Astronautika: misije

stardust

Nasin Romantični Randevu u svemiru na Dan zaljubljenih 14. februara. Međutim, zbog vremenske razlike, randevu će se po našem vremenu dogoditi 15. februara ujutro. Taj romantični susret američki umetnik je zgodno prikazao u obliku čokoladne bombonjere. Ali jedno je romantika, a drugo je realnost. Kako to stvarno izgleda u realnosti, pogledaj se na donjoj slici, koju je napravila navigaciona kamera „Stardusta-NExT“. To je najnovija slika, i služi operaterima za fino navođenje sonde ka svom cilju.

snimakkomete

Jedan od najnovija snimka komete 9P/Tempel 1 i udaljenih zvezda u pozadini. Prikazani region ima stranice od oko 1,2 stepena – 351  351 piksel. Ekspozicija: 10 sekundi. Bez ovakvih slika, nikakvi proračuni ne bi doveli letilicu tako precizno do komete, jer što je bliže Suncu, ona sve više otpušta gasove i zbog toga „vrluda“ na svojoj putanji.

tempel1

Najnovija uveličana slika komete Tempel 1 koju je okačila JPL. Kometino jezgro ima oko 7,6 km u prečniku i albedo od samo 4%. „Stardust-NExT“ je trenutno udaljen manje od 24 miliona km od komete i 226 miliona km od Zemlje.

 

Nastavlja se naše praćenje trenutno najvećeg događaja u svetu astronautike. Za manje od 12 sati konačno ćemo moći da iz blizine vidimo predmet „Stardustove“ požude, kojoj stremi već više od 3 godine.

Svemirska sonda „Stardust-NExT“ je uspešno upalila svoje trastere za finalnu korekciju putanje (TMC-33) 12. februara i potrošila 1/3 kg dragocenog goriva. Do sutrašnjeg kontakta biće joj potrebne još najviše tri fine korekture. To će dovesti ovu letilicu, lansiranu još u prošlom milenijumu (1999.), na samo 200 km od glave komete. Tada će se sonda kretati brzinom nešto većom od 10 km/s – 36.000 km/h, što znači da bi obletela našu Zemlju za samo sat vremena!

Iz prethodnih iskustava znamo da su komete zaleđene i nepredvidive, te zbog neprestanih eksplozija i mlazova gasova i sitnih čestica prašine niko od Nasinih naučnika nije siguran šta ćemo videti kada kamera bude počela da snima skrivene tajne 9P/Tempela 1 iz najveće blizine.

Encounter Phase, iliti faza približavanja, započela je po našem vremenu jutros, 24 časa pre najbližeg preleta, i trajaće još 24 posle toga.

Kako je izjavio predstavnik JPL-a DC Agle, poslednje paljenje motora sonde je proteklo u najboljem redu.

Svi zaljubljenici u misiju „Stardust“ čekaju ovaj događaj već 3,5 godine, zapravo još od kako je NASA u julu 2007. objavila da u letilici ima još goriva i da nisu ludi da je puste da uzaludno vrti krugove oko Sunca, već da će joj produžiti život i poslati je na nove zdatke. Tada su motori ponovo uključeni, i sonda je krenula u dugu poteru za kometom Tempel 1. Tada je rođena produžena misija NExTNew Exploration of Tempel 1.

Pošto sam već pisao o tome kako je ova kometa pre 6 godina već bila posećena i kako ju je bombardovao „Deep Space“, sada da kažem da će jedan od glavnih zadataka biti da se vidi kakav je ožiljak ostao nakon tog događaja i da li je moguće zaviriti u podpovršinske slojeve tajanstvene komete. Još uvek se sa sigurnošću ne zna koje lice komete će biti okrenuto ka kameri, i da li će baš željena lokacija da nam se prikaže onako kako bi svi voleli.

Sve zavisi od toga koliko je tim naučnika vezanih za misiju sposoban da precizno navodi svoju sondu, ali i od ćudljive rotacije promenljive komete.

tempel1-2

Stardust-NExT“ je za života uspela da poseti dve komete! Prvi put je to bilo 2004. (kometa Wild-2), a drugi put danas, 2011. (kometa Tempel 1, desno). Tempel 1 je prva kometa u istoriji koju je čovek posetio dvaput.

 

Sutrašnji kontakt će označiti prvi put u istoriji da je neka kometa posećena dvaput nekom letilicom sa Zemlje. Ponovna poseta omogućiće naučnicima da prvi put osmotre jednu kometu pre i posle jedne pune njene orbite oko Sunca. Kometa Tempel 1 inače ima period od 2016,85 dana (5,52 godine), i svaki put po svojoj putanji prelazi preko 3 milijarde kilometara oko Sunca.

U julu 2005, Nasina sonda „Deep Impact“ je lansirala bakarni projektil težine 375 kg koji je velikom brzinom udario u jezgro komete. Sudar je stvorio krater i podigao neočekivano veliki oblak prašine koji je trebalo da bude proučavan sa sonde „Deep Impact“ i čitave armade orbitnih i zemaljskih teleskopa. Međutim, prilično neočekivano, usled blještavog oblaka prašine koji nenormalno dugo nije hteo da se slegne, novonastali krater je ostao sakriven od kamera.

Naš primarni cilj je da vidimo koliko se promenila površina komete između dva prolaska pored Sunca od naše poslednje posete 2005. godine,“ kaže Joe Ververka sa univerziteta Cornell, koji je glavni naučnik misije „Stardust-NExT“.

Ovog puta, naučnici se nadaju da će konačno uspeti da izmere veličinu kratera. U Nasi padaju brojne opklade na tu temu. Sasvim je moguće da se krater znatno promenio u toku 5,5 godina dugog putovanja komete, koja ide sve tamo do Jupitera.

kometa-boja

Različiti slojevi na površini komete Tempel 1. Njihovo poreklo nikome nije jasno.

 

Kometa se neobično ponaša,“ priznaje Tim Larson, projektni menadžer misije „Stardust-NExT“ iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL) iz Pasadene, Kalifornija.

Tempel 1 pokazuje jako složenu rotaciju. Period je oko 40,7 sati. Ali putanja se neprestano menja zbog kometnih džetova i aktivnosti.“

Idealno bi bilo da fotografišemo staru i novi teritoriju površine i krater koji je 2005. napravio ’Deep Impact’“, objašnjava Larson.

Tempel 1 je najposmatranija kometa u istoriji, u čemu su najviše pomogli Hablov i Spitzerov teleskop.“

Svi ti podaci se danas koriste za fino nišanjenje letilice i određivanje strane komete koja će biti snimana. Ali bez obzira na to, tim će biti oduševljen naučnim rezultatima, bez obzira da li će biti snimljen novi ili već viđeni teren.

stardust-b

Ovako će to da izgleda sutra. Sa čela sonde lepo se vide Whippleovi branici, koji štite letilicu napravljenu od ugljeničnih vlakana od mikročestica prašine i gasova veličine do 1 cm čija brzina je između 3 i 18 km/s. Preko 100 sličnih štitova nalazi se i na ISS. Napravljeni su od slojeva „Kevlara“ ili „Nextela“.

 

Sinoć su kontrolori misije iz JPL poslali brodskom kompjuteru kompletne sekvence i parametre za sutrašnji istorijski susret u svemiru.

Stardust-NExT“ će tokom preleta napraviti 72 slike visoke rezolucije, a naučnici veruju da će nukleus biti uhvaćen na većini njih. Svi podaci će biti smešteni u brodski kompjuter, i nekih tri sata kasnije poslati na Zemlju[1]. Prenos podataka a i čitava komunikacija obavlja se na radio-mikrotalasnim dužinama od 7,0 do 11,2 GHz (x-band) preko parabolične antene prečnika svega 60 cm, i uz pomoć predajnik snage 15 vati, koji je originalno bio projektovan za letilicu „Cassini”.

Očekujemo da će svi podaci prikupljeni prilikom preleta (uključujući slike i naučne podatke koje će prikupiti dva brodska eksperimenta) biti na Zemlji za oko 10 sati,“ obavestila je NASA.

Stardust-NExT“ je, kao što smo već videli, funkcionalno obnovljena svemirska letilica, i ovo će biti poslednje URA! za nju. „Stardust“ je još 1999. godine lansiran iz vazduhoplovne  baze Cape Canaveral, i prvobitno je imao za zadatak da 2. januara 2004. proleti kroz oblak prašine koji je okruživao jezgro komete Wild 2. Tokom tog manevra sonda je uspela da prikupi uzorke prašine i da ih pošalje na Zemlju, gde su januara 2006. uspešno sleteli u pustinju Jute.

Inženjeri su tada rešili da sondi daju nov zadatak, i on će konačno da bude ispunjen sutra!

