Astronautika: misije

Pripreme za lansiranje NASA-inog robotskog vozila "Kjurioziti" (Curiosity - "Radoznalost") koje će istraživati površinu Marsa, planiranog za 25. novembar 2011. ulaze u završnu fazu. Prozor za lansiranje sa Kejp Kanaverala prema Marsu se zatvara 18. decembra, dok će let do Crvene planete trajati deset meseci.

Tri metara dugačko vozilo, koje je čak pet puta teže od najtežih rovera koji su ikada krstarili Marsom, je instalirano ispod aerodinamičkog štita i tehničara sada vrše finalne testove.

Roveri Curiosity i Spirit - komparacija

Zatim će aparat biti postavljen na vrh rakete-nosača "Atlas V" koja treba da bude lansirana sa rampe 41 vojnog dela kosmodroma na Kejp Kanaveralu (Cape Canaveral).

Za razliku od rakete iste serije koja je nedavno lansirala prema Jupiteru aparat "Džuno" (Juno), "Atlas V" koji će poneti "Kjurioziti" put Crvene planete ima jedan spoljašnji buster na čvrsto gorivo manje.

Od projekta "Kjurioziti" koji košta 2,5 milijarde dolara očekuje se da će naša znanja o uslovima koji vladaju na Marsu podići na kvalitativno novi nivo u odnosu na sve prethodne misije.

Za razliku od nekoliko prethodnih minijaturnih rovera, "Kjurioziti" će sleteti na Mars korišćenjem raketnih motora i stajnog trapa, kako je to uradjeno tokom misija "Feniks" i "Viking".

Rover se nalazi na takozvanom pogonskom modulu za spuštanje (PDV), koga tehničari u šali zovu "nebeski kran". 
Pomoću modula PDV, aparat će manevrisati tokom prolaska kroz atmosferu, usporiti i blago sleteti na površinu u krateru Gejl (Gale) izmedju 6. i 20. avgusta 2012.

Po veližina, strukturi, naužnoj opremi i kapacitetima rover "Kjurioziti" će biti najsavršenije robotizovano vozilo koje je ikada poslato izvan orbite Zemlje, prema nekom drugom nebeskom telu.

Očekuje se da će "Kjurioziti" funkcionisati na površini Marsa najmanje dve godine     
Krstareći izmedju kratera, peščanih dina, stenja i kanjona Marsa, "Kjurioziti" će pomoću deset naučnih instrumenata analizirati uslove na površini planete.

Na osnovu primljenih podataka, očekuje se da će naučnici moći da saznaju mnogo više o burnoj klimatskoj i geološkoj prošlosti Marsa i dali su na njemu nekada postojali ikakvi oblici života.

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!