Da bi konačno krenula put Sunčevog sistema – ka Mesecu i dalje, ka asteroidima, a kasnije i ka Marsu – NASA je rešila da prošle nedelje objavi planove džinovske rakete koja će u sledećoj deceniji predstavljati kičmu njihovog svemirskog programa sa ljudskom posadom.
Raketa će biti dovoljno jaka da će biti u stanju da se otrgne i gravitacionom zagrljaju Zemlje.
„Mnogo smo investirali u tehnologiju života i rada u kosmosu, i postavili binu za posetu asteroidima i Marsu,“ izjavio je na konferenciji za štampu Nasin direktor, general-major Čarls F. Bolden, junior.
Mega-raketa, radno nazvana samo „svemirski lansirni sistem“ (SLS), trebalo bi da oličava davnašnju i trajnu želju američke agencije ka visokim ciljevima i velikim snovima. Ali takođe reflektuje i kratkoročno obuzdavanje njenih ambicija izazvano smanjivanjem federalne potrošnje. Pre samo dve godine, NASA je planirala da sagradi još moćniju raketu, koja je trebalo da ponese astronaute ka Mesecu i tamo uspostavi trajnu bazu. Suočeni sa zavrtanjem (financijske) slavine, NASA će morati da uspori progres i prestane da se seća slavnih dana „Apolo“ programa iz šezdesetih godina prošlog veka.
Vilijem H. Gerštenmajer, saradnik agencije zadužen za istraživanja sa ljudskom posadom, izjavio je da NASA očekuje da će je novi napor koštati \(3 milijarde godišnje, što je najmanje \)18 milijardi u toku sledećih 6 godina[1].
to bi trebalo da bude dovoljno da se završi raketa sposobna da podigne 70 tona u orbitu; trenutno najjača raketa bez posade može da ponese samo trećinu ovog tereta. Očekuje se da bi prvi letni bespilotni test nove rakete trebalo da bude 2017. godine.
Konstruktorski, postoje mogućnosti da raketa naraste i do verzija sposobnih da ponesu na orbitu i do 130 tona. (Raketa „Saturn V“ koja je učestvovala u lunarnom programu „Apolo“, mogla je da podigne do 120 tona.)
Za razliku od prethodnog programa, „Constellation“, koji je imao tačno određen cilj – povratak na Mesec do 2020 – NASA sada tek treba da odredi destinacije ili rokove u kojima treba da upotrebi svoju novu raketu.
„Konceptualno, razgovaramo o mnogim destinacijama,“ otkriva Gerštenmajer. „Razgovaramo o jednom asteroidu do 2025. godine. Razgovaramo o Marsu kao našoj konačnoj destinaciji.“
Više detalja će se znati već tokom naredne godine. „Moćićemo da izvodimo prilično zanimljive misije obzirom na mogućnosti koje će nam stajati na raspolaganju,“ smatra Gerštenmajer.
Kongresna podrška Nacionalnoj agenciji za svemirska istraživanja pozdravila je najnoviju odluku kao najavu rešenja spora Kongresa i Bele kuće oko budućnosti agencije. U februaru 2010, Obamina administracija je najavila radikalni zaokret u svemirskom istraživanju, zaustavivši program „Constellation“ i odloživši odluku o bilo kakvoj njegovoj zameni na rok od pet godina.
Ali administracija je morala da se povuče pod pritiskom Kongresa, prvo dozvolivši nastavak radova na kapsuli za posadu programa „Constellation“ a sada i na teškoj raketi koja izgleda kao mršaviji rođak „Constellationa“.
„Ovo je dan koji smo čekali jako dugo,“ izjavila je senatorka Kej B. Hačison, teksaška republikanka. „Naravno, mogao je da dođe i malo ranije.“
Prošle godine, Kongres je predložio a Obama pretvorio u zakon, zahtev agencije za projektom rakete kakva je obelodanjena prošle nedelje. Ali NASA je propustila rokove za izjašnjavanje kako misli da sprovede novi plan.
Vidno frustrirani, senatski Komitet za trgovinu, nauku i transport, čiji je senatorka Hačison član, hitno je zahtevao od Nase dodatne informacije.
Obelodanjivanje teške rakete predstavljalo je pobedu Hačisonove i senatora Bila Nelzona, demokrate sa Floride, koji je predsednik odbora za nauku i kosmos.
Teksas je dom Nasine kontrole misija a Florida je lokacija za lansiranje Nasinih raketa. Ova dva senatora su odigrala ključnu ulogu u rađanju Nasinih planova i određivanju mnogih specifičnosti rakete koju Nasa treba da napravi, tako da su je mnogi kritičari nazvali „senatskim lansirnim sistemom“.
Ovako će da izgleda lansiranje nove američke rakete SLS predviđeno za 2017. godinu. Obrati pažnju na sliku Meseca gore levo!
Raketa će biti dvostepena, sa 2 jednomotorna bustera na čvrsto gorivo sa strane (potiska po 12,5 MN). Prečnik centralnog dela biće 8,4 m, a prvi stepen će pokretati tri šatlova glavna motora RS-25D/E na tečno gorivo.
Saopštenje o novoj raketi poteklo je iz Kapitol Hila, ne iz Nase, a na konferenciji za štampu senator Nelzon je u kratkom petominutnom obraćanju objasnio okupljenim novinarima karakteristike i mogućnosti buduće rakete.
Sa svoje strane, general Bolden je izjavio, „Ja sam administrativac a ne ekspert Nase,“ i sva dalja tehnička pitanja usmerio ka telefonskoj konferenciji za štampu koju je nešto kasnije održao Gerštenmajer.
Kritičari imaju u vidu da je NASA već jednom objavljivala ambiciozni raketni plan, ali da je on otkazan zbog naraslih troškova i prekoračenja rasporeda.
„Da, biće kresanja budžeta,“ smatra Džems Mansi, konsultant za svemirsku politiku. „Da, biće prekoračenja rokova. Da, biće problema. I da, sve će ponovo propasti“.
Program „Constellation“, pokrenut 2005. godine, koštao je preko \(10 milijardi i imao samo jedan let protitipa rakete pre nego što je otkazan.
Džon Grunsfeld, bivši astronaut koji je u nekoliko navrata letio šatlom radi reparacija Hablovog teleskopa a danas je zamenik direktora Naučnog instituta za svemirske teleskope, smatra, „Jedina dobra stvar u vezi Nasine inicijative je to što su prilegli na nešto, i što će biti sačuvana radna mesta. To takođe znači da ćemo za dve godine ponovo pričati o svemu.“
Da bi se ubrzao razvoj i kontrolisali troškovi, dizajn novog lansirnog sistema je zasnovan na nedavno povučenim šatlovima i otkazanom programu „Constellation“. Prvi stepen je zapravo produženi šatlov tank za gorivo, koji će koristiti iste „Pratt & Whitneyeve“ raketne motore kao i šatlovi. Za početne probne letove, dva raketna bustera na čvrsto gorivo – produžena vetzija onih kakvi su leteli sa šatlovima – obezbeđivaće dodatni potisak.
NASA je takođe objavila planove za konkurs za projektovanje još snažnijih bustera, svaki od po 17,4 do 22,3 MN[2], koji će pokretati još snažniju verziju rakete.
Raspored nakon prvih probnih letova zavisiće od raspoloživog budžeta. Prva raketa koja će poleteti 2017. imaće samo jedan stepen. Interni Nasini dokumenti pokazuju da ako budžet svemirske agencije ostane isti, obezbeđujući od 2012. do 2025. oko \)41 milijardu, NASA neće moći mnogo da učini po pitanju drugog stepena, neophodnog za veću nosivost, pre 2017, dok prvi let sa ljudskom posadom neće biti pre 2021.
Očekuje se da će se lansiranja obavljati jednom godišnje ili u dve godine, a konačna verzija, sposobna pa ponese i do 130 tona, neće biti dovršena u sledeće dve decenije.
Sa više para, možda čak \(62 milijarde u narednih 14 godina, agencija procenjuje da bi prvi let sa ljudskom posadom mogao da bude ubrzan za 3 godine a da bi 130-tonska verzija bila spremna do 20121. godine. Mogla bi da se izvedu dva lansiranja godišnje i još uvek bi ostalo dovoljno za razvoj neophodnih delova za jednu misiju na asteroid, poput nekog habitata – u suštini dnevne sobe za astronaute tokom dugih svemirskih putovanja.
Senatorka Hačison je izjavila da trenutno postoji široka podrška administracije i oba Kongresna doma oko plana za kosmička istraživanja.
Ona je izjavila da čak ni najokoreliji protivnici odobrenog budžeta u njenoj partiji „ne žele da seku jezgro Nasine misije, zato što ga vide kao deo američkog duha i svakako kao deo američke ekonomije i nacionalne bezbednosti, za koju ne smemo da dozbolimo da bude na drugom mestu.“
Konfiguracija Nasinog „svemirskog lansirnog sistema“ (SLS) iz februara 2011. U to vreme je izgledalo skoro sigurno da će je pokretati moćni ruski motori NK-33, najefikasniji u istoriji a koje je Amerika otkupila (36 kom. po \)1,1 mil.), ali se ubrzo odustalo od toga.
[1] Zapravo, \(10 mld. će koštati sama raketa, \)6 mld. razvoj letilice za ljudsku posadu (Orion Multi-Purpose Crew Vehicle, MPCV), a \(2 mld. će otići na apgrejd lansirnih rampi i postrojenja u Kenedijevom lansirnom centru. Nezvanično, do 2025. program će pojesti \)35 mld. sa jednim lansiranjem sveka 2 godine, s tim što će do 2021. raketa nositi 70 tona tereta, a posle 2030. oko 130 tona.
[2] Sadašnji trasteri daju potisak od po 12,5 MN. To je 1.270 tona.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
