Prema vestima, dodatni stepen rakete, zapravo automatizovani ''gurač'' Grunta, "Fregat", iz nekog za sada tajanstvenog razloga nije uključio svoje raketne motore. Čitava ta skalamerija je relativno prost višetonski mehanizam koji je proizveo NPO Lavočkin, koji je napravio skoro sve što su Sovjeti/Rusi ikad poslali u svemir, sastavljen od rezervoarskog prstena i 2 raketna motora (+ avionika i prateći uređaji), čiji je primarni zadatak da sa par uključivanja izvede 'Grunt' na trajektoriju ka Marsu i da mu neophodno ubrzanje da se otkači Zemljine gravitacije. Iako se pravi razlog neuključivanja marševskih motora ne zna, Popovkin smatra da je u pitanju ili kratkotrajna nemogućnost orijentacije letilice (ona to radi prema pozadinskim zvezdama) ili je došlo do softverskog kvara, i da brodski kompjuter nije ni poslao naredbu za uključivanje glavnih motora.
Kako javljaju zapadne novinske agencije, sada je u toku trka sa vremenom. Rusi se suočavaju sa dve opasnosti: Mars (normalno) putuje i udaljava se od nas, tako da se udaljava i planirana tačka susreta sa Gruntom, te se manjuje i sposobnost same sonde da stigne tamo sa isplaniranom (i ponešenom)količinom goriva. Takođe, Zemljina atmosfera će postepeno usporavati sondu i opasno joj snižavati visinu, mada su američke vojne procene da je orbita stabilna do 18. decembra.
Ako se kontrola nad sondom ipak ne uspostavi - što prosto ne mogu da poverujem - sonda će pasti na Zemlju. To je potencijalna opasnost jer je čitav ansambl (leti zajedno sa kineskim sub-satelitom YH-1) težak preko 13 tona. To je duplo teže od američkog UARS satelita koji je bio težak 6 tona i nedavno se raspao u pao na Zemlju, što smo čitali i na našem sajtu. Prema američkom analitičaru J. Obergu, to bi mogao da bude najopasniji objekat koji su napravili ljudi a da je udario u Zemlju. Nasini stručnjaci su optimističkiji, jer znaju sa će pre eventualnog pada sonda prvo da se raspadne u manje delove. Oberg se ipak ne plaši krhotina već velike količine toksičnog raketnog goriva (hidrazina i azot-tetroksida) koje bi se raspršilo po atmosferi. To se već dogodilo 2008. godine, kada je američki špijunski satelit USA-193 bio namerno oboren američkom raketom da ne bi nekontrolisano pao na Zemlju.
Tu je takođe i veliki stepen lansirne rakete koji se našao na (pre)niskoj orbiti, te i on može da pretstavlja pretnju prilikom ulaska u guste slojeve atmosfere.
Zbog geografskih ograničenja svojih zemaljskih baza za praćenje, Rusi su već zatražili pomoć od astromona-amatera iz Južne Amerike da pokušaju da se pridruže potrazi za sondom. Oni su izgleda bili prvi koji su uočili da se Grunt zaglavio u orbiti.
Nijedna od dosadašnjih 18 ruskih ekspedicija ka Marsu nije uspela, i novi neuspeh im baš ne bi dobro došao.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
