Astronautika: misije

 

15. juli. 2011.

arthemis1

Još pre nekoliko godina, NASA je isplanirala malu flotu od 5 satelita koji su trebali da ispitaju energiju koju oslobađa Zemljina magnetosfera (poznatu kao substorms), magnetni fenomen koji snažno utiče na pravu lavinu aurora na Zemljinim polovima. Misija je nazvana THEMIS (Time History of Events and Macroscale Interactions during Substorms).

 atrhemis2

Satelit THEMIS na lansirnoj rampi 17-B u Kenedijevom centru prilikom postavljanja u teretni prostor dodatnog stepena na vrhu rakete „Delta II“ 2007. godine. Težina satelita je 126 kg, uključujući i 49 kg goriva.

Do danas su u orbiti oko Zemlje ostala 3 originalna satelita, dok su, nakon obavljenih zadataka, 2010. godine dva preostala preusmerena ka orbiti oko Meseca. Oni su poneli naziv ARTHEMIS (Acceleration, Reconnection, Turbulence and Electrodynamics of the Moon’s Interaction with the Sun), i označavaju se kao ARTHEMIS P1 (THEMIS B) i ARTHEMIS P2 (THEMIS C).

Početkom meseca prvi od ova dva satelita konačno je uspešno ušao u orbitu oko Meseca. On je 22. juna započeo paljenje svojih motora radi silaska sa „libracione“ orbite oblika bubrega oko jedne strane Meseca, gde se nalazio od januara ove godine. Bila su potrebna 3 manevra radi silaska sa takve orbite i slanje na trajektoriju koja seče lunarnu.

Tako je satelit leteo sve do 27. juna, dok se ARTHEMIS P1 nije našao na oko 3.800 km od Meseca. Tada su inženjeri sa univerziteta Berkleya poslali prvu komandu za ulazak u orbitu. Naredna dva manevra poslužila su za fino podešavanje, i nakon nepuna 2,5 sata ARTHEMIS P1 je konačno ušao u orbitu.

Play/Download visualization Predviđena putanja ARTHEMISA P1 prilikom ulaska u lunarnu orbitu.

Predstavljalo je to kulminaciju složenog dvogodišnjeg putovanja (sa preko 90 manevara), koje se odlikovalo gravitacionim ubrzavanjima sa minumum utrošenog goriva. Delom putovanja od orbite oko Zemlje pa do Meseca upravljali su inženjeri Nase iz merilendskog Godardovog centra, sa kalifornijskog univerziteta Berkeley i kalifornijske JPL.

Let satelita je pomno praćen radi eventualnih korekcija putanje, a ulazak drugog satelita, ARTHEMIS P2, očekuje se 17. jula.

ARTHEMIS predstavlja prvu misiju koja će se okretati oko Mesečevih Lagranžovih tačaka L1 i L2– tačaka sa svake strane Meseca u kojima su gravitacije Zemlje i Meseca u savršenoj ravnoteži. Biće to takođe i prvi pokušaj da se sa Lagranžove tačke spusti na lunarnu orbitu.

Play/Download visualization Simulacija ulaska ARTHEMISA P1 u Mesečevu orbitu onako kako bi se to videlo sa samog satelita.

 atrhemis3

Pogled oozgo na ARTHEMIS-ove orbite, gde se vidi kako će se Lissajousove orbite u obliku bubrega sa svake strane Meseca transformisati u kružne orbite oko Meseca.

 

 arthemis4

Svaki ARTHEMIS satelit je stabilizovan sa 20 okretaja u minuti. Položaj i brzina rotacije utvrđuje se pomoći solarnih senzora (SS) i magnetometara (TAM).

Sateliti imaju po 4 hidrazinska trastera od po 4,4 njutna potiska, a njihov pložaj se vidi na slici gore.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži