Astronautika: misije

 
Krater je star 3,5-3,8 miliona godina. Dobio je ime po australskom bankaru Volteru Gejlu, amateru-astronomu koji je 1884. napravio svoj teleskop i otkrio mnoge komete i kanale na Marsu.

Nasin sledeći rover za Mars – ambiciozna, kontroverzna i dugoodlagana Marsova naučna laboratorija, odn „Curiosity“ – konačno je dobila destinaciju.

Rukovodeći naučnici misije su u petak objavili da će rover, vozilo na nuklearni pogon veličine džipa, krenuti ka krateru Gejl, velikoj depresiji prečnika 155 km u blizini Marsovog ekvatora. Ono što ih posebno interesuje jeste planina visine skoro 5 km koja se uzdiže u središtu, koja je visoka kao, recimo, Monte Blanc na Zemlji.

„Tu planinu ne treba zamišljati kao neki visoki šiljak,“ objasnio je naučnik Džon P. Grocinger na konferenciji za štampu u Vašingtonu. „To je jedno široko uzvišenje, na koje mislimo da bi mogli da se popnemo našim roverom. Čak mislimo da je to najviša planina u čitavom solarnom sistemu na koju je moguće izaći nekim roverom.“

Naučnici su do sada razmatrali oko 100 potencijalnih lokacija za sletanje, koje su na kraju svedene na samo 4. Dr Grocinger kaže da je to za naučnike bilo isto kao da ste grupi dece rekli da se dogovore od čega će da im kupite sladoled.

„Na kraju smo odabrali najbolje,“ kaže on.

Planirana za lansiranje na Dan zahvalnosti (24. novembra 2011.), Marsova laboratorija će stići na Mars sledećeg avgusta, i sleteti na ravninu u krateru u podnožju planine. To područje je prekriveno sedimentima verovatno spranim vodom sa planine pre mnogo vekova.

Tokom dvogodišnjeg penjanja uz planinu, rover će prelaziti preko različitih geoloških slojeva, koji umnogome podsećaju na Grand Kanjon u Americi.

„Biće to kao da čitamo roman,“ kaže dr Grocinger, profesor geologije na kalifornijskom Tehnološkom institutu, „a mislimo da je Gale veliki roman o evoluciji Marsa.“

Posebno, rover će ispitivati naslage gline i sulfata, minerala koji se formiraju jedino uz prisustvo vode.

Ak rover bude radio više od 2 godine, nastaviće da se penje uz planinu i istraži još stenja i kamenja.

Marsova naučna laboratorija je mnogo veća i teža od poslednja dva rovera koje je NASA poslala na Mars, „Spirit“ i „Opportunity“. Za razliku od njih, koji su bili na solarni pogon, „Curiosity“ će crpsti električnu struju iz toplote[1] koju će davati pola kilograma plutonijuma-238. Tako će biti mnogo manje osetljiv na promene Marsovih godišnjih doba i peščanih oluja koje blokiraju Sunčeve zrake. To takođe znači da će novi rover moći da ponese mnogo sofistikovanije instrumente, poput lasera koji će moći da prži kamenje i identifikuje elemente koji će se nalaziti u dimu.

U originalu, bilo je planirano da Marsova laboratorija bude lansirana još pre 2 godine, ali to je odlagano, uvek zbog „tehničkih problema“. Nakon toga, NASA je morala da sačeka da se Zemlja i Mars ponovo nađu i idealnom položaju. U međuvremenu, troškovi misije, koji su u početku procenjivani na \(1,6 milijardi, nastavili su da rastu: NASA je u junu odobrila dodatnih \)44 miliona, čime su trenutni troškovi narasli na $2,5 milijardi.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?