Astronautika: misije

Od kako je 27. septembra 2007. NASA lansirala robotizovanu sondu DAWN, pratim njen napredak. To je prva američka međuplanetna misija koja je koristila jonske motore. Ipak, ono što sa nestrpljenjem očekujem jeste ulazak u orbitu oko asteroida Veste (2012) i na kraju ulazak u orbitu oko planete patuljka Ceresa (2015). Kakav će to uspeh da bude!

Trenutno, DAWN uredno napreduje ka Vesti, dok njeni motori rade još od aprila pročle godine[1]. Tokom ovog marta, kontrolori će da dovrše formulisanje specifičnih instrukcija za letilicu koje će da upražnjava kada stigne na odredište. One će započeti „prilaznom fazom" koja će da krene u maju sledeće godine i završiće se u avgustu, kada će DAWN ući u prvi naučnu orbitu iz koje će započeti intenzivna naučna osmatranja. U trenutku kada zapravo započne faza prilaska, većina instrukcija za jednogodišnje istraživanje Veste već će biti završena.

U period od 25. do 27. februara Hablov svemirski teleskop (HST) je još jednom podrobno ispitao Vestu da bi svežim podacima pomogao da se ispolira plan misije DAWN.

28. februara svemirska sonda je bila udaljena od Zemlje jednako kao i od Sunca, i više nikada neće biti tako blizu planete sa koje je uspešno krenula.

Down-3

Down-2

Ovako se sa letilice DAWN vidi Sunce, Zemlja, Mars i njen drugi cilj - planeta patuljak Ceres, gde će stići tek za 4 godine.

Down-3

Na ovoj simulaciji se sada vidi i planeta Venera. Da nema ovih kvadratića, niko živi ne bi mogao da skonta da smo mi svi tamo negde.



[1] Sve do januara radio je motor #1, ali kontrolori misije su odlučili da ga malo „odmore" i pokrenuli su motor #2, koji i sada radi. Inače, sva tri motora su u odličnoj kondiciji.

 

Prethodni članak o ovoj misiji:

Jonski valjak nastavlja da melje

DAWN konačno među svojima


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži