Mnogi se pitaju gde je kraj našeg planetnog sistema?
To zavisi od toga kako definišemo tu granicu. U najširem i najkonvencionalnijem smislu, Sunčev sistem doživljavamo kao prostor u kome svi zahvaćeni objekti osećaju gravitacioni uticaj Sunca. Pored planeta, njihovih prirodnih satelita, asteroida i prašine, tu spadaju i udaljena tela Kajperovog pojasa i Ortovog oblaka, koji se verovatno prostire 50.000 i više AJ od nas. Gravitacioni uticaj Sunca se možda proteže još dalje, i do 2 svetlosne godine od njega („Solar System“, James H. Shirley, „Encyclopedia of Planetary Science“.)
Pluton je bio poslednja planeta koja se pridružila solarnom sistemu, ali i prva koju smo 2006. izbacili iz porodice. Od tada Neptun predstavlja poslednju planetu, a Pluton je, uz Erisa i Ceresa, postao član familije patuljastih planeta. Ljudi su prvi put posetili taj region tek kada je Nasina svemirska letilica „Voyager 2“ presekla Neptunovu orbitu u avgustu 1989. godine.
|
Članci o Vojadžerima
|
Sledeći kriterijum za određivanje veličine Sunčevog sistema je tzv. heliosfera, jedan mehur oko Sunca koji iznutra naduvava solarni vetar a čijem beskonačnom širenju se suprotstavlja međuzvezdani vetar. Heliosfera je prostor koji je pod uticajem brojnih dinamičkih svojstava Sunca, koja se šire posredstvom solarnog vetra – kao što je magnetno polje, energetske čestice, solarna plazma, itd. Niko danas sa sigurnošću ne može da kaže gde se tačno nalazi granica heliosfere, i zato svi željno isčekuju rezultate sa „Voyagera“. U tački gde se dva vetra sučeljavaju, stvara se granična zona od koje počinje heliopauza (termination shock), u kojoj dolazi do interakcije dva vetra. Iza heliopauze i zvanično počinje međuzvezdani prostor. Naučnici sa pravom očekuju da će barem jedan od dva „Voyagera“ da konačno uđe u taj prostor do 2025. godine, kada na sondama neće više biti dovoljno električne (atomske) energije za rad grejača i instrumenata za održavanje veze sa Zemljom.
Trenutno, „Voyager 1“ se nalazi na 112.670 AJ (16.900.500.000 km) od Zemlje, i udaljava se od Sunca relativnom brzinom od 3,602 AJ godišnje (17.074 km/s). „Voyager 2“ se nalazi na 91.703 AJ (13.755.000.000[1]) od nas i udaljana se od Sunca brzinom od 3,266 AJ godišnje (15.482 km/s) u pravcu Sirijusa.
Da podsetim, obe letilice su lansirane sa Zemlje pre tačno 33 godine! Iako su za to vreme posetile tri do tada nam malo poznata gasovita džina i njihove brojne satelite i prstenove, i otkrile do tada neviđene svetove, potrošile su do danas samo deo dolara koje su poreski obveznici Amerike morali da plate za neke kasnije sofistikovanije i specijalizovanije misije, kao što su „Galileo“ ili „Cassini-Huygens“.
Trenutni položaj „Voyagera“. Prva slika predstavlja pogled iznad ravni ekliptike, a druga je pod uglom od 10 stepeni. Druge dve letilice na slikama su „Pioneer 10“ i „Pioneer 11“, udaljene 100,75 AJ odn. 80,85 AJ od Sunca.
Pošto je prošlo već više od 20 godina od kako je „Voyager 2“ imao stvarnog posla (1989. je proleteo kroz Neptunov sistem), njegov let protiče mirno, uz maksimalnu štednju goriva i električne energije[2]. Iako radio-signal sa letilice do Zemlje putuje skoro 13 sati (sa „Voyagera 2“ puuje 15 sati i 40 minuta), svake nedelje velike prislušne antene po svetu redovno po 100 sati love signale sa letilica, od čega 62,3 sata otpada samo na „Voyager 2“.
Međutim, početkom ovog meseca Nasini inženjeri su javili da su prebacili „Voyager 2“ u mod koji šalje samo signale o zdravlju i statusu letilice. Razlog za to je bio dijagnostikovanje neočekivanih promena u redosledu podataka koji su se očitavali na Zemlji.
Poslednji inženjerijski podaci, koji su po rasporedu stigli 1. maja, pokazivali su da je letilica u osnovi zdrava, ali da je problem napravio flight data system, čiji je zadatak da formatira podatke koji se šalju na Zemlju. Promene su bile takve da stručnjaci koji se bave dekodiranjem naučnih podataka nisu uspevali da protumače praktično ništa od prispelog materijala.
Zapravo, ako ćemo iskreno, prve promene u paketu podataka koji je stizao sa „Voyagera 2“, uočen je još 22. aprila. Da bi obezbedio regularan tok naučnih podataka, naučni tim se odmah bacio na rešavanje uočenog problema. Zbog neophodnog manevra usmeravanja letilice i važećeg moratorijuma na slanje komandi, inženjeri su čekali prvu šansu da pošalju komande letilici a koja se ukazala 30. aprila. Nasinoj deep-space komunikacionoj mreži je trebalo 25,75 sati da pošalje i primi povratni signal sa ove fantastične svemirske letilice.
„Voyager 2“ je lansiran 20. avgusta 1977. godine iz Cape Canaverala raketom Titan IIIE/Centaur, oko dve nedelje pre svog blizanca „Voyagera 1“. Danas su te dve letilice dva najudaljenija objekta u svemiru napravljena ljudskim rukama. Rukovodioci misije očekuju da će „Voyager 1“ napustiti naš sistem i ući u međuzvezdani prostor verovatno u toku narednih 5 godina[3], dok će to isto ubrzo potom uraditi i „Vojager 2“[4]. „Voyager 1“ je trenutno u dobrom stanju i funkcioniše sasvim normalno.
[1] Iako je ovo užasno daleko – više nego dvaput dalje od Plutona i dalje od Sedninog perihela, to je ipak tek 0,000144 svetlosne godine od Zemlje.
[2] Danas je letilici ostlo samo 27,96 kg hidrazina (koristi se za poinitranje glavne antene ka Zemlji. do Neptune, letilica je trošila samo litar goriva na 13.000 km!) i 275,7 vati struje (po lansiranju, plutonijumski generatori RTG su stvarali 470 W).
[3] „Vojager 1“ napušta solarni sistem po hiperboličkoj putanji, jar je njegova brzina (17,074 km/s) veća od lokalne brzine bega. To jeste ogromna brzina, ali ipak još uvek mnogo manja od one neophodne za beg iz Mlečnog puta ((≥ 525 km/s). To znači da se letilica nikada više neće vratiti u unutrašnji solarni sistem, ali da će zauvek ostati u Mlečnom putu.
[4] Interesantno je da je „Voyager 2“ 30. avgusta 2007. prešao graničnu zonu (termination shock) za oko 1,6 milijardi km od Sunca ranije nego „Voyager 1“. To se objašnjava nepravilnim oblikom zone koja fluktuira usled aktivnosti solarnih baklji, tj. promena u mlazevima gasova i prašine sa Sunca, i lokalnog međuzvezdanog magnetnog polja u dubokom svemiru. Još je interesantnije da je zbog takvog oblika granične zone letilica u kratkom periodu prešla 5 puta ovu zonu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
