Astronautika: misije

Iako njihove komšije imaju probleme u kosmosu, izgleda da Kanađani to ne osećaju. Njihova velika aeronautička kompanija MacDonald, Dettwiler and Associates (MDA) planiraju čak da do 2015. godine lansiraju u orbitu svoju kosmičku letilicu. U tome će da im financijski pomogne međunarodni gigant[1], provajder INTELSAT, a letilica će služiti za dopunu gorivom komunikacionih satelita u geosinchronoj orbiti, ali i za čišćenje svemirskog đubreta, u šta spada „izguravanje mrtvih satelita na grobarsku orbitu[2].

guranjesatelita

SIS

Kanadski satelit Space Infrastructure Servicing” (SIS) treba da ponese 2 tone goriva u orbitu. INTELSAT će uložiti preko $280 miliona u ovaj projekat. Ne treba tajiti da su za ovaj projekat zainteresovane i vojne strukture.

Nakon dospeća u orbitu, novi kanadski serviser će automatski da se zakači za komunikacioni satelit, ukloni mali deo termičke zaštite na satelitu, prikači crevo pod pritiskom, i dopuni ga raketnim gorivom. Prema informacijama od prošle godine, „manevar spajanja i dopune izbacio bi komunikacioni satelit iz opticaja na samo 20 minuta“.

INTELSAT je obećao da će plaćati polovinu od 2.000 kg goriva koje će MDA satelit nositi u geostacionarnu orbitu. Ako se uzme da svakom njihovom satelitu treba dodati oko 200 kg goriva, to znači da će „oživiti“ pet satelita i produžiti im rok trajanja za dve do četiri godine. SIS će sa sobom nositi komplet alata konstruisan za otvaranje približno 40 tipova rezervoara koji su trenutno operativni u orbiti.

Međutim, Kanađani treba da požure, jer i Amerikanci spremaju alternativni program za dopunu goriva, koji se naziva ViviSat. Oni veruju da je njihov projekat jednostavniji i jeftiniji od Kanadskog, i da će moći da se prikače za 90% svih od preko 450 geostacionarnih satelita koji danas kruže oko naše planete.



[1] Poseduju flotu od 52 komunikaciona satelita, što je najveća flota komercijalnih satelita u svetu.

[2] Poznata i kao „đubretarska“, ali i supersinhrona orbita, koja je daleko iznad sinchrone orbite, i gde su manje šanse od sudara otpada. Visina takvih orbita je često iznad 1.300 km.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iz teksta nije jasno da li su... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Dragi Miroslave, nemoj biti na kraj... 16 sati ranije
  • Mарјан Флоршиц said More
    Zar nismo već u novoj godini?
    Pozdrav 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    "Milion godina opstanka čoveka na... 2 dana ranije
  • Miroslav said More
    Ja sam svoju malenkost jesenas za... 2 dana ranije

Foto...