Automatska međuplanetarna stanica (AMS) "Fobos-Grunt" ne želi da padne na Zemlju! Stanica, koja nije uspela da pređe na putanju leta prema Marsu, je opet povećala visinu perigeja (najniže tačke) orbite kojom kruži oko Zemlje.
Prema podacima Strateške komande SAD, izjutra 15. novembra, nova visina perigeja AMS "Fobos-Grunt"iznosi 209,2 km.
Folbos, izgubljeni cilj misije Fobos-Grunt
Dan ranije, visina perigeja je iznosila 207,2 km, a kada je AMS lansirana 206,6 km. Znači da je AMS "Fobos-Grunt" u odnosu na prethodni dan povećao visinu perigeja za 1,5 km, a od lansiranja za 2,6 km. Za to vreme, visina najdalje tačke orbite (apogej) stalno pada. Od momenta kada je AMS postavljena u orbitu apogej je smanjen za 10 km, pao je 342 km na 331,8 km.
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike.
Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč".
Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike.
Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”.
Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut".
Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1".
Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.