9. novembar. 2010.
Već sada se zna – 2011. će biti vrlo burna za Nasu: svemirski šatlovi odlaze u penziju, a predstoje velike prepirke između Kongresa i Obamine administracije o raketi i mogućoj destinaciji američkog programa sa ljudskom posadom.
Međutim, kada se radi o naučnim misijama u kosmosu, NASA će imati mnogo manje tenzija.
Planetni naučnici će konačno dobiti svoju dugoočekivanu igračku. Nakon šest ipo godina putovanja po unutrašnjem solarnom sistemu, Nasina svemirska letilica MESSENGER (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry and Ranging) konačno će 18. marta ući u orbitu oko Merkura. Biće to prva poseta našoj najmanjoj planeti u poslednjih 35 godina i „Marinera 10“.
Sonda je već 3 puta proletala kraj Merkura, i njene kamere su fotografisale oko 98% površine. Njeni ostali instrumenti su sakupili intrigantne podatke o magnetnom polju i tankoj atmosferi molekula koje sa planetne površine podiže snažno solarno zračenje.
Ali svako od tih proletanja omogućavao je rad važnih instrumenata u trajanju od samo nekoliko sati, dok će orbitna faza trajati najmanje godinu dana. To će omogućiti MESSENGER-u da prikupi dovoljno podataka o hemijskim elementima i mineralima u Merkurovim stenama i posmatra promene u atmosferi i magnetnom polju koje se javljuju tokom mirnog perioda 11-godišnjeg ciklusa Sunčanih pega.
„Imamo instrumente koji će obaviti taj zadatak, ali nam treba vremena za to,“ objašnjava Sean C. Solomon, glavni naučni saradnik misije.
Velika je zagonetka šta će MESSENGER otkriti u kraterima u blizini Merkurovih polova. Na dnevnoj strani planete temperature dosežu 430° C, ali u senkama polarnih kratera, gde Sunčevi zraci nikada ne dopiru, veruje se da temperatura ne premašuje -185° C.
To otvara mogućnost da na Merkuru postoje velike naslage vodenog leda. Radarska merenja sprovedena sa Zemlje već sugerišu da je to moguće, mada neki naučnici smatraju da se radi o depozitima sumpora ili silikata, koji daju slične radarske rezultate.
„Nadamo se da biti vrlo zabavno,“ trlja ruke dr Solomon.
Na ovoj slici se vidi količina natrijuma u eksosferi oko Merkura. Količina zavisi od položaja planete u odnosu na Sunce (vidi film: http://www.nasa.gov/mov/479009main_sodium_tail_movie.mov). Ovakve i slične podatke pribavljaće sonda MESSENGER, koja će najmanje godinu dana orbitirati oko Merkura na prosečnoj visini od samo 200 km.
Što se tiče svemirskih šatlova, NASA očekuje da krajem meseca (konačno) poslednji put lansira „Discovery“, koji će dodatno snabdeti Međunarodnu stanicu. U februaru, planirano je da šatl „Endeavour“ izvede istu misiju, ali i da ponese finalni deo stanice, modul za eksperiment vezan za fiziku čestica, poznat kao Alpha Magnetic Spectrometer. Tako će, konačno, svemirska stanica, koja radi već više od decenije, biti kompletirana. Biće to ujedno i poslednji let jednog šatla ...
Poslednji modul (AMS-02) će na ISS stići šatlom „Endeavour“ (STS-134) početkom sledeće godine. Projektom će rukovoditi Nobelovac Samuel Ting. Modul će biti težak 6,7 t. Manji prototip detektora (AMS-01) lansiran je na ISS još 1998. Cena prijekta je premašila \(1,5 milijardi (na fotografiji je evropski segment).
Nakon toga, šestorica ljudi koji će činiti posadu moći će da se koncentrišu na ono što će biti njihova glavna zanimacija u sledećoj dekadi: naučnoj laboratoriji u nultoj gravitaciji. Jeste da su do sada eksperimenti sprovođeni na stanici dali relativno interesantne rezultate, ali ne i neke spektakularne, tako da mnogi naučnici danas kritikuju troškove od \)100 milijardi, glasno naglašavajući da su ti dolari mogli naučno mnogo bolje da se plasiraju i negde na Zemlji.
Julie A. Robertson, naučnica čiji je rad vezan za stanicu, smatra da to ipak nije fer, upoređujući da je to isto kao kritikovati tinejdžera zbog troškova koje je napravio roditeljima za život i studiranje, ne sačekavši da se do kraja razviju njegovi potencijali.
„Upravo to se dešava sa svemirskom stanicom,“ kaže dr Robertsonova. „Ipak, činjenica je da smo do sada izveli relativno malo naučnih istraživanja.“
Ali od sada, kada će se više pažnje pokloniti eksperimentima – rastu kristala, proučavanju gubitka koštane mase kod stanovnika stanice, i istraživanju oksidacionih procesa u uslovima bez gravitacije – investicije će početi da se isplaćuju.
Na Marsu, naučnici će pratiti Nasine buduće rovere, ali pratiće i one koji su na Crvenu planetu sleteli pre skoro sedam godina, i koji su živi, a možda i nisu, i danas.
Nastavlja se bdenje nad „Spiritom“ (MER-A), roverom koji je možda već mrtav. Zarobljen u pesku nebitnog kratera, rover je zapao u hibernaciju onog momenta kada su, zbog surove Marsovske zime i kraćih dana, njegovi solarni paneli prestali da proizvode dovoljno električne energije. Vrlo su male šanse da će se „Spirit“ ikad više pokrenuti, ali će moći i dalje da šalje korisne podatke, funkcionišući kao stacionarna naučna platforma.
Svi se nadaju da je rover ipak uspeo da sačuva dovoljno energije i da će grejači ipak proraditi, i da će, kako dani dužaju, rover oživeti i ponovo uspostaviti vezu sa Zemljom.
„Ako uskoro ne uspostavimo kontakt, počećemo da brinemo,“ kaže John Callas, stručnjak i projektni menadžer.
Ako „Spirit“ ostane nem i u martu i aprilu, kada fotovoltni paneli budu stvarali najveću količinu energije, nade Nase će početi da se gase. Naravno, i dalje će se ova misija smatrati izuzetno uspešnom, jer ne treba smesti s uma da se radi o robotu koji je trebalo da radi samo tri meseca.
Za to vreme, drugi rover koji je trenutno na Marsu, „Opportunity“ (MER-B), trebalo bi da se približi svojoj sledećoj destinaciji, velikom krateru Endeavour, do koga treba da stigne krajem sledeće godine. Na ovom trogodišnjem putovanju, rover će prevaliti (za njega) fantastičnih 19 kilometara.
Ako „Opportunity“ preživi ovaj dugi put, moći će da istraži teren koji dublje – pa i vremenski gledano – zadire u Marsovu prošlost.
Nasin sledeći Marsov rover, „Curiosity“ (MSL), biće lansiran u novembru 2011. godine. Tehnički (i financijski) problemi tokom razvoja odložili su lansiranje za dve godine, ali se očekuje da će stići na Mars 8 meseci nakom lansiranja, i u periodu od najmanje godinu dana omogućiti naučnicima najdetaljnije podatke o Marsovoj površini do sada.
Ovaj rover, veličine manjeg terenca, podsećaće na uvećane postojeće rovere na Marsu. U njegovim instrumentima će biti i laser (LIBS) koji će isparavati odabrane stene i na osnovu detektovanih boja u dimu određivati njihov minerološki sastav. Ovaj uređaj će koštati milione dolara,i predstavlja 4% ukupnih troškova čitave misije.
Inženjeri Laboratorije za mlazni pogon (JPL) vrše testiranje „Curiosity“-ja u čistoj sobi. Poučeni lošim iskustvima sa dosadašnjim roverima, ovaj će umesto solarnih panela da koristi plutonijumske radioizotopske generatore (RTG). Oni će stvarati oko 2,5 kWh dnevno, u upoređenju sa 0,6 kWh koliko stvaraju, recimo, „Opportunity“-jevi paneli. Mada je planirano da misija traje 2 zemaljske godine, RTG će trajati najmanje 14 godina.
Upoređenje točkova za Marsove rovere: „Sojourner“, Mars Exploration Rover („Spirit“ i „Opportunity“), i Marsove laboratorije „Curiosity“ (MSL). Veći točkovi „Curiosity“-ja su potrebni da bi nosili težinu od 900 kg, od čega su samo 80 kg naučni instrumenti. Oni će moći da obezbede vrtoglavu brzinu rovera od 90 m na sat.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
