Astronautika: misije

 

 mars
Krater je star 3,5-3,8 miliona godina. Dobio je ime po australskom bankaru Volteru Gejlu, amateru-astronomu koji je 1884. napravio svoj teleskop i otkrio mnoge komete i kanale na Marsu.

Nasin sledeći rover za Mars – ambiciozna, kontroverzna i dugoodlagana Marsova naučna laboratorija, odn „Curiosity“ – konačno je dobila destinaciju.

Rukovodeći naučnici misije su u petak objavili da će rover, vozilo na nuklearni pogon veličine džipa, krenuti ka krateru Gejl, velikoj depresiji prečnika 155 km u blizini Marsovog ekvatora. Ono što ih posebno interesuje jeste planina visine skoro 5 km koja se uzdiže u središtu, koja je visoka kao, recimo, Monte Blanc na Zemlji.

Tu planinu ne treba zamišljati kao neki visoki šiljak,“ objasnio je naučnik Džon P. Grocinger na konferenciji za štampu u Vašingtonu. „To je jedno široko uzvišenje, na koje mislimo da bi mogli da se popnemo našim roverom. Čak mislimo da je to najviša planina u čitavom solarnom sistemu na koju je moguće izaći nekim roverom.“

Naučnici su do sada razmatrali oko 100 potencijalnih lokacija za sletanje, koje su na kraju svedene na samo 4. Dr Grocinger kaže da je to za naučnike bilo isto kao da ste grupi dece rekli da se dogovore od čega će da im kupite sladoled.

Na kraju smo odabrali najbolje,“ kaže on.

Planirana za lansiranje na Dan zahvalnosti (24. novembra 2011.), Marsova laboratorija će stići na Mars sledećeg avgusta, i sleteti na ravninu u krateru u podnožju planine. To područje je prekriveno sedimentima verovatno spranim vodom sa planine pre mnogo vekova.

Tokom dvogodišnjeg penjanja uz planinu, rover će prelaziti preko različitih geoloških slojeva, koji umnogome podsećaju na Grand Kanjon u Americi.

Biće to kao da čitamo roman,“ kaže dr Grocinger, profesor geologije na kalifornijskom Tehnološkom institutu, „a mislimo da je Gale veliki roman o evoluciji Marsa.

Posebno, rover će ispitivati naslage gline i sulfata, minerala koji se formiraju jedino uz prisustvo vode.

Ak rover bude radio više od 2 godine, nastaviće da se penje uz planinu i istraži još stenja i kamenja.

Marsova naučna laboratorija je mnogo veća i teža od poslednja dva rovera koje je NASA poslala na Mars, „Spirit“ i „Opportunity“. Za razliku od njih, koji su bili na solarni pogon, „Curiosity“ će crpsti električnu struju iz toplote[1] koju će davati pola kilograma plutonijuma-238. Tako će biti mnogo manje osetljiv na promene Marsovih godišnjih doba i peščanih oluja koje blokiraju Sunčeve zrake. To takođe znači da će novi rover moći da ponese mnogo sofistikovanije instrumente, poput lasera koji će moći da prži kamenje i identifikuje elemente koji će se nalaziti u dimu.

U originalu, bilo je planirano da Marsova laboratorija bude lansirana još pre 2 godine, ali to je odlagano, uvek zbog „tehničkih problema“. Nakon toga, NASA je morala da sačeka da se Zemlja i Mars ponovo nađu i idealnom položaju. U međuvremenu, troškovi misije, koji su u početku procenjivani na $1,6 milijardi, nastavili su da rastu: NASA je u junu odobrila dodatnih $44 miliona, čime su trenutni troškovi narasli na $2,5 milijardi.



[1] Taj „Boingov“ termoelektrični uređaj će davati oko 2,5 kW struje dvevno, za razliku od „Spirita“ i „Opportunityja“ koji su stvarali oko 0,6 kW dnevno.


  1. Curiosity uskoro spreman za Mars | Astronomski Magazin

    26 окт 2010 – Lokacije slijetanja predviđene za MSL i pozicija ranijih misija na Marsu NASAin Mars-rover nove generacije Curiosity (MSL) pomalo dobija ...
    www.astronomija.co.rs/misije/3404-curiosity-uskoro-spreman-za-mars.html
  2. Curiosity - animacija | Astronomski Magazin

    25 јун 2011 – Animacija koja prikazuje spuštanje rovera Curiosity na Mars. Planirano je da misija krene krajem ove godine, a spuštanje na Mars treba da ...
    www.astronomija.co.rs/component/.../114.../4466-curiosity-animacija.html
  3. Curiosity stigao na Floridu | Astronomski Magazin

    25 јун 2011 – MSL u potpuno opremljen u laboratoriju Računalna simulacija; MSL na Marsu Nakon godina priprema i sklapanja pojedinih konstrukcijskih ...
    www.astronomija.co.rs/misije/4464-curiosity-stigao-na-floridu.html
  4. Mars Science Laboratory (Curiosity Rover) Mission Animation ...

    5 апр 2011 – Mars Science Laboratory (Curiosity Rover) Mission Animation ... which will launch in late 2011 and land a rover, Curiosity, ...
    www.astronomija.co.rs/.../4162-mars-science-laboratory-curiosity-rover-
    mission-animation-.html
  5. Curiosity će sletjeti u Galeov krater na Marsu | Astronomski Magazin

    пре 23 сата/и – Krater Gale s ucrtanom elipsom slijetanja rovera Curiosity Krater Gale snimljen iz Marsove orbite Shematski prikaz rovera Curiosity Dvije i ...
    www.astronomija.co.rs/.../4533-curiosity-e-sletjeti-u-galeov-krater-na-marsu.
    html
  6. Kako će se „Curiosity“ spustiti na Mars? | Astronomski Magazin

    9 мар 2011 – Istorija američkih istraživačkih rovera na Marsu je duga. I uspešna. Bez obzira što je jadni „Spirit“ definitivno izbačen iz stroja, ...
    www.astronomija.co.rs/misije/4017-kako-e-se-curiosity-spustiti-na-mars.html
  7. Novi rover spreman da zameni „Spirita“ | Astronomski Magazin

    20 мај 2011 – Rover „Curiosity“ je skoro kompletiran u JPL. Dugačak je oko 3 metra, ne računajući roborsku ruku koja se vidi napred, na slici levo. ...
    www.astronomija.co.rs/.../4323-novi-rover-spreman-da-zameni-spirita.html
  8. Besplatan put na Mars – krenite odmah | Astronomski Magazin

    15 сеп 2010 – Izgled potvrde o sudjelovanju u misiji Curiosity. Osnov takvog projekta je namjera da se ... Rover Curiosity na testiranju pogonskog sustava ...
    www.astronomija.co.rs/.../3222-besplatan-put-na-mars-krenite-odmah.html
  9. Reality show s Marsa | Astronomski Magazin

    22 јул 2010 – NASAin veliki rover Curiosity (MSL) spustiti će se tijekom avgusta 2012. na Mars. Nikada viđeni „reality“ spektakl samog spuštanja osigurati ...
    www.astronomija.co.rs/misije/2993-reality-show-s-marsa.html
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži