Astronautika: misije

23. mart. 2010.

Raketa-VegaMada je u svetu sve očiglednija rastuća tendencija da se prave sve veći i teži sateliti, ipak još uvek postoji velika potreba za malim „lančerima“, raketama koje mogu brzo, lako i nadasve jeftino da smeste neki satelit od 300 do 2.000 kilograma u polarnu ili nisku orbitu oko Zemlje. Kada uđe u upotrebu, „Vega“ će u polarnu orbitu na visinu od oko 700 km nositi terete do 1,5 tona.

Evropa je rešila da odgovori rastućim potrebama svojom „Vegom“, raketom čije ime asocira na drugu najsjajniju zvezdu na našem nebu. U stvarnosti, „Vega“ je akronim od Vettore Europeo di Generazione Avanzata, odn. evropska napredna generacija nosača, a označava evropsku raketi koja će brže, lakše i jeftinije stizati u svemir.

U ova teška vremena za Evropu (srećom, rekli su mi da mi nismo u krizi), troškovi razvoja su minimizovani korišćenjem naprednih low-cost tehnologija i uvođenjem optimalne sinergije sa proizvodnim pogonima koji su uključeni u proizvodnju raketa tipa “Ariane”.

Vega“ je projektovana kao lančer sa jednim telom, podeljenim na tri stepena sa čvrstim gorivom, i dodatnim gornjim modulom (IV stepen) koji će tokom lansiranja služiti za kontrolu leta, ali kasnije i za oslobađanje satelita. Prvi stepen (P80) ima dužinu 10,5 m, prečnik 3 m, nosi 88 t goriva „HTPB 1912“, a za 107 sekundi rada praviće potisak od 3.040 kN. Drugi stepen (Zefiro 23) napravili su od ugljeničnih vlakana Talijani („Avio S.p.A.). Visina stepena je 7,5 m, prečnik 1,9 m, nosiće 23,9 t goriva, a za 71,5 sec rada stvoriće potisak od 1.200 kN. Treći stepen (Zefiro 9[1]) visok je 2,85 m, ima 10,1 t goriva i pravi potisak od 313 kN. Četvrti stepen (AVUM) je visok samo 1,74 m i sadrži oko 550 kg goriva. Ovaj stepen ima i 6 malih motora na hladni gas za kontrolu položaja u vakuumu.

Za razliku od većine postojećih malih lančera, „Vega“ će moći da nosi više satelita u orbitu. Raketu su projektovali „Arianespace[2] zajedno sa Italijanskom svemirskom agencijom i Esom.

Projektovanje „Vege“ počelo je još 1998. godine, a prvo lansiranje se očekuje u novembru ove godine iz Evropskog centra u Francuskoj Gijani gde su postrojenja za lansiranje „Ariane I“ već počela da se prepravljaju. Za sada se samo zna da će u prvom lansiranju u kosmos poći italijanski „Laser Relativity Satellite“ (LARES) težak 400 kg, letilica „ALMASat“, kao i 9 malih CubeSat-ova različitih evropskih univerziteta.

vega-lansiranje

Očekuje se da će u budućnosti određeni delovi rakete „Ariane V“ da počnu da se ugrađuju u „Vegu“, te će se dobiti srednja raketa-nosač. Novi lančer će koristiti prvi stepen „Ariane VP250 i njen treći stepen ali sa kriogeim gorivom.

testiranje

Na slici se vidi drugo testiranje raketnog morota „Zefiro 9A“ u Salto di Quirri na Sardiniji. Testiranje je bilo 28. aprila 2009.

 



[1] Prvi motor koji je napravljen za novu raketu. Uspešno je testiran 20. decembra 2005. na Sardiniji.

[2] Francuska kompanija osnovana 1980. kao prva u svetu kosmička transportna kompanija. Danas se bave proizvodnjom, radom i marketingom rakete „Ariane V”. Do 2004. su držali više od 50% lansiranja svih satelita na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO). Od 1984. su imali preko 285 lansiranja. Imaju samo 271 zaposlenog.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar