Astronautika: misije

stit

Energetski štit još nije pronađen, ali izgleda da jeste magnetski toplotni. Evropski istraživači su kreirali tehnologiju magnetnog polja, koja će moći da zaštiti svemirske letilice od visokih temperatura tokom ulaska u atmosferu, i verovatno zauvek ukine potrebu za tradicionalnim toplotnim štitovima.

Snažni superprovodljivi kalem će biti u stanju da stvori magnetno polje koje će obaviti svemirsku kapsulu i tako zaštititi njene napadne ivice tokom ulaska u gušće slojeve atmosfere. Ove godine će za testiranje biti upotrebljena ruska balistička raketa lansirana iz podmornice, pod nazivom Волна[1] („Talas“), koja će iz voda oko Kamčatke test-letilicu (kapsulu „Волан“) izneti na suboorbitnu trajektoriju, a onda će uslediti njen povratak u atmosferu.

Tehnološkim razvojem ove ideje rukovodi aeronautički gigant „EADS Astrium“, koji trenutno radi i na projektu uklanjanja kosmičkog otpada sa orbite[2] i gravitacionog traktora za skretanje opasnih asteroida. I Nemačka svemirska agencija DLR i Evropska svemirska agencija ESA takođe su uključene u navedeni projekat.

NASA takođe istražuje sopstvenu tehnologiju itermalnog štita na naduvavanje, koja bi mogla značajno da smanji težinu letilica za Mesec ili Mars. Ali skoro je sigurno da će i Amerikanci participirati u ovom naprednom evropskom magnetskom projektu.



[1] Ova trostepena raketa zasniva se na balističkoj raketi R-29R, koju je dizajnirao Državni raketni centar Makajev. Lansiraju ih uglavnom podmornice klase Delta III. U bivši prostor za bojevi glavu može da smesti teret od 1,3 m3. Raketa može da u orbitu podigne teret od 720 kg. Ovom raketom je 2001. lansirano prvo kosmičko jedro, Cosmos 1.

[2] Francuski inženjer Brice Santerre je konstruisao tzv. Jedro za aerokočenje. Testiranje sa jedrom od 5 m2 biće izvedeno francuskim Microscope satelitom 2016. godine. Santerre kaže da njegovo jedro neće moći da lovi predmete manje od teniske loptice, kakvi prilikom sletanja redovno udaraju u šatlove, ali sigurno hoće one veće.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži