije “SpejsX”).
Sve u svemu, prema prognozama “Jurokonsalta” telekomunikacioni segment kosmičkog tržišta će se razvijati postojano, bez nekih većih potresa u godinama koje dolaze.
Oko Zemlje kruži 16117 kosmičkih objekata
Prema podacima depratmenta NASA-e koji prati veštačke kosmičke objekte u orbiti oko Zemlje, prema stanju od 4. januara 2012. njihov broj iznosi 16117. To je za samo 9 objekta više u odnosu na podatke od pre tri meseca.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
