3. mart. 2010.
Kako je objavljeno danas u podne, „Nebeska Palata", prvi modul kineske trajne svemirske stanice, biće poslat u kosmos već sledeće godine.
Zvaničnik kineske svemirske agencije Qi Faren rekao je da će orbitna laboratorija „Tiangong-1" prvenstveno služiti kao svemirski dok za buduće svemirske letilice. Njegovu izjavu je prenela i Xinhua, zvanična novinska agencija.
Kada dospe u orbitu, „Tiangong-1" će se, navođen sa Zemlje, spojiti sa bespilotnom letilicom „Shengzhou-8". Koliko već naredne godine, „Shengzhou-9" i „Shengzhou-10" će odneti u stanicu 2-3 astronauta[1]. Prvi naučni eksperiment biće ispitivanje semenja sa Tajvana.
ISS je otpočela lansiranjem prvohg ruskog modula 1998. odina, a prva posada se uselila tek 2 godine kasnije.
Model prve kineske orbitne stanice prvi put je javno prikazan za prošlu kinesku Novu godinu. Laboratorija će imati masu od 8,5 tona, biće dugačka oko 10 metara, i primaće ukupno 3 taikonauta, što je kineski naziv za astronaute.
Kako javlja Nacionalna svemirska administracija, planira se da sledeće godine Kina ostvari makar tri lansiranja ka svojoj stanici. Kako je izjavio Liang Xiaohong, član Nacionalnog komiteta i partijski predsenik Kineske akadenije za lansirnu tehnologiju, „Tiangong-1" će biti lansiran u orbitu tehnološki modifikovanom raketom „Long March II-F". Inženjeri će na njoj morati da urade bezmalo 170 modifikacija, od čega 38 baš velikih.
 |
Tehničari i inženjeri pomažu spajanju kapsule sa ljudskom posadom „Shenzhou-7" sa nosačem „Long March II-F". |
 |
Raketa je konačno spremna za start. Visoka je 58,3 m. Bio je to treći let sa ljudskom posadom. |
 |
Postavljanje rakete „Long March II-F" na lansirnu rampu u satelitskom lansirnom centru Jiuquan u kineskoj provinciji Gansu 20. septembra 2008. Pruga po kojoj ide platforma dugačka je 1.500 m, a transfer je trajao više od sat vremena. |
Dugoročni planovi svemirske agencije govore o ostvarenju sna da se oko modula „Tiangong-1" oformi stalna 20-tonska stanica, ali i da se nezavisno od svega do 2022. godine izvede sletanje Kineza na Mesec.
Kina je uspešno izvela lansiranje prvog svog satelita u orbitu još 24. aprila 1970. godine. Tada je satelit "Dong Fang Hong-1", odn. „Istok je crven", težak 173 kg (teži od prvog satelita bilo koje druge zemlje), ostao u svemiru 26 dana. Gore ga je odnela domaća trostepena raketa „Long March I" („CZ-1"), dugačka 29,86 metara. Prvi kineski svemirski brod sa ljudskom posadom uzleteo je u oktobru 2003. godine i napravio 14 orbita oko Zemlje[2]. Prvi izlazak u otvoreni svemir Kinezi su izveli već 18 meseci kasnije[3]. Sve ovo su izuzetni naučni i inženjerski poduhvati za jednu zemlju.
Aeronautički stručnjaci i vojni zvaničnici ističu da je poslednjih godina i kineski vojni svemirski program ostvario značajan napredak, naročito od kada je 2007. testiran antisatelitski program, kada je balistička raketa uspela da obori jedan domaći meteorološki satelit koji je leteo na visini od 870 km.
Charles P. Vick, analitičar iz GlobalSecurity.org, u nedavnom zvaničnom obraćanju medijima je rekao da je očigledno da je kineski „program svemirske stanice pobedio lunarne aspiracije u vladinim planovima prioriteta."
Kina već odavno podvlači da su njene namere u kosmosu isključivo mirovne, mada je vodeći čovek Kineskog ratnog vazduhoplovstva, general Xu Qiliang, prošlog novembra izašao malo iz tog konteksta izjavivši da je „vojno nadmetanje sada pomereno ka kosmosu".
„Takvo pomeranje je danas opšti trend u svetu, a takvo širenje predstavlja istorijsku neizbežnost,"rekao je tada u zapaženoj izjavi domaćim medijima. „Na određeni način, ako kontrolišete svemir vi takođe kontrolišete i kopno i more, i stičete vrlo povoljnu poziciju."
Naravno, ne treba isticati da su američki vojni planeri - a ko drugi - veoma zabrinuti i nesigurni slušajući ovakve kineske namere.
Američki general Kevin P. Chilton, načelnik Američke strateške komande, komentarišući izjavu generala Xua, smatra da će vrlo brzo Kinezi moći da dokažu svoju mirnodopsku orijentaciju u osvajanju kosmosa.
„Jasno, mislim da svi shvatamo da je kosmos danas jedno sporno područje. Nekada je na njega gledano kao na utočište. Danas je jasno da to više nije slučaj."
[1] Kako javljaju sami Kinezi, njihova baza u Tijanđinu je u stanju da pravi neverovatnih 12 raketa-nosača godišnje!
[2] Prvi Kinez u svemiru je bio Yang Liwei a leteo je u jednosednoj letilici „Shenzhou-5".
[3] Tada je u svemiru bio brod „Shenzhou-7" sa trojicom tajkonauta.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