Kako kaže Nasina press-služba, postoji pet činjenica koje svi koji prate misiju „Stardust-NExT“ i njen „sastanak“ za Dan zaljubljenih treba da znaju:

1.            Svemirska sonda je na putu da proleti pored komete Tempel 1 14. februara u 8:37 po PST (Pacific Standard Time), odn. 15. februara u 04:37 po našem. Vreme najbližeg prilaska je jako bitno zbog kometine rotacije. Sve dok ne dobijemo slike sa letilice, nećemo tačno znati koja strana komete je bila okrenuta ka kameri.

2.            2004. „Stardust“ je predstavljala prvu misiju koja je prikupila čestice direktno sa komete (Wild 2), kao i čestice međuzvezdanog prostora. Čestice su stigle na Zemlju u specijalnoj kapsuli koja je izbačena iz sonde i pomoću padobrana spuštena na zadatu poziciju u Juti. Kontrolori misije su tako podesili putanju letilice da je ona uspela da se vrati u kosmos, još uvek spremna da svoje brodske sisteme stavi u pogon ako bude zatrebalo. Uskoro je izabran novi cilj – kometa Tempel 1.

kapsula

Kapsula sa vrednim uzorcima kometne prašine pala je na Zemlju 16. I 2006. brzinom od 12,9 km/s, što je najveća brzina ulaska u atmosferu ikada ostvarena. Kapsula je takođe donela i 72 crno-bele fotografije kratera i kanjona na površini komete.

 

3.            Misija „Stardust-NExT“ će omogućiti naučnicima da prvi put prate promene na kometinoj površini u toku jednog punog kruga oko Sunca. Kometu Tempel 1 je 2005. snimila misija „Deep Impact“, i tada je poslala snažni impaktor na njenu površinu. Sada će biti odlična šansa da se osmotri mesto udara, jer to ranije nije bilo moguće. To će takođe biti šansa i da se vide promene koje su nastale na telu komete u toku jednog njenog kruga oko Sunca.

4.            Ovaj prelet pored Tempel 1 će biti poslednje poglavljeu sondinoj uspešnoj istoriji. Starost letilice je premašila 12 godina od lansiranja 7. februara 1999., čemu treba dodati i neverovatnih 6 milijardi pređenih kilometara (3 puna kruga oko Sunca). Letilica je odavno „na crvenom“ što se tiče goriva[2]. Fina podešavanje trajetorije za prelet, i okretanje sonde radi usmeravanja predajne antene ka Zemlji, „poješće“ i poslednje kapi preostalog goriva, što će označiti kraj operativnog života ove letilice.

5.            I mada nakon okončanja ovog preleta letilica više neće biti aktivna, podaci koje će tom prilikom prikupiti obezbediće kometnim naučnicima godine rada na studiranju života i evolucije kometa.

putanja

Ovako će da izgleda putanja „Stardusta-NExT“. Plavo je prikazana nikad viđena površina pa stoga ni mapirana prilikom prošle posete ovoj kometi, a crveni krug predstavlja mesto kratera koji je napravio impaktor sonde „Deep Space“.

Odozgo na dole: 32 sec pre tačke najbližeg preleta (TCA), 15 sec pre TCA, TCA, 15 sec posle TCA, 32 sec posle TCA.

kometa-polozaj

Ovakav položaj komete sutra svi priželjkuju. Crvena meta predstavlja položaj kratera koji je prošli put napravila sonda „Deep Impact“. Date su i visine na kojima će da se nalazi sonda „Stardust-NExT“.

Videti ovaj video: http://www.universetoday.com/82648/stardust-next-targets-valentines-day-encounter-with-comet-temple-1/

 



[1] Kompjuter radi koristeći IBM-ovu RAD6000 32-bitnu procesorsku karticu sa 1,1 milion procesora, zaštićenu od zračenja. Procesor može da sačuva 128 MB, što zauzima 20% softvera. Isti proceror je ugrađen i na rovere “Spirit” i “Opportunity”, u lender “Mars Pathfinder”, orbiter “Mars Odyssey”, sondu “Deep Space 1”, teleskop Spitzer, sonde “Dawn” i “Genesis”, itd.

[2] Lansirana je sa 80 kg goriva; u ovu produženu misiju je ušla sa manje od ¼ rezervoara.

Nasina sonda se približava kometi

"STARDUST" SE VRATIO KUĆI

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži